Strah je uvek prisutna emocija u nama. Strah definiše ograničenja naše zone prijatnosti: šta smo spremni da uradimo i koliko daleko smo voljni da odemo.
I često nas najviše plaši samo lekcija koja će nam pomoći da rastemo i evoluiramo u moćniju verziju sebe.
Izaziva nas da učinimo više, budemo više i prevaziđemo sve što smo mislili da nikada nećemo moći. Strah je jednostavno osećaj da stojimo na ivici svojih ograničenja, a šta ćemo uraditi sa tim osećajem zavisi od nas. Da li ćemo ostati večni zarobljenici ili ćemo se osloboditi?
Pokoriti strah je početak mudrosti
U ovom trenutku, strah se oseća kao normalan deo svakodnevnog života. Ne možemo uključiti TV, otvoriti novine, društvene emreže, ćaskati sa prijateljima a da nam nije dato desetak razloga da uronimo u stres, anksioznost, pa čak i depresiju.
Kako ćemo se sa tim strahovima suočavati zavisi od toga kako su nas u detinjstvu pripremali za svet odraslih.
Verovanja koja razvijamo u ranoj životnoj dobi formiraju svaki strah koji bi nas danas mogao sputavati.
Kada pogledamo svoje detinjstvo, i detinjstvo drugih, videćemo da nas od malih nogu uče da se pripremimo za najgori mogući ishod.
Kada plivamo upozoravaju nas da budemo pažljivi jer bismo se mogli udaviti. Kada skočimo sa ljuljaške, rečeno nam je da možemo pasti. Koliko put smo samo čuli “Pazi da ne padneš”. Kada hodamo ulicom, upozoreni smo da bi nas mogao udariti automobil.
Rečeno nam je da potražimo sve što bi moglo poći naopako.
A kada svu svoju pažnju usmerimo na najgoru stvar koja bi se mogla desiti, kada sebi kažemo da je sve katastrofa, naše telo sluša i veruje.
Kada izađemo iz zone udobnosti, ruke nam se tresu, glas drhti, ne zato što nešto posebno ide naopako, već zato što verujemo da hoće.
Ali šta ako umesto da se uvek mentalno pripremamo za ono što bi moglo poći po zlu, usredsredimo se na ono što bi moglo ići kako treba? Jer strah je samo druga strana zadovoljstva.
Kada promenimo svoje misli tako da verujemo u “biću dobro” i “sve će se odigrati na savršen način” onda to postaje naša stvarnost. Na kraju dana, sve se svodi na naš način razmišljanja i koliko uopšte razmišljamo.
Prvi koraci suočavanja sa strahom
Strahovi, naročito intenzivni i ponavljajući, kao šro su anksioznost i panika pojavljuju se jer postiskujemo osećanja. Što ih više sabijamo i potiskujemo postaju sve eksplozivnija kada se pojave.
Kada se eksplozija dogodi nju više nije moguće zaustaviti ali kada prođe vrhunac krize moguće je, i nužno je, preduzeti korake kojima ćemo utišati nemir.
Obično sve izlazi na suze. Zato dozvoli sebi da plačeš svaki put kada osetiš potrebu da plačeš jer to je izlaz za potisnuta osećanja.
Druga stvar je – Usredsredi se na svoje disanje. Anksioznost obično počinje kratkim udahom koji izazivaju brojne negativne reakcije u našem telu i strah brzo postaju napad anksioznosti.
U trenucima kada je to moguće počni duboko da dišeš. Zaustavi se i počni svesno da kontrolišeš svoje disanje. Udahni a zatim pusti vazduh da polako izlazi. Neka izdisaj bude duži od udaha. Ovo nije samo neki psihološki trik; duboko disanje utiče na telo da se fizički smiri.
Kako se udubiti u strah i razumeti ga?
Strah nije proizvod života. Strah je proizvod (halucinantnog) uma. Mi trpimo ono što ne postoji jer smo ukorenjeni, ne u stvarnosti, već u svom umu koji neprestano pretresa, jede prošlost i izbacuje u budućnost.
Što strah ima više kontrole nad našim životom to je nužnije da ga istražimo, razumemo i u oslobodimo ga se. Za ovaj složen proces rada na sebi potrebni su nam znanje i praksa.
To je proces istraživanja čega se plašimo i zašto.
Kada shvatimo da strah privlači više strašnih događaja i okolnosti u naš život, biće nam jasno koliko je važno da se promenimo i da se oslobodimo straha.
Strah od bolesti, gubitka posla, siromaštva…, po Zakon privlačenja biće stvari koje ćemo “privlačiti” k sebi. Zakon je bezličan. Na šta god se usredsredimo osećanjem, emocijama, to nam dolazi.
Količina emocija koju ulažemo u to da ne želimo da se nešto dogodi je zaista moćna u ostvarivanju toga. Te misli su ispunjene strahom, a ukoliko budemo istrajavali, ono čega se najviše plašimo neizbežno će nas proganjati.
Kako pogledati strah u. oči? – Mnogo toga je što možemo sami učiniti. Evo nekoliko načina kako da se suočimo sa tako moćnim neprijateljom.
Saznaj više o svom strahu
Jedini način da se nosimo sa strahom je suočavanje sa njim. Ne možemo da prevaziđemo strah koji ostaje skriven u prašnjavim delovima naše podsvesti.
Kada se okrenemo ka svom strahu (ne bežimo od njega), primetićemo stvari o svom strahu koje ranije nismo znali. Ova svest nam pomaže da to prevaziđemo.
Jedan od načina je da vodimo dnevnik tokom perioda od dve ili tri nedelje. Obratimo pažnju na obrasce koji se ponavljaju. Da li nam dlanovi postaju vlažni kada čujemo zvono na vratima? Da li je osećaj napetosti intenzivniji ujutru ili uveče? Čime se obično bavimo kada se strahovi pojave?
Prenošenje obrazaca straha i simptoma u pisanje može pomoći da ih demistifikujemo. Nisu više tako veliki i nepremostivi. Što više znamo o svom strahu dobijamo veću moć da mu se suprotstavimo.
Svesnost sadašnjeg trenutka
Ako se pojavi strah ili anksioznost, prepoznaj to. Ako možeš, budi radoznala. Budu u sadašnjem trenutku i obrati pažnju na to kako se osećaš u svom telu. Identifikuj koja su to osećanja koja opet i opet izranjaju iz tvoje podsvesti, jer su potisnuta i žele napolje, i šta je uzrokovalo tol.
Ovo je verovatno jedini način da se u potpunosti oslobodimo nekog straha, jer strah je rezultat potisnutih emocija. Sve ostale tehnike koje možemo koristiti pomažu nam da smo brži i uspešniji u oslobađanju od bola koji nam strahovi (potisnute emocije)nanose.
Koristi maštu na pozitivan način
Mašta je divna stvar. Daje nam moć, kreativnost i sposobnost da razmišljamo van okvira. Nažalost, aktivna mašta može biti štetno sredstvo kada nas navodi da razmišljamo o negativnim stvarima. Mašta može povećati naše strahove, čineći da situacija izgleda mnogo gore nego što zapravo jeste.
Umesto da dozvolimo svojoj mašti da nas vodi mračnim hodnicima straha, namerno je koristimo za prevazilaženje straha.
Snovi su važniji nego što mislimo
U snovima primećujemo da se uvek nesto zbiva, događa se ovo ili ono, kao u budnom stanju, nastavlja se nešto što je još uvek deo jednog celovitog kretanja. Više u tekstu Šta su snovi?
Šta se dešava: oslobađamo se onog na šta smo se navikli – analize, volje, vremena; kada sve to uklonimo um postaje izuzetno osetljiv i inteligentan. Ako se zaista u to zadubimo, tada celokupnoj drustvenoj strukturi u kojoj funkcionišu vreme, analiza i volja, okrećmo leđa.
Snovi su savršena slika trenutng stanja našeg uma. Zato snovi nisu “samo snovi”, to je naša unutrašnja dimenzija
Oni nam pokazuju gde je to mesto koje nas boli a koje nije na telu, već je suptilnije. Čovek se izvežbao da stvari skriva od seb, pogotovu strahove. Kada počnemo da pratimo svoje snove a posebno ako imamo lucidne snove mnoga rešenja i znanja su nam na dohvat ruke.
Ne hrani strahove zabrinutim mislima
Izgladnjuj svoje strahove kako bi što pre nestali. Uskrati im omiljenu hranu – brige i negativne misli o stvarima koje bi mogle poći naopako u budućnosti. Briga je “zamišljanje” najgoreg, pretvaranje da će se nešto loše dogoditi a zatim verovanje da je zamišljena pretnja istinita.
Povrati svoju moć tako što ćeš ponovo usmeriti svoju pažnju na nešto drugo – na okruženje, osobu, aktivnost ili zadatak. Usmeri svoju pažnju na stvari zbog kojih možeš osetiti zahvalnost. Nauči da se suočavaš sa negativnim mislima.
Širi svoju zonu udobnosti
- Strah ima moć da ograniči naše postupke i izbore na načine koji naš svet čine manjim.
- Zato su izlazak i napuštanje zone udobnosti jedan od najboljih načina da prevaziđemo svoje strahove.
Da bismo ovo primenili potrebno je da promenimo svoje rutine i stvorimo naviku da isprobavamo nove stvari, redovno odlazimo na nova mesta i razgovaramo sa novim ljudima. Ovo će uticati na našu zonu udobnosti da raste, a istovremeno će nam pomoći da razvijemo više samopouzdanja.
Zabavi se i uživaj!