Kada nešto želimo i to postane naše iskustvo, mi smo svesno manifestovali. Našim delima i izborima u toku tog procesa prethodile su misli. Mi smo ono što mislimo (i osećamo), svesno i nesvesno. Drugim rečima ono što privlačimo u svoj život odražava sadržaj našeg uma.
Jedan od načina da uredimo stanje našeg uma i manifestujemo željeno, je uravnoteženje hemisfera mozga koje su kod većine ljudi u disbalansu, uglavnom na račun desne hemisfere.
Kako aktivirati desnu hemisferu mozga govori tekst koji sledi.
Uravnotežene hemisfere mozga, snažniji um
Ljudski mozak ima dve moždane hemisferekoje su odgovorne za različite načine na koje primamo, obrađujemo i prenosimo energiju.
Desna hemisfera – razmišljanje je nelinearno, intuitivno, apstraktno, fokusirano na veliku sliku, kreativno, emocionalno i orijentisano na prostor. Desna strana predstavljena je ženskom, jin energijom života.
Leva hemisfera – razmišljanje je povezano sa linearnim, logičkim, praktičnim, matematičkim, analitičkim, naučnim i vremenski orijentisanim predmetima. Leva strana predstavljena je muškom, jang energijom života.
Zbog dominacije jedne strane mozga javlja se disbalans među hemisferama mozga. Veliki filozofi, mislioci, pronalazači i umetnici koriste obe hemisfere mozga istovremeno.
Održavanje ravnoteže između hemisfera mozga stimuliše um, širi njegovu moć obrade i stvara harmoniju iznutra. Harmonija je najbolji put do manifestacije. Sposobnost balansiranja polariteta omogućava nam da se suočimo sa izazovima i što je najvažnije, da stvorimo nove načine postojanja. Ravnoteža ubrzava manifestaciju željenog.
Kako aktivirati desnu stranu mozga?
Ili, kako ubrzati manifestaciju željenog? Evo nekoliko veom korisnih i zabavnih vežbi:
Vežba 1 – Kvadrat
Zamisli veliku ploču podeljenu na kvadrate 4×4, označenu s leva na desno A, B, C, D, i odozgo prema dole 1, 2, 3, 4.
- Zamisli da stojiš usred te ploče na kvadratu B3.
- Zatim se pomakni na kvadrat zapadno.
- Zatim na kvadrat severno.
- Onda na kvadrat jugoistočno.
- Na kraju stani na kvadrat južno.
Na kom kvadratu sada stojiš? Gde se nalaziš u odnosu na početni položaj, gore ili dole?
Vežbu radi barem 1 x dnevno sedam dana, menjajući samo zamišljeni položaj ploče u odnosu na strane sveta.
Vežba razvija vizuelno – prostorne sposobnosti.
Vežba 2 – Budi u tišini
- Sedi, prekrsti desnu nogu preko leve u skočnim zglobovima (desni skočni zglob preko levog).
- Desni ručni zglob prekrsti preko levog i prepleti prste tako da desni zglob bude gore.
- Izbaci laktove, a isprepletene prste polako pomeraj prema grudima dok ih ne zaustaviš na prsnoj kosti u sredini grudi.
Ostani u ovom položaju zatvorenih očiju 4-5 minuta. Optimalno je raditi 2-3 x dnevno, ili barem 1 x dnevno, ali svakoga dana u toku sedmice.
Vežba opušta i prebacuje mozak u alfa ritam.
Vežba 3 – Snimi okolinu
Kada ulaziš u prostoriju napravi brzu procenu predmeta, koliko ih ima sa leve, koliko sa desne strane. Ako se u prostoriji nalazi grupa ljudi, učini to isto – brzo proceni koliko ih ima u određenim delovima prostorije.
Vežbu praktikuj sedam (7) dana kad god uđeš u neku prostoriju.
Vežba podstiče rad i leve i desne strane i razvija vizuelno – prostorne sposobnosti.
Vežba 4 – Pomeraj prste na nogama
Ujutro, dok si još u krevetu, počni polako pomerati prste na nogama: proteži ih, vrti, radi što god osetiš kao prijatno. Vežbaj barem nekoliko minuta. Vežbu radi i tokom dana kada god duže vreme sediš.
Vežba aktivira nerve koji stimulišu mozak i unutrašnje organe; osetićeš da ti je celo telo prijatno osveženo.
Vežba 5 – Koristi nedominantnu ruku
Ove sedmice peri zube nedominantnom rukom. Prati šta se događa od prvog pranja do kraja sedmice. Vežba aktivira delove mozga koji su inače neaktivni pri toj radnji i stvara nove neuronske veze.
Vežba 6 – Razmišljaj pevajući
Kad god si sama (sam) ili barem u vrlo intimnom društvu (porodica), pevaj o onome na čemu trenutno radiš, o čemu razmišljaš. Jednostavno – razmišljaj pevajući!
Radeći ovu vežbu redovno, osetićeš snagu desne moždane hemisfere: mnogo ćeš efikasnije i lakše rešavati probleme i uopšte biti kreativnija. Kako to deluje, postaće ti jasno ako se setiš kako ljudi, koji inače mucaju, prestanu mucati čim zapevaju.
Vežba 7 – Čitaj kako je obojeno
Reci boju kojom je napisana reč, ne reč samu. Na primer (za prve dve boje): umesto da pročitaš plavo treba da kažeš crveno jer je ta reč obojena crveno; umesto žuto reci zeleno. Pokušaj reći svih 10 reči bez greške u 10 sekundi. Pokušaj da do kraja sedmice skratiš to vreme. Plavo Žuto Crveno Zeleno Žuto Zeleno Plavo Crveno Žuto Crveno
Vežba aktivira levu i desnu hemisferu i istovremeno ih povezuje.
Vežba 8 – Nos-Uho
- Uhvati se desnom rukom za nos a levom za desno uho.
- Zatim ih zameni: uhvati se levom rukom za nos a desnom rukom za levo uho.
- Nastavi to da radiš što brže možeš, barem dva minuta.
Vežba je izvrsna za povezivanje moždanih hemisfera. Radi je barem 1 x dnevno tokom sedmice.
Vežba 9 – Oseti ukus hrane
Dok jedeš, zatvori oči i oseti ukus što snažnije možeš. Pokušaj raspoznati različite sastojke jela. Prati promene u doživljavanju ukusa do kraja sedmice. Vežbu radi čitavu sedmicu, kad god jedeš. Pritom ne razgovaraj i ne radi ništa drugo. Svu svoju pažnju posveti ukusu.
Vežba aktivira čulo ukusa i tako podstiče na rad obrasce neuralnih aktivnosti, koji stvaraju više veza među različitim moždanim područjima.
Vežba 10 – Nabrajaj unazad
Napravi niz rečenica tako da dodaješ u svakoj rečenici po jednu životinju po abecedi, ali ih navodi unazad. Na primer:
- Moj prijatelj je u zoološkom vrtu video antilopu.
- Moj prijatelj je u zoološkom vrtu video bizona i antilopu.
- Moj prijatelj je u zoološkom vrtu video carića, bizona i antilopu…
Vežba razvija pamćenje i povezuje moždane hemisfere. Dovoljno je raditi vežbu 1 x dnevno tokom sedmice.
Vežba 11 – Brzo hodaj
Svakodnevno žustro hodaj barem 20–30 minuta! Hodanje je izuzetno blagotvorno za mozak jer poboljšava cirkulaciju pa tako bolje snabdeva mozak kiseonikom i hranljivim materijama. Poboljšava pamćenje, sposobnost učenja, koncentraciju i sposobnost apstraktnog mišljenja.
Vežba 12 – Kreći se zatvorenih očiju
Barem desetak minuta dnevno radi jednostavne poslove u stanu zatvorenih očiju. Usmeri pažnju na pokrete svojih nogu i ruku; oslanjaj se što više na ostala čula.
Vežba aktivira zapostavljena čula i tako mozak postaje izuzetno budan. Podstiču se novi ili retko korišćeni moždani putevi, a sinapse postaju snažnije.
Vežba 13 – Na slovo na slovo
U toku dana usmeri pažnju na zapažanje svega oko sebe što započinje na slovo J (jastuk, jabuka…). Kako zapažaš, tako u sebi svesno izgovaraj te reči. Svaki dan u toku sedmice traži objekte koji počinju drugim slovom. Naš predlog: j, s, b, t, v, k, m, mada ti možeš izabrati i druge.
Vežba aktivira i razvija područja mozga zadužena za jezik, razvija sposobnost zapažanja, izoštrava fokus i povezuje levu i desnu hemisferu angažujući jezičke i prostorne sposobnosti.
Vežba 14 – Pevaj svoju pesmu
Svakoga dana napiši jednu pesmu, a onda je otpevaj. U toku dana pokušaj da se što češće setiš svoje pesme i otpevaj je, ako ne možeš glasno, barem u sebi. Ne budi previše kritična prema svojim pesničkim sposobnostima.
Vežbom se razvija kreativnost, a pošto su kreativnost i pamćenje isti mentalni procesi, vežba razvija i pamćenje.
Vežba 15 – Šta znaš o…?
Svakga dana u toku sedmice pokušaj da se setš što više ljudi ili objekata u nekoj kategoriji u roku od jednog minuta, pritom ih što brže zapisujući. To mogu biti: glavni gradovi, naučnici, vrste ptica, cveća, muzičkih instrumenata, vodenih životinja, košarkaši, vrste povrća itd.
Pre početka vežbe proveri da li si opuštena. Prati da li se povećava broj objekata kojih si se u toku sedmice uspela prisetiti.
Vežba poboljšava brzinu prisećanja i pamćenje čineći ga prilagodljivijim i okretnijim.
Vežba 16 – Dan smeha
Neka ovo bude sedmica humora. Smišljaj viceve, pričaj ih, zapitkuj druge da li su čuli koji novi vic, čitaj viceve na internetu, šali se na razne načine. Posmatraj na koji način će se to odraziti na tvoje kognitivne sposobnosti, ali i na ostala životna područja.
Vežbu radi što češće u toku sedmice. Humor koristi asocijacije koje su glavno “oruđe delovanja“ mozga, a smeh podržava pozitivne emocije koje su najbolja hrana mozgu.
Vežba 17 – Budi inovator
Dok posmatraš stvari oko sebe, postavljaj pitanje: Kako bi ovo moglo biti bolje? Na primer, pogledaš sto i zaključiš: “Mogao bi da bude fleksibilniji – da bi se lakše prilagodila visina, oblik itd. Mogao bi sa strane imati džep za olovke.” Oslobodi svoju maštu, smišljaj što neobičnije izmene i dopune na što više predmeta, ujedno zamišljajući kako izmenjeni predmeti izgledaju.
Vežba razvija kreativnost, sposobnost vizuelizacije i pojačava mentalnu snagu stvarajući nove neuronske puteve.
Vežba 18 – Palac-Mali prst
Stisnute šake stavi ispred sebe pa na jednoj ruci ispruži palac a na drugoj mali prst. Zatim napravi istovremeno smenu: na ruci na kojoj ti je bio ispružen palac, sada ispruži mali prst, a na ruci na kojoj ti je bio ispružen mali prst, sada ispruži palac.
U početku ide teže i sporije, ali pokušaj da vežbom što više povećaš brzinu smenjivanja prstiju. Vežbu radi više puta dnevno, ali ne predugo; dovoljno je oko minut.
Vežba povezuje moždane hemisfere i poboljšava motoričku kordinaciju.
Vežba 19 – Jedna ruka na glavu druga na stomak
Desnom rukom se lupkaj po stomaku a levom se nežno, u krug, gladi po glavi. Nakon otprilike pola minuta zameni ruke – levom se lupkaj po stomaku a desnom pravi krugove iznad glave.
Sledećih pola minute nemoj menjati ruke, već zameni njihove zadatke: levom kruži po stomaku, a desnom se lupkajte po glavi (ili malo iznad glave). I to oko pola minuta pa ponovo zameni ruke – desnom kruži po stomaku, a levom lupkaj nad glavom.
Primetićeš da će neki od ovih zadataka ići lakše, a neki teže. Vežbajući iz dana u dan, tvoj mozak će zavoleti ovu vežbo.
Vežba 20 – Prođi kroz dan od kraja
Radi se samo jedanom dnevno, i to uveče. Pre nego što odeš u krevet, pokušaj da se setiš svega što ti se dogodilo tog dana – ali unazad. Kreni od događaja koji su prethodili odlasku u krevet, pa se seti onih pre toga, i tako sve do trenutka kada si se tog jutra probudila.
Vežba osnažuje pamćenje, prebacujući informacije iz kratkoročne u dugoročnu memoriju.
Vežba 21 – Zapamti detalje neke šare
Pronađi neki uzorak (mustru) u svojoj okolini: na tapetima, fotelji, tepihu ili možeš nekome reći da nacrta neki uzorak. Proučavaj ga nekoliko minuta, a onda ga nacrtaj, prvo svojom dominantnom rukom a zatim nedominantnom. Zatim nacrtaj uzorak po sećanju (bez gledanja). Svakog dana izaberi drugu šaru.
Vežba povezuje moždane hemisfere i razvija vizuelno pamćenje, tako da nije važno kakve su tvoje slikarske sposobnosti.
Vežba 22 – Razvijaj moć zapažanja
Pronađi u nekom časopisu, knjizi sliku sa puno različitih stvari. Proučavaj tu sliku približno jedan minut nastojeći da zapamtiš 12 ili više objekata prikazanih na slici (predmeti, ljudi, životinje). Skloni sliku i zapiši na papir sve objekte kojih se sećaš.
Svakog dana izaberi drugu sliku i prati količinu zapamćenih objekata. Vežba jača radnu memoriju.
Vežba 23 – Dodirom prepoznaj novčanicu
Istresi iz novčanika kovani novac i provedi nekoliko minuta određujući koju novčanicu držiš u ruci, koristeći se samo dodirom. Kada nakon nekoliko dana zaključiš da si izoštrila svoje čulo dodira i da ti prepoznavanje novčića ide odlično, pređi na papirni novac. Zadatak je zahtevniji, ali ćeš vrlo brzo primetiti napredak.
Ovo je neurobička vežba koja razvija čulo dodira, aktivira različita područja mozga i podstiče neurone na proizvodnju neurotrofina.
Poželjno je vežbe praktikovati navedenim redosledom, ali nije obavezno. Možeš koristiti samo neke, u zavisnosti od toga kako rezoniraju sa tobom. Kako god se odlučiš, vežbe će ti pomoći da lakše i brže manifestuješ željeno. Više o ubrzanoj manifestaciji u tekstu “Ubrzana manifestacija“.
Zabavi se i uživaj!