U svima nama postoji nemapirana teritorija unutar koje živimo svoj unutrašnji život, fizičkim čulima nevidljiv. U tim prostranstvima živimo i stvaramo nesputano i slobodno. Taj čarobni svet je naša Mašta.
U ovaj svet stupamo kada se izmaknemo predvidivom i počnemo razmišljati šta bi moglo biti. Moramo biti pažljivi kako živimo u ovom svetu, jer ono čemu poklanjamo najviše pažnje, ono što zamišljamo u svetu mašte, postaje naša realnos u fizičkom svetu.
Mašta je početak i kraj svakog stvaranja
Mašta se obično shvata kao suprotnost stvarnosti. Kao “stvarno“ definišemo ono što se može opažati našim fizičkim čulima, a kao “imaginarno“ ono što se ne može opažati našim fizičkim čulima. Snovi, ideali, bajke, fikcije bilo koje vrste, sve to smatramo nestvarnim proizvodima naše mašte. Stoga bi široko prihvaćen pojam “imaginarno“ mogli shvatiti kao ono što nije stvarno.
Međutim, stvari koje nas okružuju, koje opažamo fizičkim čulima postojale su pre nego što smo ih primetili svojim fizičkim čulima, kreirane su u nečijoj mašti. Arhitekta ne stvara objekat olovkom već u svojoj glavi stvara sliku koju potom olovka crta. Pesnik najpre u mislima ispisuje svoje stihove pa tek onda ih prenosi na papir; tako je sa naučnicima, piscima, muzičarima … i svim velikim otkrićima. Sve nastaje u mašti, uporištu gde se stvaraju novi svetovi, vizije i ideje.
Tako da, ono što je bila puka mentalna slika koja je kreirana u mašti, pretvara se u iskustvo koje nazivamo objektivna stvarnost.
Šta je zapravo mašta?
O apstraktnoj definiciji, nastanku i prirodi mašte se naširoko i duboko raspravlja, filozofira, istražuje kroz celo ljudsko postojanje. I poput mnogih drugih fenomena povezanih sa ljudskim postojanjem (ljubav, kreativnosti), mašta ostaje i dalje pomalo tajnovita i ne do kraja odgonetnuta.
Ako bismo baš “morali” da je ukalupimo u definiciju onda bi mogli reći da je to jedinstvena sposobnost ljudskog bića da istražuje ideje i koncepte koji nisu prisutni u njegovom trenutnom životu, odnosno to je moć formiranja mentalne slike nečega što nije prisutno u realnosti koju čovek opaža fizičkim čulima.
To možemo protumačiti i kao žudnju čoveka da poseduje nešto što nema, a želo bi da ima u svom posedu. Mašta ili imaginacija, kako se često naziva, je odlazak u neistraženu zemlju koja je puna svega za čim čovek čezne da doživi ili ima.
Šta je i kako funkcioniše kreativna mašta tačnije, kako videti nešto što trenutno ne postoji kao da postoji, najbolje znaju deca koja ne prave razliku između logičnog i nelogičnog. Deca uglavnom žive u imaginarnom svetu koji je ispunjen fantazijama. Oni komuniciraju sa likovima koje ne vide, koji su dobri i prijateljski raspoloženi. Njihova bezgranična sposobnost da zamišljaju stvari, čini život za njih srećnom pojavom dajući im zapanjujuću slobodu u svemu što rade.
Međutim, kako odrastamo sve više počinjemo da se ponašamo logično pokućavajući da dokažemo svoju inteligenciju što obično znači da činimo sve kako bi ostali u masi, da ne štrčimo. Ulazimo u ritam u kome nas logika tera da razmišljamo parcijalno i da se krećemo od tačke A do tačke B, za razliku od mašte koja nema granice. Mašta nas vodi bilo gde, čineći ceo Univerzum platnom koje čeka da bude obojeno očaravajućim bojama.
Sila koja oblikuje stvarnost
Osnovna razlika između ljudske vrste i ostalih vrsta, nije sposobnost razmišljanja (svako ima neki svoj oblik komunikacije) već sposobnost stvaranja.
Bilo da je reč o umetniku, arhitekti ili detetu koje se igra sa peskom, proces stvaranja u suštini ostaje isti: zamišljamo nešto što ne postoji, ali potencijalno može postojati i težimo da postoji.
Ako pogledamo malo oko sebe, koliko stvari nije proizvod ljudske mašte? Naš kompjuter, gradovi, brodovi, svemirski brodovi…, su mogućnosti koje su postale stvarne pomoću naše (kolektivne) mašte.
- Mašta je sila koja je oblikovala većinu onoga što posmatramo u svom svakodnevnom, stvarnom svetu.
- Ono što tek dolazi, buduća stvarnosti. očigledno pripada mašti.
- Pošto se stvarnost može oblikovati na bilo koji mogući način, samo na mašti je da izabere u šta će je oblikovati.
Svako ima budućnost koju kreira sada. Bez obzira da li smo puni sumnji i crnih misli ili puni radosti i optimizma, svi imamo budućnost. Glavna razlika je u tome da li ćemo sadašnji život nastaviti kakav jeste ili ćemo ga promeniti, ako smo nezadovoljni, koristeći svoju maštu.
Pesimistični ljudi su toliko uronjeni u svoj sadašnji život da će, poput automata, jer to jesu, živeti svoj sadašnji život i u budućnosti. Nastaviće da otplaćuju svoje dugove iz meseca u mesec, da žive u dramatičnim odnosima, suočavajući se sa istim problemima i nevoljama iznova i iznova, svakoga dana.
Optimisti se odlučuju da žive boljim životom i počinju da rade na tome, a njihovo glavno oruđe je mašta.
Mi, i samom mi, imamo izbor da to prepoznamo i zamislimo svet koji želimo kako bismo dozvolili prilikama ili idejama da rade u našu korist. Bez sposobnosti mašte mi, ljudska bića, nismo ništa drugo nego, grubo govoreći, tegleći konji.
- Razmislimo, da li smo uspavano fizičko telo koje poseduje maštu ili smo mašta koja privremeno poseduje telo.
- To određuje našu budućnost.
Kako nadjačati neželjenu stvarnost?
Mašta je veoma važan aspekt života jer, ako je mašta početak i kraj svega što stvaramo, znači da je mašta ta koja stvara realnost.
Svaka odluka, svaka ideja, svako seme mogućnosti počinje jednom mišlju u našem umu. Čovek može kreirati sve što poželi. Ali, ako smo još uvek u mašini, onda mislimo da se dobre stvari dešavaju samo slučajno. Praksa svedoči da svako mora proći kroz mnoge izazove dok se ne probudi i shvati da je Univerzum bezkonačni odgovor, a onaj koji sve to pokreće smo MI (individualni posmatrač)i.
Da biusmo stvari pokrenuli prvo moramo znati šta želimo da ugledamo u ovom svetu – posao, ljubav, odnosi, kuća, novac, prijateljstvo, zdravlje…. bilo šta. (Više u tekstu – Manifestacija u tri čina – ubrzana manifestacija).
Šta god da želimo zavisi od našeg viđenja tog nečeg i koliko smo verni pretpostavci o željenom koju smo stvorili u svom unutrašnjem svetu.
Da bi pretpostavka da imamo novi posao ili da smo snažni i zdravi, postala naše iskustvo u fizičkoj realnosti preduslov je da svesno kontrolišemo svoju maštu.
Kako se to radi:
- SLIKA – početak je stvaranje mentalne slike odnosno svesno kreiranje (vizuelizacija) željenog stanja ili vizuelizacija osobe koja želimo da budemo.
- OSEĆAJ – kada znamo šta želimo i ko želimo da budemo, svu svoju PAŽNJU usmeravamo na OSEĆAJ da već JESMO osoba koju smo kreirali u umu, bez obzira šta nam trenutno iskustvo govori.
Kada pruzmemo kontrolu nad svojom maštom mi se poistovećujemo sa željenim i time sebe transformišemo u svoj ideal.
- To znači da mi više ne razmišljamo O željenom već sve što činimo činimo IZ ideala.
- Naš ideal više nije samo jedna od bezbroj mogućnosti već stvarnost u kojoj živimo.
Dakle, možemo iskusiti u mašti ono što želimo da iskusimo u stvarnosti i, uporno održavajući ovo iskustvo u mašti, naša želja će postati zbilja.
Naravno, šta ćemo želeti i kakve ideale ćemo imati zavisi od koncepta koji imamo o sebi, šta je to na šta pristajemo i šta prihvatamo kao istinu o nama, ali to je druga tema.
Ovde je suština da shvatimo moć koju imamo. Jer, kada shvatimo moć kontrolisane mašte mi u rukama imamo ključ za rešenje svih svojih problema. Dok rešavaš svoje izazove, mudre misli o mašti mogu ti poslužiti kao podsticaj na tom putu – Citati o mašti.
Zabavi se i uživaj!