Kada govorimo o manifestaciji mi govorimo o našoj nameri da realizujemo neku željenu realnost. Govorimo o iskustvu kome trenutno, u fizičkoj realnosti, ne svedočimo, jer je željeno tamo negde u “budućnosti”.
Postoje mnoge tehnike koje nas vode kroz proces manifestovanja realnosti koju preferiramo. Među tim tehnikama nalazi se i jedna zanimljiva, za neke možda i čudna, ali vrlo efikasna, tehnika koja željeno smešta u prošlost. Više o tome u tekstu koji sledi.
Stavi svoju budućnost u svoju prošlost
Možda neobičan, ali zato vrlo efikasan način manifestovanja je da ono što želimo u budućnosti smestimo u svoju prošlost. Recimo da smo zamislili nešto što rezonira sa nama a što želimo.
- Ukoliko postoji udaljenost između onoga što je sada i onoga što će se desiti tada, mi u stvari kreiramo vrstu nedostatka.
- Posledica toga je da osećaj nedostatka posledično proizvodi nedotatak te realnosti.
- Jer, ono što stvaramo NE GOVORI: “Ja imam ovo, ja jesam ovo”. Naprotiv, POTVRĐUJE: “Ja nemam ovo i ja nisam ovo.”
Tako da ponekad, iako naša mašta i mi vidimo šta želimo, može se proizvesti čak i veće nezadovoljstvo. To se događa iz jednostavnog razloga – ljudi su naučili da se fokusiraju na nemanje nečega.
Zato jedan od važnih aspekata i koraka koji vode do ubrzane manifestacije je usmeravanje pažnje na obilje, bez obzira na to kako stvarno ili varljivo izgledalo.
- Suština je da se fokusiramo na obilje svakog trenutka.
- Ako to uradimo ubrzaćemo proces manifestacije željenog.
Koristeći vizuelizaciju u ovoj specifičnoj tehnici, možemo tu konkretnu stvar koju zamišljamo, a još nije tu, jednostavno staviti u prošlost. Zamisli da je to što se dogodilo, recimo pre sedam (7) dana, bilo veoma dobro i uspešno. I samo otelotvori tu imaginaciju. (Više o imaginaciji u tekstu “Imaginacija i buđenje čoveka“).
- Zamisli neko stanje, neki događaj ili situaciju, neki problem koji je ispred tebe, kojeg se plašiš i nije ti prijatno.
- Zamisli da se je taj neprijatni događaj, koji te tek očekuje, već dogodio, pre nekoliko dana, pre mesec dana, pre nekoliko meseci ili čak godina, ali na sasvim drukčiji, radosniji način.
Novu preuređenu sliku, prilagođenu želji tvog srca, možeš nositi u mašti ali možeš razgovarati sa sobom ili sa tebi dragom osobom o tome kako se sve odigralo.
Recimo da tvoje zdravlje nije najbolje ili da te uskoro očekuje operacija. U tom slučaju možeš reći: “Ne mogu da verujem da sam samo pre nekoliko dana (mesec dana…) bila tako uplašena, zabrinuta, kako će se sve završiti.”
Ako te brinuo novac:”Ne mogu da verujem da sam bila toliko zabrinuta kako ću prebroditi ovaj mesec, zbog neočekivanih troškova..”
Ne ide ti najbolje u ljubavi: “Kad se samo setim, samo pre nekoliko dana (meseci) mislila sam da više nikada nećemo biti zajedno.”
Početnu priču o zabrinutosti možeš nastaviti:
- “Nije mi bilo prijatno, a vidi me sada. Uspela sam! Ponosna sam na sebe. Zdrava sam; operacija je uspela i ja se osećam bolje nego ikada, vrlo brzo se oporavljam.”
- “Muž i ja smo u boljim odnosima nego ikada do sada.”
- “Novca imam za sve što mi je potrebno, i više od toga, uspela sam da platim sve što je bilo potrebno i lepa svotica je pretekla.”
- “Imam novi posao i predivan kolektiv; kupila sam… (pusti mašti na volju).”
- “Vidi me sada. Srećna sam. Sve već jeste. Sve što hoću već je manifestovano. Sve je već tu!”
- Budi u raspoloženju uspeha.
Radeći na ovaj način mi u stvari ubrzavamo preuzimanje te frekvencije, te paralelne realnosti u svoju sadašnju frekvenciju. (Više o paralelnim realnostima u tekstu “Šta je paralelni svet?”)
Kada naša sadašnja frekvencija bude reflektovala novu imaginaciju, naša realnost će morati (nužno) to da preslika. Željeno će se manifestovati.
Tako da će stvarni osećaj, kako je to bilo pre nekoliko dana, imati novootkriveni trenutak. Mi možemo promeniti svoju prošlost jer smo odabrali jednu sliku u tom trenutku.
Dakle, stavi svoju budućnost u svoju prošlost.
Oprez, ovo bi moglo promeniti tvoje želje vrlo brzo. Jer, počinješ ih postizati tako brzo. Generalno, počni se OSEĆATI srećno jer znaš da možeš imati šta god poželiš. Samo smesti to u prošlost od pre nekoliko dana, ili u juče, nije bitno, samo da je u prošlosti.
Iz nekog razloga ljudima je lakše da stave nešto u prošlost nego u sada i ovde. Jer, toliko smo navikli na fokusiranje na nedostatak baziran na sadašnjoj fizičkoj manifestaciji da jedino što ćemo videti je: ne, nema ga tu, samo se pravim da jeste.
Ali, ako iskoristimo maštu i damo sebi dozvolu da zamislimo da je u prošlosti – o, nije ovde ali bar je bilo u prošlosti – tada to počinje da biva više realno i onda se frekvencija povećava i mi počinjemo osećati kao da to imamo, kao da je već tu, manifestovalo se.
- Počinjemo ulaziti u viziju sebe koja ima takvu realnost, i to će se početi reflektovati, jer kreacija to mora učiniti, nema svoju volju pa će morati reflektovati jedinu volju koja postoji, a to je slobodna volja svesti i bistva.
Vidi Oseti Budi
Dakle, željeno se kreira u prošlosti; oseti kako je to tada bilo. U nekom trenutku ćeš sve videti kao sadašnjost, tako da kada zamišljaš realnost koja još nije fizički vidljiva, osećaj da to još uvek nije tu počinje nestajati, počinješ osećati sreću koju osećaš kada je to ovde, da se već manifestovalo, iako fizički i logički možeš detektovati da nije ovde. Ali ti to više ne rdiš, jer ti si sve više u mašti, namerno i svesno.
I onda će realnost (željena) imati šansu da se manifestuje i to veoma brzo. Opšti, ključni metod koji treba primenjivati pri svakoj manifestaciji, pa tako i u ovom slučaju, glasi – VIDI, OSETI, BUDI. (Opširnije u tekstu “Kreiranje paralelne realnosti“.)
Zamisli to što želiš – auto, kuća, novac, mogućnost da radiš šta hoćeš i kada hoćeš, komad zemlje koji želiš, beba, partner ili bilo šta što simbolizuje tvoju radost, tvoju istinsku sreću, istinski izbor kreacije koja ti jesi.
Vidi dok ne počneš osećati; tvoja svest još uvek oseća da je to u ovoj realnosti ali onda se usklađuje sa alternativnim paralelnim realnostima, koje isto postoje sa ovim samostalnim bezvremenskim trenutkom koji čini to celo postojanje.
Usklađivanje sa drugim realnostima znači da vidiš, vizuelizuješ, imaš sliku; čim stvoriš neku sliku ti stvarno puštaš da bude u tvojoj mašti, počinješ primećivati detalje, počinješ davati sebi dozvolu da uživaš kao da je to stvarno, počenješ to i osećati.
- Dakle, prvo to vidiš, a onda to osetiš – osećaj znači da pšrelaziš međuprostor između ove realnosti i one druge.
- To je most, mesto gde mašta počinje da preuzima vibracioni uzorak od te paralelne verzije tebe koja poseduje sve te stvari koje ti želiš da manifestuješ.
Počinješ osećati, počinješ menjati alternativni vibracioni osećaj, a kada počneš menjati svoje vibraciono polje u nekom trenutku to postaje tako stvarno, tako živo da postaje za tebe više realno nego sadašnja fizička manifestacija. U tom trenutku si to, ponašaš se kao da je to, ponašaš se u skladu sa tim, ti veruješ da to jeste.
Vidi, oseti, budi.
Dakle, ako ti viđenje toga u budućnosti još uvek dolazi kao: “O, ovo je u budućnosti, nije još ovde”, stavi to u prošlost. Radi s tim šta god želiš, stavi u sadašnjost ako možeš. Onda počni to osećati, šta god ti je potrebno da pređeš tu videti-osetiti barijeru. Moraš ući u taj osećaj.
Ako možeš samo vizuelizoivati, ali ne i osetiti, znači da blokiraš sebe nekim uverenjem. Tada koristi obrnuti red tako da to staviš u prošlost, ili budi kreativna, kako god, proveri zašto se opireš toj emociji, zašto insistiraš na nemanju toga upravo sada, i radi na tome.
Nekako dopusti da se otvoriš, da ti viđenje postane osećaj. I kad ti postane osećaj, vrlo, vrlo brzo postaješ bistvo toga. Onda je samo pitanje fizičkog vremena kada će se (vrlo brzo) reflektovati fizički odnosno manifestovati.
VIDI, OSETI, BUDI!
Zabavi se i uživaj!