Definisati snove je relativno jednostavno. Snovi su mentalne slike ili aktivnosti koje se javljaju kada spavamo. Oni su obično kombinacija vizuelnih, auditivnih, kinestetičkih i emocionalnih iskustava koje se javljaju tokom faze spavanja zvane REM (rapid eye movement – brzi pokreti očiju).
Međuti, tumačenje, utvrđiavnje šta snovi znače je zahtevnije i teže pitanje, na koje lekari, istraživači i naučnici još uvek pokušavaju da odgovore. Ne postoji dosledna, naučno dokazana teorija koja povezuje određeni sadržaj sa onim što san znači. Više o ovome u tekstu koji sledi.
Da li su snovi autobiografske misli?
Snovi mogu biti vrlo različiti i obično su povezani sa našim svakodnevnim iskustvima, emocijama i željama. Iako snovi predstavljaju fascinantnu pojavu koja nas još uvek misteriozno opčinjava, naučnici još uvek ne znaju tačno zašto snovi postoje.
Možda zbog svoje neuhvatljivosti, snovi su interesovali ljude kroz istoriju. U drevnim kulturama smatralo se da snovi sadrže poruke bogova. Početkom 20. veka, pojavila se ideja da snovi sadrže simboličke poruke iz podsvesti.
Snovi su slike i iskustva koje ljudi imaju dok spavaju. Istraživači veruju da je sadržaj snova jedinstven za pojedinca. Snevač kombinuje fragmente iskustava, briga i budnih misli u nove scenarije.
Mnogi ljudi sanjaju u boji, ali neki sanjaju samo crno-belo. Iako većina ljudi „vidi“ slike iz snova, neki takođe doživljavaju fizičke senzacije ili čuju zvukove u svojim snovima. Snovi često sadrže čudne slike i scenarije koji se mogu brzo promeniti. Vreme i perspektiva u snovima mogu se razlikovati od budnog života. Na primer, osoba može da doživi san kao učesnik i gledalac u isto vreme.
Postoje dve vrste sna: REM (jedna faza) i ne-REM (tri faze). Svaka faza uključuje različite mehanizme mozga i tela. Ljudi obično prolaze kroz sve četiri faze više puta u jednoj noći. Najduži i najdublji periodi REM sna obično se dešavaju bliže jutru. Tokom REM spavanja, mišići ruku i nogu postaju paralizovani. Više o ovome u tekstu o posebnoj vrsti snova “Šta su lucidni snovi?“.
Snovi su često vrlo složeni i neobični, a ponekad su i vrlo uzbudljivi ili zastrašujući. Oni mogu biti puni simbola i metafora, a ponekad su i veoma realistični. Snovi mogu biti takođe povezani sa našim unutrašnjim strahovima i željama, pa mnogi ljudi čak veruju da snovi mogu biti proročki ili da nam mogu dati određene poruke.
Zašto sanjamo?
Kada smo budni, naše misli imaju određenu logiku. Kada spavamo, naš mozak je i dalje aktivan, ali naše misli ili snovi često imaju malo ili nimalo smisla. To može biti zato što emocionalni centri mozga pokreću snove, a ne logičke regije.
Iako nema definitivnog dokaza, snovi su obično autobiografske misli zasnovane na našim nedavnim aktivnostima, razgovorima ili drugim problemima u našem životu.
Doktori imaju nekoliko radnih teorija o tome zašto sanjamo. Za početak, skloni smo da sanjamo više u REM snu. Pored toga, sanjanje tokom ove faze povezano je sa „konsolidacijom sećanja“. To sanjanje može predstavljati važno kognitivno funkcionisanje. Aktivnost mozga koja se javlja kada sanjamo slična je moždanoj aktivnosti koja obrađuje memoriju koju doživljavamo kada smo budni.
Kada doživljavamo više stresa ili anksioznosti, skloni smo i da sanjamo više. Vrste snova koje imamo takođe se menjaju. Noćne more ili stresni snovi – na primer, o proganjanju ili u zastrašujućoj situaciji – takođe su uobičajeni kada smo pod stresom. To je jedna od teorija zašto sanjamo. Naši snovi bi nam mogli pomoći da obradimo i upravljamo svojim emocijama.
Iistraživači su otkrili da ljudi koji žive na određenim mestima mogu imati slične noćne vizije, iako nisu sasvim sigurni zašto. Izgleda da postoji neki kulturni uticaj na snove. Na primer, neki tip sna bi mogao biti češći u jednoj državi (ili kraju) nego u drugoj.
Dobrobiti koje nam snovi donose
Istraživači se još uvek ne slažu u potpunosti oko svrhe snova, ali postoje široko rasprostranjena verovanja i teorije o dobrobitima sna:
Snovi kao terapeuti – snovi mogu biti načini da se suočimo sa emocionalnim dramama u našem životu. I pošto naš mozak radi na mnogo emotivnijem nivou nego kada smo budna, našj mozak može uspostaviti veze sa našim osećanjima koje naše svesno ja ne bi stvorilo.
Snovi kao trening borbe ili bega – jedna od oblasti mozga koja je najaktivnija tokom sanjanja je amigdala, deo mozga povezan sa instinktom preživljavanja (bori se ili beži). Neke teorije sugerišu da, pošto je amigdala aktivnija tokom spavanja nego u budnom životu, to može biti način na koji nas mozak pripremi da se nosimo sa pretnjama.
Snovi kao naša muza – neke teorija kaže da sanjanje pomaže u oslobađanju naše kreativnosti. Umetnici svih vrsta često govore da su u snovima dobili inspiraciju za svoja najkreativnija dela. Bez logičkog filtera koji obično koristimo u svom budnom životu, naše misli i ideje nemaju ograničenja kada spavamo.
Snovi kao pomoćnici pamćenja –još uvek nije jasno kako snovi utiču na skladištenje i pamćenje, ali je ustanovljeno da snovi mogu pomoći mozgu da efikasnije skladišti važne informacije. Istraživanja pokazuju da spavanje pomaže u čuvanju uspomena. Ako naučimo nove informacije i imamo ih u mislima kada odemo na spavanje lakše ćemo ih se setiti kasnije kada nam zatrebaju.
Kako čitati poruke koje nam snovi šalju?
Šta su snovi, veliko pitanje na koje lekari, istraživači i naučnici još uvek pokušavaju da odgonetnu. Mnogi ljudi se, takođe, interesuju za snove i često se bave njihovim tumačenjem, jer veruju da snovi mogu biti povezani sa njihovim unutrašnjim željama i strahovima, i da im mogu pomoći da bolje razumeju sebe i svoje emocije. Proučavanje snova može biti zanimljivo i za one koji su zainteresovani za psihologiju ili za one koji jednostavno žele da poboljšaju svoje spavanje.
Nauka istražuje i nudi mnoge odgovore, ali tumačenje snova je, ipak, subjektivno. Značenje koje sami pripisujemo snu biće mnogo značajnije od tumačenja našeg sna od strane nekog drugi, na primer lekara.
Možemo imate isti san kao neko drugi, ali će naš san biti više reprezentativan za ono što mi lično doživljavamo. Na primer, ako je neko nedavno izgubio posao, san u kome on ne može da pronađe neku stvar, na primer ključeve, cipele ili bilo šta drugo, imaće potpuno drugo značenje nego za osobu koja sanja isti san ali se je nedavno razvela.
Sanjati da si trudna takođe je subjektivno. San se može dogoditi kada pokušavaš da zatrudniš ili ako si bila trudna i imala pobačaj. Ali taj san o trudnoći mogao bi biti i nešto sasvim drugo, mogao bi značiti – Počinjem novu karijeru, pa bi mogla simbolizovati rađanje nečeg novog.
Iako iskustva koja imamo u snu mogu biti zasnovana na događajima iz stvarnog života, to ne znači da su naši snovi uvek realni. Osoba može biti izobličena u snu, ili biti u situaciji i na mestu gde inače ne bi bila. Šta to znači? Zavisi ko sanja. Nema generalnog odovora. Koliko je sanjara toliko je tumačenja.
Mada, ponekad i najčudniji snovi imaju logična objašnjenja. Snovi o ispadanju zuba mogu biti povezani sa lošom navikom čoveka, na pprimer škripanje zubima ( bruksizam li u narodu poznatije kao škrgutanje zubima). Poznavajući štetne posledice te navike čovek se može plašiti da će izgubiti zube, pa ga ta misao može progoniti i u snovima.
Da bismo tumačili snove, najpre ih se moramo setiti! Snovi su često vrlo složeni i često ih je teško zapamtiti, a još češće ih zaboravimo u roku od nekoliko minuta nakon buđenja. Na sreću, postoje načinini koji nam mogu pomoći da lakše pamtiš snove.
Najbolji način je da odmah nakon buđenja zapišemo šta smo sanjali. Ako neki san i zapamtimo, detalji se vrlo lako i brzo gube. Zapisivanje snova može pomoći baš u tome, da se bolje setimo detalja.
Važno je da se što brže razbudimo nakon buđenja, a zatim odmah sednemo, uzmemo sveku i olovku (ili neki drugi način, recimo telefon) i zapišemo svoj san. Čak i ako smo zaboravila veći deo sna, pokušajmo da se prisetimo bar nekoliko detalja. Vremenom ćemo se sve više sećati šta smo sanjala.
Kada pišemo treba obratiti pažnju na što više segmenata. Prepoznajmo osećanja koja su pratila naš san, u kakvom okruženju se san odigrao, ko su ljudi koji su bili deo tvog sna, na kom mestu se dešava… sve čega se setimo.
Važno je da smo opušteni i ne pritiskamo na sebe da se setimo po svaku cenu. To može da izazove frustraciju i razočranje. Samo opušteno. Budimo zahvalni na stvarima kojih smo se setila. Polako, biće ih sve više i više!
Zabavi se i uživaj!