Lažni snovi i lažno buđenje

Tokom lažnog buđenja, spavač veruje da je budan dok u stvarnosti još uvek čvrsto spava. Ili bolje rečeno, sanja da se probudio. Ova vrsta živopisnog i ubedljivog “sna u snu” naziva se lažno buđenje.

Zašto se to događa, šta znači ako je doživaljaj bio traumatičam, kako sprečiti da se ne ponovi, ali i o drugim zanimljivim pitanjima, pročitaj u tekstu koji sledi.

San u snu

Većina istraživača snova lažno buđenje kategorizuje kao san u snu. Međutim, postoje mišljenja da je lažno buđenje obeleženo osećajem da se budimo i radimo ono što bismo inače radili kada ustajemo iz kreveta, dok “san u snu” može biti složeniji, u smislu potencijalne dubine značenja. Bilo kako bilo, ovi fenomeni su, u stvari, isprepleteni i pokušaćemo da ih osvetlimo sa više strana.

Lažno buđenje je “živopisan i uverljiv san o buđenju iz sna, dok sanjar u stvarnosti nastavlja da spava”. Za razliku od normalnih snova, koji su često fantazijski, lažna buđenja su obično realna. Možda verujemo da smo se probudila u svojoj spavaćoj sobi ili na nekom drugom poznatom mestu (škola, radno mesto). Zvoni nam alarm. Isključujemo alarm, protežemo se, ustajemo i odlazimo do kupatila, tuširamo se.

Pet minuta kasnije, u kuhinji pečemo tost i pijemo čaj. Sve je identičmo stvarnom životu. Ali odjednom, ponovo čujemo alarm. Onda shvatimo da ležimo u krevetu, pokušavamo sebe da uštinemo da bi utvrdili da li smo ovoga puta zaista budni, pre nego što se potrudimo da ponovo ustanemo. Ovog puta, stvarno!

Često, tek kasnije shvatimo da je naše prethodno buđenje bio samo san. Stvari koje vidimo tokom lažnog buđenja uglavnom izgledaju potpuno normalno. Međutim, mogu se pojaviti mali detalji koji su drukčiji – čudne senke, svetla koja se ne pale ili vrata koja ne vode tamo gde bi trebalo da vode.

Naučnici koji proučavaju snove, lažna buđenja dele na dva tipa:

• Tip 1 – stanje sna u kojem se ne dešava ništa neobično. Možda sanjaš da radiš svakodnevne stvari poput ustajanja, tuširanja i oblačenja. Onda, u nekom trenutku shvatiš da nešto nije u redu, i probudiš se.
• Tip 2 – stanje noćne more u kome se osećaš napeto, uznemireno, vidiš zastrašujuće slike. Možda ćeš se probuditi, a možda i ne.

Slike u lažnim buđenjima najčešće su slične onima u budnom životu, posebno kada se dožive neposredno pre jutarnjeg buđenja. Kao i kod redovnih snova, neki lažni snovi buđenja mogu biti izuzetno živopisni, dok drugi mogu biti nejasni i slabo osvetljeni, posebno oni koji se javljaju usred noći.

Istraživači kažu da, iako sanjar lažno veruje da je budan nakon lažnog buđenja, on zadržava određeni osećaj svesti. Za razliku od običnog sna, spavač koji sanja lažno buđenje svestan je da postoje i snovi i stvarnost. Takođe, može imati mučan osećaj da nešto nije na mestu, a da nije potpuno svestan da sanja.

Zašto se lažno budimo?

Ne postoji mnogo objavljenih istraživanja o lažnim buđenjima i uzrocima njihovog pojavljivanja. Dosadašnja istraživanja su otkrila da je lažno buđenje povezano sa poremećenim REM spavanjem i da se često dešava kada spavač očekuje nešto stresno, pa se ne može dovoljno opustiti da bi zaspao.

Iako je tačan uzrok ovog fenomena siva zona, ipak poznati su potencijalni uzroci fragmentacije sna (često buđenje):

•  Nesanica – teško padanje u san, česta buđenja usred noći ili buđenje u ranu zoru, bez mogućnosti da se ponovo zaspi.
• Apneja u snu – kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja, uz očuvano unutrašnje disanje, ili pauzu u disanju koja traje između 3 i 10 sekundi.
•   Narkolepsija – ekstremna dnevna pospanosti  i iznenadni nesavladivi napadi sna koji se mogu pojaviti u neodgovarajuće vreme – u školi, na radnom mestu; napadi mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
•    Noćne more– vrlo neprijatan san praćen osećajem straha, čak užasa.
•  Paraliza sna – stanje u kom je čovek svestan da je budan, ali ne može da se pokreće ni da govori.
•  Buka i druge smetnje – ometaju naš san, ali nas ne razbude potpuno.
•  Očekivanja – ako se moramo probuditi rano, zbog nekog važnog događaja, možemo očekivati da ćemo loše spavati i buditi se noću.

Lažna buđenja uglavnom su povezana sa jutarnjim buđenjem. Ali, ako patimo od fragmentiranog sna, lažna buđenja se mogu pojaviti i usred noći.

Proveri da li sanjaš

Počni da radiš “proveru stvarnosti” u svojim snovima. Ako si u kupatilu, pogledaj da li izgledaš normalno. Ako doručkuješ, proveri da li hrana ima ukus kao obično. U krevetu proveri da li posteljina ima pravu teksturu.

Evo nekoliko tehnika koje mogu pomoći:
Seti se realnih činjenice – Um koji sanja je nelinearan tako da će biti teže setiti se informacija kao što su brojevi, adresa, broj telefona, datum rođenja. Ako ti je to teško, to je znak da možda sanjaš.

Proveri svoje okruženje – Ako ustaneš iz kreveta i nisi sigurna da li si u lažnom buđenju, istraži svoje okruženje, bez obzira da li je ono isto kao u budnom stanju. Ulazak u drugu soba ili hodnik može pokazati, na primer, da su prostorije promenjene ili se u njima nalazi nešto što inače ne stoji tamo.

Pokušaj da pročitaš bilo kakav tekst, u snu – Čitanje može biti teško u snovima, pa se reči ili brojevi mogu zamagliti ili izobličiti.
Uprkos činjenici da tvoj mozak može da kreira neverovatno živopisne scene, ako nisi sigurna da li sanjaš, verovatnije je da jesi u snu nego da nisi. Ako sumnjaš, verovatno spavaš.

Lažno buđenje i paraliza sna

Paraliza sna i lažna buđenja su slična stanja, stanja kada nismo ni potpuno budni ni potpuno zaspali, već pomalo i jedno i drugo u isto vreme.

Osoba koja doživljava paralizu sna je mentalno budna, ali ne može da pomeri većinu svojih mišića, što odražava paralizu mišića koja se prirodno javlja tokom REM spavanja. Telo je paralizovano, ali mozak je svestan i svestan okruženja.

Istraživača sna smatraju da bi ljudi izbegli ili smanjili pojavu paralize sna, potrebno je da nauče kako da steknu kontrolu nad svojim snovima, slično kontroli snova u lucidnim snovima.

Osoba koja doživi lažno buđenje pogrešno veruje da se upravo probudila, iako još uvek sanja.

Lažno buđenje i lucidno sanjanje

Tokom lucidnog sna, spavač ostaje u snu, ali postaje svestan da je u snu. Ljudi sa čestim lucidnim snovima imaju tendenciju da dožive više lažnih buđenja od uobičajenih. Ponekad se ova dva fenomena dešavaju zajedno. Lucidan san može biti okončan lažnim buđenjem, a lažno buđenje može prethoditi lucidnom snu.

Primeri uobičajenih lažnih scenarija buđenja uključuju jutarnje rutine i istraživanje scenarija sna. Možda veruješ da ustaješ iz kreveta i radiš svoju uobičajenu jutarnju rutinu – doručak ili nameštanje kreveta. Ako primetiš čudne detalje u svom okruženju, možeš shvatiti da još uvek sanjaš. Ako se ne probudiš iz ove spoznaje, onda lažno buđenje postaje lucidan san.

Neki istraživači veruju da, pošto se lucidni snovi i lažna buđenja često dešavaju zajedno, oni moraju predstavljati slično mentalno stanje.

Ljudi koji vrše proveru da li su događaji stvarni ili sanjani – pokušaji da pročitaju tekst ili se pogledaju u ogledalo – verovatnije će ući u lucidan san nakon lažnog buđenja. Ovi testovi, poznati kao “provere stvarnosti”, takođe su predloženi kao metod za upravljanje paralizom sna, vršenjem kontrole nad scenarijem sna. Više u tekstu “Lucidno sanjanje – tehnika prospektivnog pamćenja“,

Da li su lažni snovi štetni?

S obzirom na to da lažna buđenja nisu povezana ni sa kakvom bolešću, mentalnom ili fizičkom, obično nisu nešto o čemu treba brinuti. Međutim, kao i drugi događaji koji se dešavaju na granici između budnosti i sna, lažna buđenja ponekad mogu izazvati strah, nelagodnost ili anksioznost, a u ekstremnim slučajevima dovesti do depresije i somnifobije (straha od spavanja).

Tokom lažnog buđenja, možemo imati iskustvo van tela ili osetiti nečije prisustvo u prostoriji, što može biti praćeno osećajem straha. Raniji istraživači sna klasifikovali su ova zlokobna iskustva kao lažna buđenja tipa 2, za razliku od neutralnijih lažnih buđenja tipa 1.

Lažna buđenja se takođe mogu desiti više puta zaredom, što može biti uznemirujuće ako se spavač oseća kao da ne može da se probudi. Slično, lažna buđenja mogu dovesti do lažnih sećanja u kojima se osoba priseća da je nešto uradila, ali kasnije pronalazi dokaz da je sve to bilo u snu.

Samopomoć

Probuditi se nakon lažnog buđenja, a zatim ležati u krevetu razmišljajući o tome kako je to bilo čudno, sasvim je različito od iskustva postati svestan toga dok se san još uvek dešava.
Ali, kako steći tu svest? Ako shvatiš da još uvek spavaš i sanjaš, da li onda pokušati probuditi se ili se prepustiti, i videti šta će se dogoditi?

Odgovor na drugo pitanje je lični izbor, a diktiraće ga nivo svesti koji uspemo da postignemo.

Često je slučaj da smo jednostavno svedoci svojih snova, a ne aktivni učesnik. Ako postanemo svesna da još uvek sanjamo, recimo sebi da želimo da se probudimo sada – i možemo početi sa direktnim i jednostavnim pristupom:

• Usredsredi svoj um na pomeranje prstiju na nozi; kada stekneš kontrolu nad tim, pređi na ruku ako se još uvek nisi probudila.
• Usredsredi pogled na jednu stvar u snu.
• Ako postoji ogledalo, pokušaj da se pogledaš.
• Pokušaj da uradiš složenu akciju – trčanje, skakanje ili ples.
• Odvoji vreme za doslednu, opuštajuću rutinu pre spavanja.
• Redovno vežbaj; mogu pomoći i kratka večernje šetnje pre spavanja.
• Ako imaš lažno buđenje, ustani iz kreveta i tek posle 10-15 minuta se vrati na spavanje.
• Pokušaj da si uvek dovoljno naspavana.
• Odredi spavaću sobu kao zonu bez ekrana.

Ipak, sve te tehnike zahtevaju određeni nivo svesti. Ili ćeš ga imati ili nećeš. Ako imaš redovna lažna buđenja, moglo bi pomoći ako se podsetiš na ove moguće radnje neposredno pre nego što odeš na spavanje, da bi ih učvrstila u svom umu.

Kako se dva sna odnose jedan prema drugom?

Ne postoji jedinstven način da se sagleda odnos između dva sna. Uprkos tome, evo nekoliko zanimljivih perspektiva koje treba uzeti u obzir ako želimo dublje da zaronimo u san u snu, odnosno u lažno buđenje.

• Jedan san može ocrtati problem, a drugi pružiti rešenje.
• Jedan san može da prikazuje “ako ovo…”, drugi može da prikazuje scenario “onda ono…”.
• Dva sna mogu pružiti različita potencijalna rešenja ili ishode za datu situaciju.
• Mogu prikazati jedno pitanje iz dve različite perspektive.
• Obrati pažnju na prelaznu tačku gde se završava prvi san. Šta osećaš ili doživljavaš i gde se “budiš” za sledeći san? Da li je osećaj ili prekid priče važan za to kako su snovi povezani jedan sa drugim, ili sa tvojim životom?
• Da li su ova dva sna veoma slična po prirodi ili imaju kontrastne energije?
• Bez obzira na sličnosti ili suprotnosti, koliko bi to moglo biti relevantno za tebe?
• Da li je jedan san nastavak drugog, ili njegov komentar?
• Da li bi neki od snova mogao poslužiti da te pripremi za potencijalni ishod u budnom životu?

Zabavi se i uživaj!