Koncept paralelnih realnosti je sve prisutniji i sve više ljudi, uključujući i naučnu zajednicu, sve više veruje i govori da paralelne realnosti postoje. Mišljenja se razlikuju kada je reč o broju paralelnih realnosti. Neki smatraju da postoji jedna, neki kažu više, a neki kažu da je boroj bezkonačan.
Ako paralelne realnosti postoje, postavlja se pitanje – da li čovek može da prelazi iz jedne u drugu paralelnu realnost? Tekst koji sledi govori da mi neprestano menjamo paralelne realnosti i objašnjava kako to činimo.
Stalno se premeštamo iz jedne u drugu paralelnu realnost
Iako se o konceptu paralelnih realnosti sve više govori, za mnoge je to ipak neuobičajena tema, posebno kada je reč o kontaktima i odlascima u druge paralelne realnosti. Da li je to prava dilema, i zašto se postavlja takvo pitanje?
Naime, mnogi istraživači tvrde da mi ne moramo specijalno da učimo kako da pristupimo paralelnim realnostima, jer istina je da im pristupamo svo vreme, svakog dana, svakog trenutka. Više o tome “Šta je paralelna realnost?”
Zapravo, mi im pristupamo milijarde, milijarde puta u sekundi. Važno je razumeti da sve, baš sve postoji upravo sada. Sve je jedna stvar, samo je ovde, samo je sada. Ono što nazivamo prošlost i budućnost, samo su stvar iluzorne perspektive.
- Budućnost i prošlost su perspektive, a ne mesta.
- One su samo neki drugi način da se vidi neko drugo SADA, viđeno iz drugog ugla.
Sve različite stvari koje nazivamo trenucima (ovaj trenutak, onaj trenutak…) iz linearne prostor/vreme perspektive u fizičkoj realnosti, samo su različite perspektive, uglovi, različite tačke gledišta jednog istog sada trenutka u postojanju.
- Sve stvari u svim formama postoje upravo sada.
Stoga, gledano iz linearne perspektive, ideja da sve postoji istovremeno, izražena je u prostor/vreme okviru, koji tumačimo kao višestruke, istovremeno postojeće, paralelne realnosti.
To je jedini način za taj koncept da postoji u prostor/vreme frekvencionom okviru. Svaki od onih trenutno, za nas nepostojećih sada realnosti, su apsolutno, potpuno i kompletno postojeći Univerzum.
Naša svest nepokretnim slikama daje iluziju kretanja
Svi trenuci su kao serija zamrznutih snimaka. Nijedan trenutak, zapravo, u sebi nema pokret.
Ove trenutke možemo uporediti sa filmom sa pokretnim slikama, koji je sastavljen od više okvira unutar kojih nema nikakvog kretanja.
Međutim, kada ih pustimo kroz projektor, i kroz njih propustimo svetlo, na ekranu dobijamo iluziju pokreta prikazujući jedan okvir u vremenu (sekvenca). Realnost je uglavnom strukturirana na taj način.
- Tu je taj određeni broj, istovremeno postojećih zamrznutih trenutaka, i dok mi projektujemo našu svest kroz te trenutke, iz različtih perspektiva, mi stvaramo iluziju pokreta. Više o svesti u tekstu “Šta je svest?“
Ideja o paralelnim realnostima nije samo u tome da postoje cele, potpuno posebne realnosti, slične ili ne tako slične sa našom. To kretanje u tzv. realnosti, je ishod kretanja kroz milijarde zamrznutih paralelnih realnosti da bi se stvorila ta iluzija kretanja, iluzija kontinuiteta.
- Tako da pristupanje paralelnim realnostima nije nešto što treba da naučimo, jer je to potpuno svojstveno našoj prirodi učesnika u stvaranju, i nama kao stvaraocima.
Postoje načini koji će nam omogućiti da ovo koristimo, da postanemo svesni činjenice da mi to već koristimo, da do izvesnog stepena proširimo svoju svest i sveobuhvatnost ukupne realnosti.
- Mi ne moramo da učimo kako da pristupimo ovim paralelnim realnostima.
- Mi samo treba da naučimo da ubrzamo, osnažimo svoju sposobnost da primamo više od onoga čega smo već deo, i to je zapravo sva mudrost.
Te mnogobrojne paralelne realnosti vibriraju, trepere, uključuju se i isključuju, veoma brzo. Pošto bljeska tako brzo mi imamo osećaj da sve teče glatko, u kontinuitetu.
Fizička realnost je samo pokret, serija zamrznutih trenutaka. Ali, ako se to odvija velikom brzinom stiče se utisak da se sve događa glatko i kontinuirano, i da je u pokretu.
- Realnost se kreće velikom brzinom, milijarde treptaja u sekundi, ali mi primamo samo onoliko koliko je dovoljno da kreiramo iskustvo fizičke realnosti.
- Mi možemo proširiti taj prozor tačno onoliko koliko smo treptaja sposobni da primimo i iskusimo.
- To znači proširenje, prosvetlenje.
To je proces podizanja naše vibracije, podizanja naše frekvencije tako da budemo sposobni da se usaglasimo sa više komadića, zaronimo u više treptaja i budemo sposobni da opažamo (paralelne) realnosti koje već postoje svuda oko nas ali koje su nam sada nevidljive, osim ako ne vibriramo brzinom koja je odgovarajuća da bi opazili više ovih treptaja.
Mi podižemo svoju frekvenciju kako bi bili sposobni da vidimo više od onoga što već jeste oko nas, onoga što je već ovde i sada. U nekom smislu, o tome se i radi kada govorimo o proširenju svesti. I zato mi stalno i iznova čujemo ideju o važnosti podizanja naše vibracije, podizanja naše frekvencije.
To je, u stvari, veoma lako učiniti kada radimo na stvarima koje nam daju najviše radosti i uzbuđenja u životu, jer uzbuđenje je način na koji naše fizičko telo tumači frekvencije našeg istinskog sebe.
Kada ostanemo i uronimo u tu frekvenciju, sposobni smo da opažamo više stvari, više nivoa realnosti koji nas okružuju. To je ono što se naziva inspiracija, mašta, kreativnost. Više o tome u teksto “Šta je mašta?” a takođe i u tekstu “Imaginacija i buđenje čoveka“.
Kada smo u tom stanju bezuslovne ljubavi imamo pristup našem Višem JA, formiramo jaču vezu sa našim Višim JA, između fizičkog i Višeg uma.
Ova metodologija, ova ideja, da konstantno pravimo prelaze iz jedne paralelne realnosti u drugu pralelnu realnost. daje nam mogućnost da shvatimo da se ne radi o tome kako da se naučimo da pravimo prelaze, već o tome da naučimo u šta bi više želeli da pređemo. Više o ovomo pročitaj u tekstu “Kreiranje paralelne realnosti”
Pošto već svo vreme prelazimo iz jedne paralelne realnosti u drugu paralelnu realnost, pošto se prelasci i transformacije ispoljavaju automatski i trenutno, toliko trenutno da čak i ne znamo da ih radimo, a treptaji tako glatki da čak ne znamo ni da se događaju, mi već ispoljavamo realnost za realnošću.
Ovaj trenutak je nova realnost, ovaj trenutak je nova realnost…, bukvalno.
Zabavi se i uživaj!