Autofagija je složen biološki proces koji omogućava našem telu da razgradi i ponovo upotrebi stare delove ćelija kako bi naše ćelije mogle efikasnije da funkcionišu.
Predstavlja zaštitni mehanizam koji omogućava ćelijama da prežive kada su pod stresom ili lišene hranljivih materija i tako održava homeostazu i normalno funkcionisanje ćelije
Moderna nauka intenzivno istražuje i proučava ulogu autofagije u sprečavanju i lečenju bolesti. Više o tome u tekstu koji sledi.
Duboko unutrašnje samočišćenje tela
Za otkrića mehanizma autofagije (Autophagy) zaslužan je japanski naučnik (ćelijski biolog) Jošinori Osumi (Yoshinori Ohsumi). koji je za to dobio Nobelovu nagradu 2016. godine. Reč “autofagija” je kombinacija dve grčke reči koje se prevode kao “samojedenje” (autos-samog sebe, phagomai- jesti).
Međutim, naše telo oduvek zna koliko je recikliranje važno i radilo je to pre nego što je to postalo popularno i dobilo ime autofagija.
- Ćelije u našem fizičkom telu imaju jedinstvenu sposobnost da unište komponente koje su oštećene ili bezkorisne i pretvore ih u male gradivne blokove koji se recikliraju u nove proizvode.
Ako, poređenja radi, posmatramo smeće koje nastaje u našem fizičkom okruženju, primetićemo da ono ne nestaje tek tako.
Sve što odbacujemo kao odpad, čvrste predmete ili organske materije, vremenom se, brže ili sporije, razgrađuje i smanjuje sve dok ponovo ne postane deo životne sredine, deo toka kruženja materije.
Naravno, ovo je slika idealnih uslova. Ali, kada se otpad nagomila pa se teže razgrađuje, on postaje problem za životna sredina (zagađenje) i opasan po zdravlje.
Isto se događa i u našem fizičkom telu. Nakupljanje oštećenih proteina, organela i drugih neželjenih ćelijskih ostataka unutar ćelija, može dovesti do različitih bolesti i starenja našeg fizičkog tela.
Uklanjanjem oštećenih ili nefunkcionalnih komponenti, recikliranje, moderan izraz – autofagija, osigurava da ćelije funkcionišu efikasno.
Dakle, autofagija je proces ponovnog korišćenja starih i oštećenih delova ćelija u našem telu. Svaka ćelija sadrži više delova koji je održavaju u funkciji. Vremenom, ovi delovi mogu postati neispravni ili prestati da rade, postaju smeće unutar inače zdrave ćelije. Ćelija može da odbaci delove koji joj nisu potrebni.
Dakle, ovaj prirodni proces podržava ćelijsko zdravlje, dugovečnost i detoksikaciju.
Kako funkcioniše autofagija?
Proces autofagije uključuje nekoliko ključnih koraka koji omogućavaju ćelijama da degradiraju i recikliraju svoje unutrašnje komponente.
Kada ćelija doživi stres ili oštećenje, stvari koje treba razgraditi bivaju okružene dvostrukom membranom (“kesa za smeće”), strukturom koja je poznata kao autofagozom. Autofagozomi prenose delove otpadnih ćelija do dela ćelije koji se naziva lizozom.
Ovi autofagozomi gutaju oštećene proteine, pogrešno savijene strukture i organele, stvarajući zatvoreno okruženje.
Kada se krug zatvori, “smeće” se isporučuju u lizozom, specijalizovane ćelijske strukture (“postrojenje” za reciklažu) koje sadrže enzime koji će razbiti izdvojeni materijal. Zadatak lizozoma je da svari ili razgradi druge delove ćelija.
Fuzija autofagozoma i lizozoma olakšava varenje zatvorenih materijala, razlažući ih na njihove osnovne komponente poput aminokiselina i masnih kiselina.
Lizozomi zatim probavljaju sadržaj autofagozoma, omogućavajući ćeliji da ponovo koristi nastale molekule za proizvodnju i popravku energije.
Dakle, ovaj proces nije samo mehanizam ćelijske degradacije već i suštinski put za ćelijsku obnovu.
Šta pokreće autofagiju?
Proces reciklaže, koji maksimalno koristi već postojeće energetske resurse ćelije, pojačava se kada naše telo mora maksimalno da iskoristi ove resurse jer ih naše ćelije ne dobijaju iz spoljašnjeg izvora.
- Autofagija se javlja kao ćelijski adaptivni odgovor na kompromitovane uslove kao što je metabolički stres tokom perioda deprivacije (uskraćivanje) hranljivih materija, intenzivnog vežbanja ili posta.
Kroz ciklus degradacije i recikliranja autofagija podržava sposobnost tela da se prilagodi promenama i izazovima na ćelijskom nivou.
Ćelija u suštini jede samu sebe da bi preživela. Bonus je što ovaj proces preživljavanja može dovesti do ćelija koje rade efikasnije.
POST
Post (dijeta, gladovanje) jedan je od najefikasnijih metoda za izazivanje autofagije.
Gladovanja mogu biti različita, ali za pokretanje autofagije danas se dominantno primenjuje tzv povremeno gladovanje (intermitentni post). Ovaj obrazac posta podrazumeva periode gladovanja koji se izmenjuju s periodima uobičajenog unošenja hrane
Post pokreće metabolički prelazak sa upotrebe glukoze kao primarnog izvora energije na razgradnju masnih kiselina i ketonskih tela. Nivo insulina opada, a nivo glukagona raste, stvarajući metaboličko okruženje koje favorizuje autofagiju.
Postoji više modela ove dijete:
- Najpopularniji je model 16:8 koji podrazumeva 16 sati gladovanja i uobičajeno unošenje hrane tokom preostalih 8 časova. U praksi to znači: ako smo poslednji obrok imali, na primer, u 17 časova sledeći obrok ne bi trebalo da bude pre 09 časova. Ovaj protokol najčešće podrazumeva preskakanje doručka. Ovo je najjednostavniji način da se proces povremenog gladovanja započne.
- Sličani modeli, ali nešto restriktivniji, koji se primenjuju prema istoj šemi su – 17:7 i 18:6 (vreme gladovanja:vreme unosa hrane).
- 5:2 protokol podrazumeva uobičajeno hranjenje 5 dana u sedmici, nakon kojih sledi strogi post iduća 2 dana.
- Jedi-stani-jedi (“Eat-stop-eat”) protokol: podrazumeva gladovanje 24 časa jednom ili dvaput sedično – u ta 24 časa dozvoljeno je konzumirati isključivo vodu i nezaslađene čajeve. Ostale dane u sedmici dozvoljeno je jesti većinu namirnica, bez posebnih restrikcija.
- Postoji i ekstremniji model tzv. produženo gladovanje koje podrazumeva 72-časovni post na vodi,
Važno je da sa oprezom pristupamo gladovanju, posebno dužim postovima. Izbor modela posta je strogo individualan. Svaki post moramo prilagoditi sebi strogo kontolišući kako naše telo reaguje na nedostatak hranljivih materija.
Moje iskustvo
Lično imam odlična iskustva sa autofagijom. Nemam nikakve dijagnoze. Osetila sam da imam više energije, svežine i kvalitetniju kožu. Međutim! Moja telesna težina ceo život se kreće oko idealne, tako da gubitak 5-6 kilograma, koji se dogodio tokom dvogodišnjeg procesa, me je svrstao u kategoriju (baš) mršavih. Zato sam režim malo promenila.
I dalje pazim na vreme prvog i poslednjeg obroka u danu, ali više nisam tako disciplinovana, i pojačala sam ishranu. Obično petkom imam celodnevni post, a dva puta godišnje trodnevni post.
U dnevnu rutinu uključila sam i zeolit.
Vreme aktivnosti
Aktivnost kao što je trening visokog intenziteta može dodatno poboljšati autofagiju utičući na povećanje ćelijskog stresa i stimulišući mehanizme za popravku tela.
Izazivanje metaboličkog stresa pomaže da se pokrene proces u mišićnim ćelijama.
Redovne fizičke aktivnosti mogu stimulisati autofagiju ne samo u mišićnom tkivu, već i u drugim vitalnim organima, jetri, masnom tkivu, mozgu, doprinoseći ukupnoj ćelijskoj obnovi.
Planiranje fizičkih aktivnosti, kao što su šetnja ili vežbanje, u periodu povećane autofagije tokom posta (npr. pre prekida posta ujutru) može pomoći povećanju mobilizacije masti za gubitak težine, čak može poboljšati i prirodne mehanizme tela za borbu protiv raka.
Za one koji žele da podrže dugoročno zdravlje, kombinovanje redovnog vežbanja sa povremenim postom, može biti moćan pristup održavanju autofagije i održavanju zdravlja ćelija tokom života.
Veza između autofagije i bolesti/zdravlja
Još u staroj Grčkoj post je bio prepoznat kao terapijsko “sredstvo”. Poslednjih vekova, a naročito poslednjih decenija, naučnici su otkrili da autofagija može igrati važnu ulogu u sprečavanju i lečenju mnogih bolesti.
Neke od bolesti na koje post može pozitivno uticati:
– regulacija težine odnosno gubitak suvišnog masnog tkiva (prvenstveno visceralnog /abdominalnog),
– normalizacija vrednosti šećera u krvi i regulacija dijabetesa. Post smanjuje nivo insulina i šećera u krvi, čime poboljšava insulinsku osetljivost i može pomoći u borbi protiv dijabetesa tipa 2.
– kvalitet i vrednosti masnoća u krvi (s naglaskom na smanjenje ukupnog i LDL holesterola i triglicerida), smanjenje pritiska (sistoličkog i dijastoličkog), usporavanje procesa ateroskleroze i kardiovaskularnu protekciju,
– neurodegenerativne bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove, kod kojih je glavno obeležje akumulacija abnormalnih proteina. Uklanjanjem ovih proteina, autofagija pomaže u održavanju zdravlja i funkcije neurona, potencijalno usporavajući napredovanje bolesti.
– prevencija i lečenje autoimunih bolesti poput reumatoidnog artritisa i sistemskog lupusa.
– na mentalnu jasnoću i neurogenezu jer može povećati kognitivne sposobnosti i podstaći rast novih moždanih ćelija.
– karcinom – ovaj odnos je veoma složen i predstavlja jedan od najvećih izazova između autofagije i nekog oboljenja. Može delovati preventivno, na primer, sprečiti formiranje tumora u ranim fazama raka ili čak uticati na bolje delovanje određenih protokola hemoterapije. Međutim, postoje istraživanja koja su pokazala da autofagija može podstaći rast tumora tako što pomaže ćelijama raka da efikasnije funkcionišu. Zato je nužno dobro se informisati!
Neke od ostalih bolesti: kronova, hantingtonova, bolesti bubrega, bolesti jetre…
Upozorenje: Da bi se iskoristila velika moć autofagije, opisana u ovom tekstu, neophodno je dublje istražiti povezanost posta i određene bolesti, kako bi se izbegli potencijalni rizici ili čak kontraefekti.
Na ovaj proces se moramo pripremiti imentalno i fizički.
Ključno je pronaći rutinu posta koja odgovara našem životnom stilu i da sa oprezom pristupamo dužim postovima.
Post se nikako NE PREPORUČUJE:
- trudnicama,
- dojiljama,
- deci u razvoju,
- profesionalnim sportisima,
- osobama koje rade teške fizičke poslove.
- osobama sa poremećajima ishrane,
- osobama sa hroničnim oboljenjima.
VAŽNA NAPOMENA
Mi danas živimo u vreme otrova, tako da čišćenje organizma, detoksikacija, mora redovno da se radi. U tom procesu autofagija može imati izuzetno značajnu ulogu.
Međutim, po mom dubokom uverenju, za održavanje zdravlja, kvaliteta života i dugovečnosti AUTOFAGIJA NIJE DOVOLJNA!
Postoje i drugi otrovi kojih se moramo osloboditi da bi efekat čišćenja bio potpun, zaokružen.
- Naše telo je opremljeno organima specijalizovanim za čišćenje organizma od otrova. Pomozimo svom telu da se samo čisti. Više u tekstu “Detoksikacija fizičkog tela”.
- Negativne misli i osećanja truju naš um. Oslobodimo ga otrova. (“Detoksikacija uma“).
- Čistoća tela i uma nema pun efekat ako nam je duša otrovana i umorna. Duhovno čišćenje je takođe važno. (“Detoksikacija duše“).
Zabavi se i uživaj!