O važnosti zdravlja suvišno je govoriti. Svako od nas zna kako se život drastično menja kada bolest uđe u naš život, posebno takozvane ozbiljnije bolesti. Moderna medicina može da pomogne ali još češće ne nalazi put do isceljenja.
Kada se bolest pojavi, još bolje pre nego što se pojavi, upitajmo sebe zašto se uopšte razboljevamo, da li je normalno biti bolestan i koja je naša uloga i naša odgovornost kada se taj nesklad pojavi? Da li je zdravlje, u stvari, naše prirodno stanje? Kako nastaje nesklad? Šta nam je činiti? O svemu tome više u tekstu koji sledi.
Zdravlje je odraz usklađenosti uma i tela
Fizičko telo je direktan produžetak misli, kristalizacija našeg uma, tako da su na neki način naš um i naše telo već u skladu. Fizičko telo je izraz ne-fizičkog.
- Ali ono što može da se dogodi je da um-telo tj. telo-um ne bude u skladu sa duhom.
To se stalno dešava, i to je jedini razlog postojanja fizičke patnje i svih oblika ne-zdravlja, što opet pokazuje da naš sistem zdravlja savršeno funkcioniše. Ali mi to kolektivno zovemo lošim zdravljem, stanjem u kome se ne osećamo dobro ni vitalno, osećamo se bolesno.
Kada se osećamo fizički bolesno čini se kao da nam neki oblak nešto zaklanja, poput zamagljenja koje razdvaja telo od duha. Ne osećamo da smo vitalni, živahni, da možemo da se izrazimo bez ometanja kroz fizičko telo.
To je zbog toga što je taj oblak ne usklađen um, a telo izraz toga. Savršeno zdravlje je na dohvat ruke, svima.
Naravno, lakše je sebe uhvatiti u početnoj fazi ulaska u negativan proces razmišljanja, i onda to preokrenuti. Ako smo već stvorili momentum koji vodi ka bolesti, ka neusklađenosti, možda će biti potrebno malo više vežbe, doslednosti da taj momentum preokrenemo u vitalnu, uzlaznu energiju sa kojom se odmah možemo povezati.
Veoma brzo, bez obzira na naše trenutno stanje, počećemo da uočavamo i blagotvorne rezultate. Važno je da shvatimo da ako želimo da promenimo neke od fizičkih uslova, ako se ne osećamo vitalno, spremno svakog trenutka, ako ne osećamo da nam je telo budno, ako telo pokaže znake bolesti, važno je NE fokusirati se na bolest. Jer, to će privući još više i više istog.
Zato mnogi kod kojih počinju da se javljaju određene bolesti, počinju to da potkrepljuju tvrdnjama o starosti. “Svi oko mene koji imaju 60, 70 godina imaju te tegobe, pa normalno je da ih imam i ja. Šta ćeš, telo počinje da otkazuje.”
- Ništa od toga nije istina.
- Mi smo to učinili istinom jer smo počeli da verujemo da je to istina.
- A uverenja su snažna.
fontana večne mladosti
- TELO NE MORA DA SLABI I FIZIČKI DOĐE DO STANJA NESKLADA KAKO STARI.
Nkada nam to nisu rekli, nikada nas o tome nisu učili. Naprotiv, još od rane mladosti pripremaju nas na “neizbežnu” starost. Uče nas šta će se dešavati sa našim telo u svakom periodu našeg života. Uče nas da je posle pedesete godine sasvim normalno da nosimo naočare, da smo nagluvi, da smo bez zuba, da smo spori…
Za “starog” čoveka smatra se potpuno normalnim da ima mnogo bolesti i da koristi mnogo lekova. Uverili su nas, kolektivno, da je to tako, (pogledajmo svet oko sebe) i uverili su i nas lično, da i nas ista sudbina čeka. Uverili su nas i mi smo poverovali u to!
Uverenja vladaju ovim svetom, načinom na koji izražavamo sebe, našim fizičkim iskustvima.
- Ako se možemo otkačiti od tih koletivnih uverenja, i na neki način stvoriti svoj mehur realnosti koji ne uzima u obzir usvojene, kolektivne ideje o starosti i fizičkom telu, onda definitivno možemo živeti u savršenom zdravlju sve dok nam je zanimljivo da budemo ovde, u ovoj realnosti.
- To nije mit. Ljudi to stalno rade. Postoje primeri. Malo su ređi, ali postoje.
- To je stvar izbora.
Dakle, možemo izabrati način na koji ćemo ostariti, ili uopšte ne moramo ostariti – ako zaista verujemo da ne moramo. I to je moguće, postoje i primeri toga.
Možemo u trenutku preoblikovati svoje telo – kako izgleda, kakve emocije emituje, koliko je zdravo – usklađivanjem svog razmišljanja sa tim KO SMO MI, i razumevanje da vizuelizacija, mašta ili ne-fizička vibracija, proizvodi fizički produžetak te zamisli, sada više nego ikada, zbog ubrzanja.
Postaje sve lakše otkačiti se od automatskih pretpostavki. Što smo svesniji, što smo više vibraciono odgovorni za svoju kreaciju, utoliko pre možemo da izaberemo da budemo i radimo ono što želimo da budemo i radimo. Više se ne osećamo da smo prepušteni na mislost i nemilost nekom, unapred usvojenom sistemu.
Simptomi bolesti ne znače i dolazak bolesti
Šta se događa kada se malo razbolimo? Počinjemo da usmeravamo pažnju na to, počinjemo da imamo sve više neusklađenih misli i da se osećamo sve gore. Obično je tako. Nešto nas zagrebe u grlu, i počnemo to da povezujemo sa prošlim iskustvima – o, to je znak da ću da se razbolim.
I onda se osećamo loše, jer to je negativna ideja kojs nije u skladu sa onim KO SMO, ni sa saznanjem koje ima naše Više JA, da je sve moguće i da možemo ovoga trena, momentalno da promenimo, da učinimo šta god želimo.
Ako pomislimo “O, ovo nešto znači”, mi se praktično odričemo svoje moći. Mislimo da se osećamo loše zato što stvarno postajemo bolesni, a u stvari, osećamo se loše zato što se naše Više JA ne slaže sa idejom da se stvarno razboljevamo i da to ne možemo da izbegnemo. Zatim dolazimo u još veći nesklad i to se dalje prenosi na telo kao prava bolest.
Ovo možemo preokrenuti u bilo kom trenutku. Što ranije uhvatimo sebe da tako razmišljamo, lakše je preokrenuti ovaj proces i krenuti uzlaznim tokom vitalnosti i zdravlja. Ovo je stvar vežbe. Moramo da razvijemo sposobnost da ne budemo fizički fokusirani, da se ne rukovodimo telesnošću. Ako prepoznamo prve znake i pomislimo: “Simptomi su znak nečega”, imajmo na umu da to nije tačno.
- To je samo simptom tog trenutka.
- To ne ukazuje da nešto sledi.
- Ne mora tako da bude.
- To je samo misao.
Misao će proizvesti realnost zato što o tome razmišljamo. Mi vizuelizujemo bolesno stanje a telo, dosledan odraz naše vibracije, će se tada prehladiti. Što bolje ovo razumemo vibraciono, brže ćemo moći da napravimo promene i da znamo da smo vredni promene.
I možemo da izvučemo poruku na osnovu “prvih znakova prehlade” kao pokazatelj da nismo bili potpuno usklađeni sa sobom.
- Ako napravimo promenu u svom umu, u razmišljanju, u razumevanju sebe, čega su pokazatelj negativni simptomi, ako to promenimo na vreme, neće morati da dođe do napredovanja bolesti, oboljenja ili prehlade.
- Ne mora tako da bude!
Ponekad prehlada predstavlja prirodni proces, zdrav pokazatelj da prolazimo kroz period tarnsformacije i odbacujemo sve, sva negativna uverenja koja su se iskristalisala u telu, ona se čiste iz tela.
Dakle, to nije uvek pokazatelj negativnih misli samo po sebi, ali čišćenje se može dogoditi na mnogo načina. Ne mora se prolaziti kroz to metodom prehlade.
To može da se odvija i tako što pijemo dovoljno vode ili imamo “pročišćujuće” misli ili uzimamo lekovito bilje koje rezonuje sa nama. Sve to doprinosi većoj sigurnosti kada treba da se pročistimo od nekih stvari, kroz dobar osećaj i vitalnost, i osećamo se sve bolje i bolje svaki put kada iskoristimo ta pomoćna sredstva.
Čim se negativno fokusiramo kada se pojavi negativan simptom, priđimo tome na način suprotan onomo koji se od nas očekuje. Na prvi znak negativnog simptoma treba pozitivno da se re-fokusiramo. Ali mi smo sebe naučili da se fokusiramo više negativno.
Misli o zdravlju
Dipak Čopra (Deepak Chopra), američki lekar koji u svoju praksu uključije ajur-vedu (ayur-veda), ali ovde ne pričamo o tome, kao ni o D. Čopri (ne dopada se svima). Ovde je reč o idejama koje se odlično uklapaju u ovaj tekst. Citati koje sam izdvojila služe isključivo tome da te podstaknu i osnaže da hrabrije razmišljaš o svom zdravlju.
- “U svakom čoveku postoji mesto koje je bez bolesti, koje nikada ne oseća bol, koje ne može ostariti ili umreti. Kada dođemo do tog mesta, granice koje svako od nas prihvata, prestaju da postoje. One čak ne postoje ni kao mogućnost. To mesto se zove savršeno zdravlje. Posete tom mestu mogu biti vrlo kratke ili potrajati godinama. Čak i najkraća poseta podstiče duboku promenu. Tako dugo dok smo tamo, pretpostavke koje važe za uobičajenu egzistenciju promenjene su, a počinju cvetati ideali nove, više i bolje egzistencije. Uzrok bolesti često je izuzetno kompleksan, no jedno se sa sigurnošću može reći: niko nije dokazao da je potrebno biti bolestan. U stvari, obratno.”
— Osim fizičkog imuniteta, svi imamo jak emocionalni otpor prema bolesti. Jedna moja (D.Č) pacijentkinja je rekla: “Pročitala sam dosta knjiga iz psihologije tako da znam da se za dobro prilagođenog odraslog čoveka pretpostavlja da se pomirio s bolešću, starenjem i konačno i sa samom smrću. Na nekom nivou to i razumem – ali, emocionalno i instinktivno, ne verujem u sve to. Starenje i fizičko slabljenje izgledaju kao stravična greška; stalno se nadam da će neko naići i ispraviti je.”
Ta žena sada ima gotovo 70 g. Njena fizička i mentalna kondicija su izvanredne. Zapitana što joj predstoji, rekla je: “Možete pomisliti da je to ludost, ali moj je stav da neću ostariti i da neću umreti.” Da li je to tako nerazumno?
- “Prva tajna savršenog zdravlja: treba da ga odabereš. MOŽEŠ BITI ZDRAVA/ZDRAV SAMO ONOLIKO KOLIKO MISLIŠ DA JE MOGUĆE. Za Savršeno Zdravlje, bolest i straost su neprihvatljivi.”
— Duh najdublje utiče na telo, a život bez bolesti zavisi od naše svesti, dovođenja svesti u ravnotežu, a potom proširenje te ravnoteže na telo. To stanje uravnotežene svesti, više od bilo koje vrste fizikog imuniteta, stvara više stanje zdravlja.
- “Priroda stvara stene, drveće, zvezde, galaksije, ali mi smo svakodnevno marljivo angažovani u stvaranju nečega što je mnogo kompleksnije i dragocenije – a to je ljudsko telo. Bez obzira na to da li shvatamo ili ne, odgovorni smo za stvaranje tela u kome živomo.”
Budi i ostani u Zdravlju. I ne zaboravi:
Zabavi se i uživaj!