Sveprisutna u našem okruženju zelena boja predstavlja simbol života, ponovno rođenje, revitalizaciju i večni ciklus obnove koji upravlja čitavim životom.
Boja zdravlja, sreće, nade, ravnoteže, proleća, mladosti.
Boja otrova, bolesti, opasnosti, izdaje, ljubomore, naivnosti, dvosmislenosti.
Ova bogata i kontradiktorna simbolika zelenu čini duboko ekspresivnom, istovremeno ohrabrujućom i uznemirujućom.
Omiljena boja prirode
Zelenu boju susrećemo svuda. To je najčešća boja u prirodi (uz plavu) i druga najpopularnija boja posle plave. U Svemiru je retka boja. Zelene zvezde ne postoje, bar ih do sada nisu otkrili. Pojavljuje se na nebu kroz auroru borealis kao zelenkasta nijansa koja je uzrokovana jonizacijom kiseonika u gornjim slojevima atmosfere (naučno objašnjenje).
Zelena predstavlja mešavinu smirujućih svojstava plave (emocionalna smirenost) i energizujućih efekata žute (mentalna jasnoća i optimizam). Ova mešavina stvara boju koja istovremeno umiruje i osvežava.
Zelena ima kratku talasnu dužinu koja je svrstava među “opuštajuće, hladne” boje; boje duge talasne dužine su “uzbudljive, tople”. Dok se naše oči moraju prilagođavati da vide boje sa dužom talasnom dužinom, uopšte se ne moraju prilagođavati da bi videle hladne boje.
Na točku boja zelena je opredeljena kao primarna boja; uz crvenu i plavu boju.
Zelena se povezuje sa novcem, ekološkom svešću i rastom, što je čini univerzalno privlačnom i duboko značajnom za naš svakodnevni život. Deluje kao sklonište od svakodnevnih pritisaka modernog života i vraća nam osećaj blagostanja. Može izazvati snažna osećanja.Podstiče nas da negujemo i volimo sebe, porodicu, dom, druge ljude, životinje i prirodu.
Osobe koje vole zelenu boju žele miran život, prijateljski su nastrojeni, vole ljude i spremni su da pomognu, ali su oprezni i ne verujeu lako. Izbegavaju sukobe i nesporazume. Veoma su suptilni.
Osobe koje ne vole zelenu boju mogu biti usamljeni i nesrećni. Možda su preživeli veoma neprijatno odbijanje ili doživeli tešku traumu..
Zelena upravlja srčanom čakrom, energetskim centrom koji povezuje fizički i duhovni svet, upravlja ljubavlju, saosećanjem i emocionalnom ravnotežom.
Prisustvo zelene u auri označava snagu, strpljenje, odlučnost, posvećenost, istrajnost. Osoba je samouverena, odgovorna, ima visoke ideale, visoke vrednosti u radu i karijeri.
Pozitivna svojstva
Veza između života, rasta i zelene je fundamentalna, kako biološki tako i simbolički. Zelena predstavlja i obilje za kojimk žudimo i prirodnu ravnotežu koju instinktivno tražimo.
Predstavlja ravnotežu između srca i osećanja (glave i srca).
Povezana je sa mestom gde se mogu zadovoljiti sve osnovne ljudske potrebe, pronalaženje hrane, vode, skloništa, zbog čega zelena boja simbolizuje sigurnost.
To je boja proleća, obnove i ponovnog rađanja; obnavlja i vraća iscrpljenu energiju.
Boja vode, pročišćenja i krštenja.
Boja prosperiteta, obilja i materijalnog bogatstva; odnosi se na poslovni svet, na nekretnine i imovinu.
Boja svežine, harmonije, vitalnosti i zdravlja.
Simbolizuje mladost, uspeh, sreću i lepotu.
Označava čvrstoću, upornost i odlučnost.
Sjajno funkcioniše u trenucima kada želimo odmor i osveženje. Ovaj umirujući kvalitet zelene boje može objasniti zašto je toliko ima u bolnicama, školama i radnim okruženjima.
Poboljšava pozitivne kognitivne sposobnosti: bolje pamćenje, rešavanje problema, pozitivno razmišljanje.
Revitalizuje nas kada smo fizički, mentalno ili emocionalno iscrpljeni, zato je to boja podmlađivanja.
Velikodušna je i podstiče nas da s ljubavlju delimo, ali očekuje priznanje.
Simbol je za rast, vitalnost, nezavisnost, pouzdanost, osetljivost, praktičnost, saosećanje, lojalnost, fleksibilnost, ljubaznost, pouzdanost, taktičnost, emocionalnu uravnoteženost i prilagodljivost, izdržljivosti.
Zelena i fizičko telo
Zelena stvara jedinstven fiziološki odgovor koji je razlikuje od ostalih boja. Kada smo okruženi zelenom bojom naša hipofiza dobija stimulaciju koja pomaže u regulisanju hormonske ravnoteže našeg tela. Naši mišići se prirodno opuštaju, stvarajući osećaj fizičke lakoće i udobnosti. Najznačajnije je to što zelena povećava nivo histamina u krvi, što dovodi do smanjenja simptoma alergija i proširenih krvnih sudova koji pomažu glatkijim kontrakcijama mišića.
Ovi efekti su razlog zašto provođenje vremena u zelenim prirodnim okruženjima često čini da se ljudi osećaju dramatično bolje, posebno oni koji su pod stresom ili imaju zdravstvene tegobe. Ovi smirujući, ali energizujući efekti, se dešavaju bez obzira na naša lična osećanja prema zelenoj boji.
Zelena poboljšava sposobnost čitanja, poboljšava kreativnost i podstiče ukupne kognitivne spobnosti
Zelena nas smiruje, smanjuje napetost u telu, ublažava glavobolje, umiruje srce, kontroliše krvni pritisak.
Koristi se za isceljenje upala, otoka, infekcija, velikog kašlja, detoksikaciju i uspostavljanje hormonske ravnoteže.
Koristi se pri isceljivanju mentalnih bolesti, nervnog umora, histeričnih tendencija, nesanice.
Zelena je povoljna za neuroze, agorafobiju (strah od otvorenog prostora i mase ljudi) i bronhijalnu astmu.
Zbog svega navedenog ne čudi zašto su “zelena terapija” i “šumsko kupanje”(bivanje u prirodi okružen zelenom vegetacijom) postali lekovite prakse.
NAPOMENA: Isceljivanje bojom nije zamena za medicinski tretman.
Zeleni tip ličnosti
- Smireni, analitični, logični, sa velikom žeđi za znanjem. Ponekad se opisuju kao strateški mislioci i vizionari, a takođe kao rođeni lideri. Vole da budu glavni i da žive svoj život pod sopstvenim uslovima.
- Veruju u nauku i svoje odluke zasnivaju na činjenicama. Pored toga, svoje odluke uvek donose u korist uspostavljanja mira.
- Pouzdani su, pametni, taktični i nezavisni.
- Brzo se prilagođavaju novim situacijama i nemaju poteškoća da shvate ideje i koncepte koji su apstraktni.
- Veliki su ljubitelji prirode i obično su orijentisani na porodicu.
- Skromni su, prizemni i velikodušni.
- Nemaju naviku da kriju svoja osećanja i negativne misli.
- Njihova potreba za bliskošću čini ih dobrim prijateljima i romantičnim partnerima. Njihovi odnosi su zasnovani na poštovanju i lojalnosti.
- Vole da posmatraju, zato se često pojavljuju u ulozi savetnika.
- Umeju da slušaju, zato ih često susrećemo među socijalnim radnicima.
- Vole da daju svoj doprinos društvu pa su čaesto dobrovoljci, dobri roditelji i komšije od pomoći.
Izazovi zelene boje
Uprkos svojim pretežno pozitivnim osobinama, zelena nosi i neke snažne negativne konotacije.
Zelena predstavlja zavist i pohlepu – osećanja koja se, ironično, odnose na želju za više onoga što zelena simbolizuje: rast, prosperitet i izobilje (“Zelen od zavisti”).
Osoba može postati ravnodušna i previše oprezna, sebična, škrta, materijalistička, prevrtljiva sa novcem, bezobzirna, hipohondar.
Zelena je boja koja nas može podstaći da želimo da posedujemo stvari i ljude, da sakupljamo i posedujemo. Može podsticati materijalizam.
Zeleni tip, po prirodi mirotvorac, može od sebe da napravi mučenika.
Zeleni tip ličnosti se ponekad smatra nezrelim i naivnim.
Zeleni tip može biti tvrdoglav, pa čak i asocijalan.
Može da asocira na bolest (“zelen u licu”) i neprirodno.
Čak i nalepnica sa upozorenjem na otrov koristi jarko zelenu boju da upozori na opasnost, demonstrirajući kako svojstva zelene da privuče pažnju, mogu efikasno signalizirati upozorenja.
Previše zelene može uticati da postanemo nestrpljivi, a često se povezuje i sa dosadom. Nedostaje nam strasti u romantičnim partnerstvima. Možemo biti frustrirani zbog nedostatka društvene interakcije i interesovanja. Možemo imati tendenciju da preterano burno reagujemo.
Kratka istorija zelene boje
Klod Mone – Dama sa suncobranom
Ljudi su vekovima tražili istinski zeleni pigment. Uprkos širokom spektru zelene boje u prirodi, bila je poznata po tome što je bila teška boja za pronalaženje i rad – zelena biljna boja (paprat, trputac, bobice bokvice), brzo je postajala braon.
Stari Egipćani su pokušavali da koriste mineral malahit, ali je bio skup i imao je tendenciju da pocrni. Stari Grci je nisu koristili. Stari Rimljani su natopili bakarne ploče u vino i stvorili zeleni pigment.
Nijedan drugi pigment u istoriji umetnosti nije smatran otrovnijim. Švedski hemičar (Carl Scheele 1775g.) uveo je zelenu boju (sintetički pigment) u svet umetnosti. Ovim smrtonosnim pigmentom bojeni su, na primer, tapeti u spavaćoj sobi Bonaparte tako da mnogi istoričari veruju da je Šeleova zelena izazvala smrt Napoleona.
Smrtonosna kombinacija zamenjena je u XIX veku za manje smrtonosnu nijansu. Mnogi veruju da je ona odgovornom za dijabetes Pola Sezana i slepilo Kloda Monea. Nije iznenađujuće da je 1960-ih ova zelena boja bila zabranjena.
Malo je kultura toliko poštovalo prirodu kao islamski svet. Između VIII i XIII veka, islamski filozofi i naučnici su čak pisali traktate o održivoj poljoprivredi, zagađenju. Zbog toga ne bi trebalo da iznenadi što muslimani toliko vole zelenu boju.
Zabavi se i uživaj!