Kroz svoju dugu i izazovnu istoriju čovek se od početka susretao sa fenomenom koji zovemo bolest. Za isceljivanje je koristio priodu (tradicionalna medicina), tehnička dostignuća i sintetičke lekove (konvencionalna medicina) ili najnoviji način isceljivanja uz pomoć frekvencija (kvantna medicina).
Svaka metoda ima svoje prednosti i nedostatke, ali praksa je pokazala da mogu da se udruže – Integrativna medicina.
Integrativna medicina udružuje znanja različitih medicinskih odnosno isceliteljskih pristupa.
U tekstu koji sledi kratako su opisane pojedine medicine koje su, zahvaljujući svojim saznanjima, postale važan deo integrativne medicine
Od BOLesti do ZDRAVlja
Čovek se može osećati dobro, biti pun enrgije, biti kreativan – pun života. Čovek se može osećati loše, biti bez poleta i energije, boriti se sa bolom i imati samo jednu želju – kako da ozdravi.
Dobro stanje čoveka, zdravlje definiše se kao stanje potpunog, fizičkog, mentalnog, duhovnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. Poremećaj tog stanja naziva se bolest, definiše se kao poremećaj normalnih zbivanja u organizmu, odnsno kao nenormalno odvijanje životnih funkcija.
Bolest se može posmatrati i razumeti sa različitih aspekata.
Jedan od njih je posmatranje njenog nastanka i lečenje na molekularnom, biohemijskom nivou.
Moderna, zvanična medicina bavi se:
- bolestima pojedinih delova tela (urologija, oftalmologija,…),
- određenim vrstama pacijenata (pedijatrija, ginekologija,…),
- vrstama bolesti (onkologija, infektologija,…),
- vrstama terapijskih postupaka (hirurgija).
Drugi pristup je posmatranje nastanka i lečenje bolesti na dubljem kvantnom nivou.
Čovek se je, kroz svoju dugu istoriju, sudeći po zapisima i predanjima, uvek sučeljavao sa izazovima zdravlja i bolesti. U početku, čovek se jedino mogao osloniti na prirodu i moći vračeva i šamana.
Koreni današnje midicine vezuju se za Hipokrata (oko 460-377 p.n.e.) koji se smatra ocem medicine.
Na tom dugom putu stiglo se do današnje, konvencionalne medicine koja se usput prilično izvitoperila. Upkos svim činjenjima ljudi nisu postali zdraviji, naprotiv. Medicina se uglavnom bavi bolestima koje su se već manifestovale u telu, posvećujući malo pažnje preventivi, učenju kako da predupredimo nastanak nesklada u našem biću i izbegnemo stanje koje zovemo bolest.
Možda jednoga dana reč bolest neće ni postojati u rečnicima.
Do tada, čovečanstvu ostaje da potraži bolja rešenja. Poslednjih nekoliko decenija ljudi se sve više okreće novom načinu i pristupu zdravlju i čoveku, a to je kvantnoj medicine; ne zaboravljajući tradicionalne metode isceljenja (integrativna medicina).
Tradicionalna medicina
Tradicionalna, ili prirodna, medicina ima dugu istoriju. Vekovima, ljudi su se obraćali tradicionalnim isceliteljima, vidarima, domaćim lekovitim biljkama i drevnim medicinskim znanjima kako bi odgovorili na poremećaje koje nazivamo bolest.
Tradicionalna medicina se odnosi na zdravstvene prakse, pristupe, znanja i verovanja koja uključuju preparate na bazi biljaka, životinja i minerala, duhovne terapije, manuelne tehnike i vežbe, primenjene pojedinačno ili u kombinaciji, za isceljivanje, dijagnostikovanje i prevenciju bolesti ili održavanje optimalnog stanja.
Ili, kako kaže zvanična definicija:
- to je zbir znanja, veština i praksi zasnovanih na teorijama, verovanjima i iskustvima autohtonih različitih kultura, bez obzira da li su objašnjivi ili ne, koji se koriste u održavanju zdravlja, kao i u prevenciji, dijagnozi, poboljšanju ili isceljivanju fizičkih i psihičkih bolesti.
O nekim sistemima tradicionalne medicine postoji ogromna količina literature i zapisa u kojima su opisani teorijski koncepti i praktične veštine, dok se druge prakse prenose s kolena na koleno, usmenim predanjima.
Ovaj oblik isceljivanja uključuje upotrebu životinja, gljiva ili drugih komponenti prirode (stene, minerali itd.). Uključuje uobičajene i prihvaćene oblike terapije, kao što su akupunktura, holastička medicina, homeopatija, tradicionalna kineska i indijska medicina, a takođe i havajska praksa Ho oponopono, preparati od lekovitog bilja, akupunktura, ajurveda, kiropraktika. Ove terapije se praktikuju vekovima širom sveta:
Telo – Dodir se koristi u medicini od ranih dana medicinske nege i zasniva se na ideji da bolest ili povreda u jednom delu tela može uticati na sve delove tela. Ako se uz ručnu manipulaciju drugi delovi mogu vratiti u optimalno zdravlje, telo se može u potpunosti usredsrediti na zarastanje na mestu povrede ili bolesti. Tehnike tela se često kombinuju sa tehnikama uma.
Terapija uključuju: kiropraktika i osteopatska medicina, masaža, Taj Či (Tai Chi)…
Dijeta i lekovito bilje – Tokom vekova, čovek je prešao put od jednostavne ishrane koja se sastoji od mesa, voća, povrća i žitarica, do ishrane koja se često sastoji od hrane bogate mastima, uljima i složenim ugljenim hidratima.
Višak i nedostatak u ishrani su postali problemi u današnjem društvu, a oba vode do određenih hroničnih bolesti. Mnogi dijetalni i biljni pristupi pokušavaju da uravnoteže nutritivno blagostanje tela.
Uključuje: dijetetski suplementi, preparati od lekovitog bilja, ishrana / dijeta.
Spoljna energija – Veruje se da spoljašnja energija iz predmeta ili drugih izvora direktno utiče na zdravlje osobe.
Primer: elektromagnetna terapija, reiki, ki gong (Qi gong).
Um – Čak i standardna ili konvencionalna medicina prepoznaje moć veze između uma i tela. Istraživanja su pokazala da ljudi lakše ozdravljuju ako imaju dobro emocionalno i mentalno zdravlje.
Terapija uključuje: meditacija, opuštanje (instrument – biofeedbac), hipnoza.
Čula – Praksa se zasnva na verovanju da fizička čula: dodir, vid, sluh, miris i ukus mogu uticati na opšte zdravlje.
Primer terapije: umetnost, ples, muzika, viđenje slika (vizuelizacija).
Kada tradicionalna medicina neke kulture postane deo medicinske prakse neke druge kulture ili čak deo konvencionalne medicine neke druge sredine, često se naziva “komplementarna ili alternativna medicina”.
Konvencionalna medicina
Uprkos činjenici da se tradicionalna medicina globalno proširila i stekla popularnost u poslednjih nekoliko decenija, klasična medicina je i dalje neprikosnovena. Prirodnoj medicini se zamera da je “nenaučna” odnosno smatra se prednaučnom, ne primećujući, slučajno ili namerno, rezultate u praksi.
Savremena medicina se hvali najsavremenijim uređajima, vthunskim stručnjacima, moderno opremljenim laboratorijama. Praksa kaže, uprkos svetlim primerima, da sve to nije dovoljno da ljudi budu trajno isceljenji.
Naprotiv, današnji, prosečan čovek, opterećen brigom za zdravlje:
- odlazi lekaru više nego ikada,
- lekari ih šalju na sve više ispitivanja, kod jednog specijaliste pa kod drugog,
- broj dijagnoza je sve veći,
- potrošnja lekova uporno raste.
Lekovi su uglavnom sintetički, veštački i ne baš dobri za ljudski organizam. Lekovi su postali sastavni deo svakodnevice ogromnog boja ljudi.
- Upekos sve većoj potrošnji medikamenata, današnja medici ne uspeva da reši zdravstvene probleme današnjeg čoveka.
- Ne samo da se raširenost najčešćih bolesti nije smanjila, već se je broj bolesti povećao.
- Zabrinjavajuće su i direktne poskedice uzimanja lekova.
Ukratko, moderna medicina se bavi bolešću a retko zdravljem. Generalno, medicina obraća pažnju na delove tela koji su zahvaćeni bolešću i pokušava da ih dovede u prvobitno stanje zdravlja pomoću farmaceutskih proizvoda, lekova. Kakvi su rezultati najbolje svedoči praksa.
Lekovi, pa prema tome i bolest, postali su roba na tržištu. A robi nije cilj da iskoreni bolest, već da ostvari profit.
Čak i pojmovi koje koristimo su destruktivni. Podsetimo se – reč ima moć. Kako se osećamo kada čujemo ili pročitamo reč BOL. U našoj podsvesti ona je pohranjena kao simbol patnje, trpljenja, neprijatnosti. I svaki put kada je čujemo, nesvesno, u sebi osetimo ono što ona simbolizuje.
Kako se osećamo kada idemo u BOLnicu, čak i na kratko, kao posetioci? Čak, i ako je ustanova super moderna, luksuzno opremljen apartman, i dalje je to BOLnica, i svako želi što pre da je napusti.
Kakav osećaj izaziva komunikacija sa BOLesnikom?
Kakav je osećaj kada pomislimo ili izgovorimo reč BOLest?
- Stara srbska reč za BOLnicu je ZDRAVnica.
Uprkos svemu, za prednosti konvencionalne medicine mogže se smatrati dobra tehnička opremljenost i dobro poznavanje anatomije. Postoje primeri dobre prakse u slučajevima kada zvanična medicina prizna, na primer, akupunkturu, kao deo zvanične medicine pa tako i dozvoljene prakse. Tako konvencionalna medicina, u nekim slučajevima, poostaje deo integrativne medicine.
Kvantna medicina
Analitički trendovi savremene zapadne medicine, nažalost najčešće ne uzimaju u obzir holističke principe koji su uglavnom nepoznati i medicinski obrazovanim ljudima, a i široj populaciji.
- Holistički pristup podrazumeva analizu čoveka kao jedinstvenu, nedeljivu, psiho-fizičko-mentalno-emocionalno-duhovno-spiritualnu celinu tako da omogućava sagledavanje čoveka u njegovoj celovitosti.
Za holističku medicinu ne postoji izolovana bolest u čoveku, već čovek u bolesti, te se na taj način i bolestan čovek posmatra u svoj njegovoj celovitosti, ali sada izmenjenoj. Prema kvantnoj medicini i biofizičkom poimanju bolesti, prva stepenica u nastanku bolesti je poremećaj frekvencije u stabilnom elektromagnetnom polju čoveka.
Tek razvojem kvantne fizike i njenim nastojanjem da medicinu i biologiju uvede u fundamentalne nauke, dajući osnove kvantnoj medicini i razvojem uređaja za praćenje ovih suptilnih energetskih nivoa, stvorili su se uslovi za razumevanje holističkog pristupa u lečenju bolesti.
Maks Plank je dobio Nobelovu nagradu za istraživački rad, koji je doveo do napretka u oblasti kvantne fizike. Njegov rad je dokazao da sve u prirodi ima svoju frekvenciju i da svaka ćelija našeg tela ima svoju idealnu zdravu frekvenciju.
Kada se ta frekvencija ćelije promeni usled dejstva različitih stresogenih faktora ( toksini, kancerogeni, slobodni radikali, radijacija-zračenje, virusi, genetski modifikovani organizmi…), menja se i komunikaciona sposobnost između ćelija i frekvencija tih ćelija što za posledicu ima nastanak bolesti.
Kvantna fizika pretpostavlja da je sve energija i da sve što smo mislili da je fizičko, nije fizičko. Teorija kaže da na energetskom, kvantnom nivou, ljudsko telo i um prodiru jedno u drugo kao dva energetska nivoa. Stav i fokus jednog nivoa utiče na drugi.
Za razliku od klasične medicine koja leči bolesti, kvantno-informaciona medicina se bavi stanjem zdravlja organizma i sistemom samoregulacije, samoizlečenja.
Tako, možemo reći da područje Integrativne medicine pokriva kombinacija Istočnjačkih tehnika upravljanja energijom sa Zapadnom anatomijom, fiziologijom i Kvantnom fizikom.
Zabavi se i uživaj!