Placebo je sve što izgleda kao “pravi” medicinski tretman – ali nije. To može biti pilula, injekcija ili neka druga vrsta “lažnog” tretmana, na primer lažna operacija. Ono što je zajedničko za sve placebo tretmane je to što ne sadrže aktivnu supstancu koja utiče na zdravlje.
Fenomen placeba pokazuje da je naš um sposoban da pokrene biohemijske promene u organizmu verujući u moć leka koji je neaktivna supstanca. Placebo svedoći o našoj sposobnosti samoisceljenja.
Lek je lažan, isceljenje pravo
slika – Javier Zarracina
Placebo efekat, čije je postojanje nesporno jer je dokumentovano brojnim kliničkim studijama, opisuje se kao stanje u kome fiziološki neaktivna supstanca, uneta u organizam, dovodi do poboljšanja stanja, ublažavanja simptoma bolesti ili do isceljenja.
Studije placebo efekta otkrivaju šta je to na šta zvanična medicina često zaboravlja, kada se oslanja na lekove i tretmane – to su nematerijalne okolnosti koje utiču na pojavu neravnoteže u organizmu (bolesti).
Placebo efekat se menja od pojedinca do pojedinca, a njegova snaga varira od bolesti do bolesti. Razlozi uticaja placeba nisu do kraja shvaćeni. Smatra se da ovaj pojam predstavlja sklop različitih, međusobno povezanih fenomena. Jer, placebo nije samo pilula, već i marker za sve što okružuje pilulu.
Baveći se ovim fenomenom, naučnici istražuju pet gradivnih elemenata koji utiču na krajnji ishod placebo efekta.
Pacijent – očekivanja pacijenata odlučijuće utiču na ishod, i placeba i aktivnog lečenja; takođe značajno menjaju ili čak poništavaju delovanje mnogih moćnih farmaceutskih agenasa.
Lekar/iscelitelj – da bi rezultati bili pozitivni, pristup lekara mora biti pozitivan, sa puno entuzijazma.
Odnos pacijenta i lekara – najbolji rezultati se postižu ako su ove dve strane uigran tandem; to znači da su očekivanja kao i stavovi o prirodi problema usaglašeni.
Priroda bolesti -praksa je pokazala da je placebo efikasan “radi” kod većine medicinskih stanja, a da je posebno efikasan u tretmanima psihofizioloških poremećaja. Takođe i kod stanja koja su u velikoj meri povezana sa stresom i neurovegetativnom uznemirenošću: hronični bol, glavobolja, umor, artritis, alergije, hipertenzija (u nekim situacijama), nesanica, astma, hronični digestivni poremećaji, depresija i anksioznost.
Proces lečenja (okruženje) – u procesu iseljenja mnogo je pojava koje mogu povećati pozitivan uticati na pacijenta:
- ritual lečenja – odlazak na kliniku u određeno vreme, pregled kod profesionalca u belom mantilu…;
- pilule: važna je i veličina kao i broj – više pilula ili češće konzumiranje obezbeđuju sigurniji placebo efekat, baš kao i veće pilule; čak je i boja važna, pa će tako obojene pilule lakše umanjiti bol nego bele; tretman nesanice efikasniji je ako se daju plave umesto crvenih pilula dok anksioznost najbolje reaguje na zelene;
- uređaji ili složene procedure ponekad mogu imati veće placebo efekte od pilula;
- injekcije, generalno, imaju snažniji placebo efekat od tableta;
- pacijentu se mogu predočiti simptomii koji potvrđuju da se isceljenje događa, na primer trnci u telu;
- lekar može sugeristati pacijentu da svaki dodir akupunkturne tačke omogućava vitalnoj energiji da slobodno teče kroz nevidljive meridijane…
Očekivanje ishoda
Mnoge teorije ispostavljaju očekivanja pacijenta kao glavi uzrok placebo efekta. Ovaj fenomen možemo posmatrati kroz odnos uzroka i posledice. Očekivanja mogu biti ispunjena ushićenjem i verom u dobar ishod ali i nevericom i sumnjom u delotvornost leka (tretmana). U oba slučaja, skoro po pravilu, očekivano se i manifestuje.
Placebo – pozitivna očekivanja
Pozitivna očekivanja podrazumevaju da pacijent očekuje da će mu biti bolje. Očekivanja se mogu odnositi na lečenje, supstancu ili lekara koji je prepisao lek. Recimo, ljudi su navikli da uzimaju lekove i da se nakon toga osećaju bolje. Čin uzimanja leka izaziva pozitivan odgovor. Ranija iskustva bude poverenje u tabletu koju pacijent uzima.
Primeri pozitivnih očekivanja:
- Učesnici eksperimentu bili su povezani sa mašinom za elektrošokove. Svaki put kada se uključi jak, bolni šok, na ekranu koji učesnik posmatra pojavi se crveno svetlo, a kada su šokovi blagi, pojavi se zeleno svetlo. Do kraja eksperimenta se pokazalo da, kada se na ekranu pojavi zeleno svetlo, učesnici osećaju manji bol iako je jačina šoka podešena na najviši nivo.
- Utvrđeno je da je postoperativnim pacijentima koji su lekove ptotiv bolova dobijali preko, njima nevidljivih, aparata u neodređeno vreme, bilo potrebno dvostruko više leka nego kada je lek ubrizgavala medicinska sestra koju su mogli da vide. Čini se da svest da dobija nešto što treba da ublaži bol, stvara veru kod pacijenta da je pilula efikasna.
- Neka straživanja sugeriše da su lažne operacije – gde lekar samo površinski zareže kožu i zašije, ali zapravo ništa ne menjaju -ima još jači placebo od pilula.
Nocebo – negativna očekivanja
Ako pojedinac ne očekuje da lek deluje, ili očekuje da će se pojaviti neželjeni efekti, on postaje podložnan negativnoj sugestiji.
Negativna očekivanja čine da se čovek oseća lošije što može dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta, a u nekim slučajevima i do fatalnog ishoda. Na primer, lekar (prorok) saopšti pacijentu da mu je ostalo još tri meseca života (?), pacijent poveruje u doktorove reči i premine u predviđeno vreme.
Nisu retki slučajevi da je autopsija pokazala neosnovanost takve dijagnoze. Takođe, mnogo je slučajeva da su ljudi, uprkos crnim prognozama, uzeli stvari u svoje ruke i preživeli smrtnu presudu, živeći još mnogo godina, a ponekad i decenija.
Placebo-nocebo efekat u četiri slike
Jedan od ranih zabieženih slučajeva, možda i najpoznatiji, koji je podstakao naučnike da intenzivnije istražuju psihološku i biohemijsku pozadinu ovog fenomena, desio se 1957 godine. Tih godina američki mediji bili su prepuni vesti o Krebiozenu, potencijalnom, revolucionarnom leku protiv raka. U ispitivanju njegove delotvornosti učestvovao je i klinički psiholog Bruno Klopfer. U bolnici u kojoj je radio imao je neobično iskustvo sa jednim pacijentom, toliko neobičan da je događaj bio objavljen u medeicinskom časopisu. Jedna životna priča puna neočekivannih preokreta, priča o sukobu poverenja i sumnje.
1. Pacijent, u članku ga pominju pod imenom g. Rajt, bio je u vrlo teškom stanju jer je rak limfi, od koga je bolovao, veoma uznapredovao. Lekari su mu predviđali još, možda, tri meseca života. Nijedan postojeći lek nije mu pomagao. Ležao je u bolničkoj postelji išečkujući kraj. Ipak, volja za životom nije ga sasvim napustila.
G.Rajt je od medicinskog osoblja saznao da se u toj bolnici ispituje novi lek protiv limfoma i želeo je da ga isproba. Međutim, pravo na lek imali su samo pacijenti kojima je ostalo još barem šest meseci života.
G Rajt je bio toliko uporan da je ipak dobio svoju dozu. Lek je dobio u petak, a lekar, kada je došao na posao u ponedeljak, bio je zatečen. Video je pacijenta kako stoji na hodniku i veselo razgovara sa medicinskim sestrama. Bio je zaprepašten onim što je video, a još više rezultatima pregleda koji je obavio. Ustanovio je da su se tumori istopil, kao da ih nikada nije ni bilo. Nakon deset dana g. Rajt je otpušten iz bolnice kako potpuno zdrav čovek.
2. G Rajt se vratio normalnom načinu života, uključujući i vožnju privatnog avionog sve dok, dva meseca kasnije, nije pročitao u jednom časopisu da eksperimentalni lek (Krebiozen) nije ispunio očekivanja. Posle te vesti g Rajt se vraća u bolnicu jer su mu se tumori vratili.
3. Shvativši da je pacijent veoma podložan sugestiji, doktor je pribegao triku. Rekao je pacijentu da poseduje novu, poboljšanu verziju leka, a u stvari, davao mu je injekcije punjene fiziološkim rastvorom, govoreći mu da će to sigurno pomoći. Posle dve sedmice pacijent je otpušten iz bolnice kao potpuno zdrav čovek.
4. Nakon dva meseca Američko medicinsko društvo (AMA) je objavilo konačne rezultate ispitivanja koji su pokazali da je Krebiozen potpuno nedelotvoran, a njegovi tvorci su bili procesuirani. Kada je saznao za tu vest g Rajt se vrlo brzo vratio u bolnicu. Dva dana kasnije je preminuo.
Ko je iscelitelj ako pilula nije?
Pilula koja ne sadrži nijednu komponentu koja bi mogla isceljujuće delovati na bolest, ipak isceljuje. Kako je to moguće?
Lažna pilula ne isceljuje ali nam ukazuje u kojoj meri naša uverenja utiču i obliikuju fizičku stvarnost našeg tela. Odgovor leži u razumevanju procesa u našem telu i umu.
- U nama postoji inteligencija koja nam daje život i koja upravlja otkucajima srca i organizuje milijarde funkcija u našem telu.
- To je naša svest, ono na šta obraćamo pažnju.
- Dakle, pilula je pokretač isceliteljske moći u nama.
- Placebo je znak te moći.
Neosporno postojanje placebo efekta, jedan je od znakova da su snaga naše svesti i sposobnost samoizlečenja organizma, udruženi u cilju postizanja ozdravljenja i uspostavljanja ravnoteže fizioloških procesa narušenih bolešću.
Sposobnost samoisceljenja je ugrađena u genetski kod. Poseduju je svi organi i ćelije našeg tela, u većoj ili manjoj meri. Ukoliko je upotreba određene supstance praćena uverenjem da će nam pomoći, podstiče se mobilisanje samoisceljujućih moći.
Kada se osveste ogromni potencijali sopstvene svesti i sopstvenih moći samoisceljenja, osvajanje zdravlja za obolelu osobu, postaje proces u kome ona sama preuzima sve aktivniju ulogu, preuzimajući pune odgovornosti za sopstveni napredak.
Činjenica da poverenje u isceliteljsku moć prokazanih hemijskih preparata (lekova) može da ima pozitivan efekat, da obična “šećerna vodica” u koju verujemo, može da nas isceli, otkriva gde su ključevi našeg zdravlja.
Svi koji su navikli na farmaceutske lekove, mogu i dalje da ih koriste, ali uporedo mogu početi da istražuju i svoje potencijale samoisceljenja. Kao i uvek, na nama je!
Zabavi se i uživaj!