Boje su blisko povezane sa hranom. Tako, na primer, od crvene jabuke očekujemo da bude slatka. Istraživanja su takođe pokazala da obrok u kome je zastupljeno više boja, ali dobro uravnoteženih, otvara apetit i pruža veće uživanje u hrani.
Svaka boja ima specifične osobine i terapeutski efekt na naše telo. Da bismo bili zdravi, potrebna nam je ravnoteža energije različitih boja u našem sistemu, a to traži naše poznavanja boja, bar osnovne karakteristike.
Više o tome u tekstu koji sledi.
Zdravlje na tanjiru, zdravlje u telu
Uticaj boje izrazito je naglašen kod hrane. Opšte je primćeno da ljudi ne žele da jedu hranu koja je drukčije obojana nego što se očekuje jer ih takva hrana asocira na nešto pokvareno.
Ako energija koja treba slobodno da teče oko našeg tela nije uravnotežena, unošenjem hrane određene boje možemo je dovesti u ravnotežu. Više o bojama u tekstu “Šta je boja i kako je vidimo?“
Hrana sastavljena od namirnica različitih boja privlačnija je za naše oko.
Boje hrane nam mogu probuditi apetit, ali ga i smanjiti.
Koliko god da je jelo ukusno, ako nije vizualno privlačno, neće nas oduševiti. Čak može da nas odvrati od toga da ga uopšte probamo.
Postoje boje koje ljudi ne vole previše, takozvane, nejestive boje. To je pre svega plava boja. Ovaj efekat plave boje prva je uočila jedna kompanija koja je proizvodila bombone. Primetili su da deca retko posežu za bombonama plave boje. Među neukusne boje spada i zelenožuta boja koja izaziva vrlo slične asocijacije kao i plava.
Koliko god da je neko jelo ukusno, ako nije vizuelno privlačno, neće nas oduševiti.
Poznato je pravilo – što se više boja nađe na našem tanjiru to je veća verovatnoća da ćemo u organizam uneti raznovrsnije nutrijente odnosno sve potrbne hranljive materije.
Naučnici su se pozabavili ovim pitanjem i na osnovu istraživanja podelili su namirnice prema spektru duginih boja.
Velikodušni darovi boja
Različiti pigmenti iz namirnica sadrže različite dobrobiti za naše zdravlje tako da na različite načine utiču na naš organizam. To znači da hrana iste boje sadrži iste nutrijente i ima iste zdravstvene koristi za naše telo.
Generalno, smatra se da tokom letnjeg perioda treba više konzumirati zelene, plave i ljubičaste namirnice, dok se zimi preporučuju žute, narandžaste i crvene.
No, svaka od ovih boja na poseban način doprinosi celokupnom stanju organizma. U namirnicama biljnog porekla postoje hiljade fitonutrijenata (fitohemikalija) koje pomažu u zaštiti biljaka od mikroorganizama, gljivica, buba i drugih pretnji.
Kada u svoje telo unosimo organsku hranu mi zapravo u svoj organizam unosimo i ove zaštitne materije koje imaju preventivnu ulogu u sprečavanju nastanka bolesti ili ulogu u očuvanju zdravlja. Boja hrne koju unosimo u naš organizam takođe utiče i potpomaže uravnoteženju naših energetskih centara, čakri. O čekrama više u tekstu ” Šta su čakre?”
Najbolji način da utvrdimo koje fitonutrijente unosimo u organizam jeste da obratimo pažnju na boju voća, povrća i drugih celovitih namirnica koje jedemo.
Crvene namirnice
Hrana koja nam daje najviše energije je crvene boje. Paradajz, lubenica, cvekla, rotkvice, paprika, crveni pasulj, trešnje, višnje, jagode i jabuke… su namirnice bogate antioksidantima, tako da deluju protivupalno i imaju pozitivan uticaj na krvne sudove.
Ova grupa namirnica obezbeđuje pravilan razvoj crvenih krvnih zrnaca i očuvanje krvnih sudova, zbog likopeina pomaže i pri detoksikaciji organizma. Podiže nivo energije i čine da se osećamo budnije.
S obzirom na to da je crvena boja boja strasti i veoma upadljiva za oko, nije ni čudo što mnogi ljudi vole da vide hranu ove nijanse na svom tanjiru.
Odlika ljudi koji konzumiraju dosta crvene hrane jeste višak energije i jak imunitet.
Narandžaste namirnice
Narandžaste namirnice (poput žutih) bogate su beta karotenom i antioksidansima, pa su dobre za oči, čiste organizam, izbacuju toksine iz creva, ubrzavaju metabolizam, štite od alergija, utiču na bolji apetit i varenje.
Kada dođe leto, šargarepa je u centru pažnje kada se radi o prirodnim načinima za postizanje bronzanog tena. Ona sadrži beta-karoten koji pomaže koži da lepše tamni na suncu, istovremeno je štiteći od štetnih ultraljubičastih zraka.
Ipak, iako je šargarepa najeksponiranija, i druge namirnice sadrže beta-karoten – pomorandže, šargarepa, ananas, bundeva, đumbir, losos, breskve, žumance…
Osim dobrobiti za kožu, ove narandžaste namirnice (kao i žute) jačaju imunitet, a podižu i nivo koncentracije i raspoloženja.
Žute namirnice
Ove namirnice sadrže visok nivo beta – karoten, vitamin C, bromelain pa su dobre za elastičnost kože, hrane mozak i podstiču memoriju i koncentraciju, jačaju imunitet, čiste jetru, žuč i pankreas.
Utiču na dobro raspoloženje i jačaju imunitet – kukuruz, banane, jaja, breskve, žute paprike, žute jabuke, ananas, med, kruške, limun…
Zahvaljujući svojim antikancerogenim i antiupalnim svojstava, pokazalo se da žuta hrana pomaže u lečenju osoba obolelih od Alchajmerove bolesti, raka, pa čak i dijabetesa.
Zelene namirnice
Zelena je boja koja budi osećaj ravnoteže, harmonije i smirenosti – blitva, spanać, brokoli, zelena paprika, kelj, grašak, celer, tikvice, smokva, boranija, kupus, špargle, zeleno grožđe, zelene jabuke, krastavac, kivi…
Za razliku od crvene, zelena boja donosi ravnotežu. Baš takav uticaj namirnice ove boje imaju na naš organizam. Većina zelenih namirnica čini bogat izvor celuloze, alkalizuje organizam čime štiti od tumora pankreasa, bubrega, želuca. Sadrže folnu kiselinu, koja je veoma bitna za rast i obnavljanje ćelija, jačajnje imuniteta. Imaju antiupalno dejstvo i blagotvorno utiču na rad organa za varenje.
Zelena hrana ujedno potpomaže i zaceljivanje rana i sprečava loš zadah.
Plave namirnice
Ko želi da spava mirnim i čvrstim snom, neka uživa u namirnicama plavih tonova – kupine, šljive, borovnice, crne ribizle, alge, cikorija, crne masline, crne trešnje...
Ukoliko te muči nesanica, ili se često budiš u toku noći, pojedi jednu šljivu ili šaku borovnica pre spavanja. Osim što su puni mnogobrojnih nutrijenata, plavo voće i povrće je bogato kalijumom koji olakšava cirkulaciju, umiruje organizam i izbacuje otrove.
Pomažu u borbi protiv zatvora.
Veruje se da štite i od ružnih snova, i pomažu da izbacimo frustracije koje su se nagomilale tokom dana.
Ljubičaste namirnice
Ova boja je spoj smirene plave i stimulativne crvene, pa kad se to spoji, donosi kreativnost, jača intuiciju, spiritualnost.
Ljubičaste namirnice – patlidžan, ljubičasti brokoli, artičoke, radič, timijan, ljubičasta žalfija, crveni kupus, cvekla... sadrže najviše antioksidanata. Brojna istraživanja su pokazala da što je namirnica tamnija, to je ona bogatija antioksidantom.
Preporučuje se kao “ispomoć” kod lečenja mentalnih bolesti i kod nedostatka motivacije.
Bele namirnice
Ova boja nije preterano inspirativna, ali kada se bele namirnice nađu u tanjiru sa sastojcima drugih boja, one mogu izgledati veoma privlačno.
Pritom su prava riznica zdravlja. Zajednička crta namirnicama bele boje je to da su sve odlično sredstvo u borbi protiv holesterola. Ishrana namirnicama bele boje se preporučuje osobama koje imaju problem sa povišenim krvnim pritiskom, povišenim holesterolom i zbog toga začepljenom arterijom, koji imaju nedostatak kalcijuma, kao i osobama koje pate od osteoporoze.
Namirnice – mleveni lan, sočivo, đumbir, beli luk, luk, leblebije, mahunarke, orašasti plodovi, semenke…
Za one koji jedu hranu životinjskog porekla: mlečni proizvodi, piletina, ćuretina, belance.
Kao što vidimo boja hrane zauzima veoma značajno mesto u kulturi hranjenja čoveka. To su shvatili i proizvođači hrane pa u cilju bolje prodaje i većeg profita prehrambenim proizvodima često dodaju sintetički proizvedene boje. Efekat je lep izgled proizvoda koji podseća na prirodni izgled proizvoda, ali to nije prirodno i korisno za naše telo.
Zabavi se i uživaj!