Kada se svesno odlučiš šta tačno hoćeš da iskusiš u svom životu ti, u stvari, započinješ proces manifestacije. To putovanje može da traje dugo ili kratko, sve zavisi od tebe. Što si bliža sebi i svom istinskom biću, manifestacija željenog je izvesnija i brža.
Mnogo je načina da se manifestacija ubrza, a jedan od njih je da nikada, ništa i nikoga ne čekaš. Šta tačno znači ne čekati, pročitaj u tekstu koji sledi.
Umesto da čekaš, kreiraj!
Ako se krećeš ka željenoj realnost, to putovanje možeš ubrzati na lak i jednostavan način – NE ČEKAJ! Ne da pokušaš da ne čekaš, jer pokušavati je vid čekanja, već jednostavno da ne čekaš. Ne čekaš! Ni na šta.
Šta to znači?
- Znači da uhvatiš sebe svaki put kada nešto čekaš, šta god da je to.
A mi često čekamo – čekamo sastanak, čekamo voz, autobus, čekamo između poslovnih sastanaka, čekamo da se putovanje završi, čekamo u redu u banci, na pijaci, čekamo da prestane kiša…
Zašto gubiti vreme i čekati kada to vreme možemo usmeriti ka svojim snovima. Čekanje je prilika da upotrebimo svoja znanja i veštine i vreme čekanja pretvorimo u zonu stvaranja. Kada stvaramo mi ne čekamo. Nije važno šta je u pitanju.
Uzmimo jedan, veoma čest primer – sa nekim smo se dogovorila za sastanak i on kasni 10 minuta. Šta mi radimo za to vreme? Stojimo i čekamo. Verovatno smo svi to već iskusila i znamo da to, uglavnom, nije ni prijatno ni zabavno. Mada, može da bude i prijatno, i zabavno, i korisno!
Umesto da stojimo i samo čekamo, uradimo nešto, recimo, nešto što smo želela da uradimo tog dana, a nismo, i to možemo da završimo po telefonu. Možemo otići do prodavnice i kupiti nešto što smo zaboravili ili će nam sutra trebati. Možemo pozvati osobu koju čekamo i proverite da li kasni 10 ili 20 minuta? Ako je 20 minuta onda svakako skoknimo do trgovine i kupimo sendvič, ili šta god.
- Samo da ne budemo u energiji čekanja.
Postoji i druga opcija – možemo jednostavno stajati i “naizgled” čekati tih 10, 15 minuta dok ta osoba ne stigne.
- Dok samo stojimo možemo raditi nešto unutar sebe, nešto spiritualnog karaktera.
Možemo obratiti pažnji na svet oko sebe, na ljude koji prolaze mimo nas. Primetiti ih i prepoznati da svi oni jesu (isto kao i mi) Jedan bezkrajni Kreator. Prepoznajmo takođe da oni toga nisu svesni, što naše čekanje može učiniti još lepšim, misterioznijim i zabavnijim. Dok ih gledamo kako prolaze pokraj nas postanimo svesna da zaista, zaista volimo ljude.
Dok stojimo možemo postati svesni da zaista želimo da oprostimo sebi – seti se nekog događaja od juče ili od pre deset godina, i ako je to još uvek bolna tačka za tebe, oprosti sebi i drugima.
Ako smo u toku procesa manifestacije neke želje, već smo se odlučili šta želimo da manifestujemo (novac, zdravlje, ljubav) dok »čekamo« koristimo tehnike primerene trenutku (na primer novac , na primer dobro zdravlje). Posmatraj svoje okruženje, nađi stvari koje te inspirišu i koje se poklapaju sa iskustvom koje si odlućila da manifestuješ. Ako vidiš zaljubljeni par pomisli da i ti imaš svoju ljubav, ako vidiš automobil koji ti se sviđa oseti radost jer i ti imaš takav automobil, ako vidiš srećnu porodicu, vitku osobu… zavisi šta želiš da manifestuješ. Ako koristiš afirmacije izgovaraj ih u mislima.
Dakle, umesto da kažeš: »O, kasni 10 minuta. Šta ću sad?« – seti se da postoji mnogo stvari koje bi mogla da radiš, fizički ili ne-fizički. Ovaj primer kašnjenja je vrlo jednostavan, slikovit i očigledan, ali i veoma čest. Iskoristi ga!
Dok se krećemo kroz dan, bez obzira šta radimo (poslovi po kući, druženje sa prijateljima…) koristimo vreme da prikupljamo podatke i da tragamo za stvarima koje nam se dopadaju. Isto to možemo raditi i dok čekamo. Možda vidiš nekog ko je po prirodi veseo, pohrani taj podatak. Možda vidiš nekog ko vozi automobil koja ti se dopadaju, vidiš zanimanje koje ti se dopada… šta god vidiš, a dopada ti se, upamti to! Tako, sliku po sliku, ugrađuješ u verzijju sebe koja se sve više usklađuje sa vibracijom željenog, koja je sve bliže manifestaciji željenog.
Radeći sve to doći ćemo do spoznaje da nema ničeg što ne možemo biti, raditi ili imati, da sve što poželimo možemo manifestovati.
- Radeći sve to, radeći nešto iznutra, iako stojimo na ulici ili negde u nekom redu (prodavnica, pošta, banka), mi ne čekamo, mi stvaramo.
Zato, šta god da rezonuje sa tobom i osećaš da to možeš da iskoristiš da te podigne, da te pogura i približi te manifestaciji, učini to. NE ČEKAJ!
Evo još jednog primera: Recimo da sediš u automobilu i čekaš nešto ili nekog, na primer decu da dođu sa treninga. Ovo je savršena prilika za mir, prilika da potpuno opušteno sediš u automobilu. Prilika da otpustiš sve misli (najbolje što možeš) i isključiš se potpuno (ili najbolje što možeš). Vežbaj isključivanje i daj svom mozgu odmor.
Ne čekaj bolja vremena, budi dobro – sada
Kada počnemo da vežbamo ne-čekanje na praktičnim (fizičkim) stvarima, primetićemo da to važi i za mnogo suptilnije stvari u životu.
- Čest je prime da čekamo da se neke okolnosti promene pa da počnemo da radimo ono što bismo voleli da radimo.
Da počnemo da radimo ono što nas povezuje, priključuje na magičnu ploču Svega Što Jeste, same Egzistencije, što nas priključuje na energiju Izvora nas samih, što nas priključuje na ubrzani tok našeg Višeg JA. Te aktivnosti, te misaone forme, namere, svesne promene, spoznaje, duboka razmišljanja itd., ili bilo koji drugi čin, čak i fizički (odlazak u prodavnicu) – od toga pa sve do prepoznavanja da je Sve Jedno i da je Jedno Sve, sve što te priključuje Izvoru, što ti daje inspiraciju – NE TREBA ČEKATI. Ništa ne treba čekati da bi uradili ove stvari.
Primeti koliko često čekaš (kao i većina ljudi). Koliko puta uhvatiš sebe da kažeš – sačekaću:
- da završim školu/fakultet,
- da se moj partner promeni,
- da taj neko stigne,
- da skupim malo više para,
- da se situacija promeni…
Da li si i ti na sličnom čekanju? Da li čekaš da se nešto promeni da bi se ti promenila? Bilo koja vrsta čekanja u tvom životu predstavlja samo nedostatak svesnosti sa kojim odlažeš svoj potencijal. Sve dok misliš da čekanje rešava tvoje izazove, to ćeš više čekati i više izazova za čekanje ćeš imati.
Kako možeš da odradiš stvari koje želiš da radiš, najbolje što možeš, koristeći maksimalno trenutna sredstva? Kako možeš najviše da se približiš tom izrazu sada, danas? Čak iako nemaš tih željenih milion evra (dolara, dinara…) koji su ti potrebni da bi započela nešto, osnovala firmu, organizaciju, ili šta god što želiš da manifestuješ – nije važno.
Počni da radiš na tome najbolje što možeš, jer:
- Milion eura ili sto miliona dinara, neće stići do tebe ako ti pre ne stigneš do njih.
- A, da bi došla do tih miliona, način da tamo stigneš je da tamo stigneš.
- Ako ti čekaš na nešto i to nešto čeka tebe.
Moraš prestati da čekaš. Moraš prestati da budeš neodlučna. Što više čekaš sve više se udaljavaš od manifestacije željenog.
Daj prednost zanosu i radosti, ne čekanju
Dakle, šta je važno?
- Važno je uzbuđenje, blaženost, ekstaza, a ne čekanje.
Važno je da budemo aktivni, da budemo kokreatori, da budemo onakvi kakvi želimo da budemo sa višeg nivoa svesti. Zovimo to Višim JA, samim Kreatorom, ali od nas se očekuje da budemo izraz svesti Svega Što Jeste, koji se ispoljava na jedinstven način, i to odlučno, direktno, strasno. Nema smisla živeti život bez tog ushićenja, bez tog uzbuđenja.
Eksperimetiši sa tim da ne čekaš. Igraj se! I kada više ne čekaš da se nešto drugo dogodi, pre nego što počneš da postupaš u skladu sa tim ko si, onda odmah, te stvari koje misliš da želiš ili su ti zapravo potrebne, priviće se oko tebe, uz tebe. Manifestacija željenog postaje laka. Te stvari počeće da te podržavaju bez napora.
A kad počneš da se krećeš samo zato što možeš, zato što vidiš da bez obzira na to kakve su okolnosti ti imaš slobodu da pokreneš sebe, da budeš usredsređena na svoje stanje bića a ne na okolnosti.
Uzmimo primer koji važi za mnoge ljude – recimo da je tvoja namera da menufestuješ određenu količinu novca, možda milon evra. Zašto ti to deluje tako privlačno? Zašto je ta ideja za tebe uzbudljiva? Za mnoge ljude, a možda i za tebe, novac predstavlja slobodu da rade ono što žele da rade. Drugim rečima, novac za njih predstavlja njihovo istinsko JA. Možda i ti tako razmišljaš.
Međutim, to te usmeri ka ograničavajućoj ideji da moraš da čekaš da se najpre dogodi nešto drugo. Tako stagnira tok, stagnira proticanje, stagnira telo, postaje čvrsto i kruto umesto prilagodljivo i fleksibilno, slobodno i energično. I svaki drugi aspekt tvog bistvovanja ovde će takođe stagnirati u izvesnoj meri.
Dok, ako nastaviš da se krećeš i ako ne pridaješ važnosti okolnostima, i samo posmatraš u skladu sa svojom radošću, najbolje što možeš, onda se stvari kreću, ti ne čekaš. Pa, ni život ne čeka na tebe, jer sada počinje da odražava tvoje kretanje, tvoju promenu, tvoju odlučnost, rešenost, odgovornost, tvoju sposobnost da nešto preduzmeš.
- Zašto da čekaš kad možeš da stvaraš?
- Zašto da čekaš kad možeš da kreiraš?
Zabavi se i uživaj!