Lično zapažanje kao univerzalna istina
Aforizam je pojam koji sažeto, najčešće u kratkoj rečenici, opisuje univerzalne istine. Osnovne karakteristike aforizama su: jezgrovitost, misaonost, duhovitost i aktuelnost.
Dotiče se svih područja života i predstavlja jedan od najkraćih umetničkih žanrova koji se najćešće ističe svojom umetničkom originalnošću.
Za aforizam bi mogli reći da predstavlja lično zapažanje pretvoreno u univerzalnu istinu, predstavljanje ličnog kao opšte. Aforističari, često, jednoj rečenici sažimaju tajne života koje ilustruju naše postojanje.
Termin “aforizam” postao je poznat po zbirci “Hipokratovi aforizmi” grčkog lekara Hipokrata, u kojoj su dati medicinski saveti u obliku kratkih rečenica – “aforizama”.
U to doba, (antički) aforizmi bili su usredsređeni na pragmatičnu stranu života.
Aforizmi, kao mala umetnička dela u koje autori pokušavaju da ugrade Univerzum, mogu nas podstaći da razmišljamo, da izvlačimo zaključke, da nalazimo moral u ludosti života.
Aforizmi su pravi oblik univerzalne filozofije koji pokušavaju da kroz malo reči ukažu na istine koji drugi pokušavaju da objasne sa mnogo reč u tankim i debelim knjigama.
Aforizam, iako odslikava određenu epohu, najčešće je odporan na zub vremena i ne troši se kroz vekove.
Evo aforizama poznatih i nepoznatih autora:
“Briga je kao plaćanje duga koji ne dugujete.” – Mark Twain.
“Nema gore muke od one kojoj je smrt lek.”
“Teško onome koga vreme uči, a muka hrani.”
“Oko ide gde hoće, ali noga nikada.”
“Ako ti ne misliš na sutra kako ću ja sutra misliti na tebe?”
“Gospodari se rađaju među robovima.”
“Raj ide po milosti. Kad bi išao po zaslugama, ti bi ostao napolju, a tvoj pas bi ušao.” – Mark Twain
“Ne možete biti istinski skromni, osim ako zaista ne verujete da život može i da će se nastaviti bez vas.” – Mokokoma Mokhonoana
“Gladan misli da se nikad neće najesti, a sit da neće ogladneti.”
“Kad svi misle isto, znači da nitko ne misli dovoljno.”
“Pre nego što krenete na put osvete, iskopajte dva groba.” – Thomas Cranmer
“Kad bi se pamet prodavala, opet bi svatko kupio svoju.”
“Postoje dve vrste nesreća: nesreća koja se događa nama i sreća koja se događa drugima.”
“Slabi nikada ne mogu oprostiti” – Geddy Lee
“Đavo može da citira Sveto pismo za svoje potrebe.” – Roald Dahl
“Kad vam filozof odgovori na postavljeno pitanje, više ni sami ne razumete što ste ga pitali”
“Medicina je toliko napredovala da praktično više ni jedan čovek nije zdrav.”
“Nešto nije nužno istinito zato što čovek umire zbog toga.” – Confucius
“Čuvajte se da ne pronađete ono što tražite.”
“Nema vesti – je dobra vest.”
“Volite kao da vam novac ne treba, radite kao da vas niko ne gleda, plešite kao da nikada niste bili povređeni.”
“Nemaština je najveće iskušenje; i najmudrije ribe glad tera na udicu.”
“Kad postane životinja, čovek je gori od životinje.”
“Budala će te spustiti na svoj nivo i pobediti iskustvom.”
“Neki ljudi govore o tuđim neuspesima sa tolikim zadovoljstvom da biste se zakleli da govore o sopstvenim uspesima.” – Mokokoma Mokhonoana
“Većina ljudi se međusobno zaslužuje.”
“Plamen koji gori dvostruko jače, gori upola kraće.” – Lao Tzu
“Novac je kao žena, da bi ga sačuvao, treba da se baviš njime, inače će usrećiti drugoga.”
“Nemoj reći da su stvari prolazne, jer svaki naš trenutaka najavljuje večnost.”
“Originalan pisac nije onaj koji nikoga ne kopira, nego onaj kojeg niko ne može da kopira.”
“Nijedna nevolja nije tako teška kao strah pred njom.”
“Sa poda ne možeš pasti.”
“Da ne izgubiš svoje pravo moraš braniti i tuđe.”
“Izdaja prijatelja je prva vežba za izdaju domovine.”
“Nije greh kad žena odlazi ljubavniku kojeg voli, već kad se daje onome kojeg ne voli, pa makar to bio njen muž.”
“Teško onom ko u paklu traži ključ od raja.”
Hipokratovi aforizmi
Evo nekoliko Hipokratovih aforizama o zdravlju, aforizmi od kojih je sve i počelo:
“Razjasniti prošlo, shvatiti današnje i predvideti buduće: to je zadatak lekara.”
“Zdrav prosjak srećniji je od bolesnog kralja”
“Neka vaša hrana bude lek, a vaš lek vaša hrana.”
“Pre nego što nekoga izlečite pitajte ga da li je spreman da se odrekne stvari od kojih je bolestan.”
“Diši svež vazduh, neguj i vežbaj svoje telo, imaj hladnu glavu i tople noge, a bolest leči postom a ne lekovima.”
“Život je kratak, sticanje znanja dugo, iskustvo varljivo, a povoljna prilika trenutna.”
“Ne učiniti ništa, ponekad takođe može biti dobar lek.”
“Nemoguće je pomoći nekome ko ne želi promeniti svoj život.”
“Ni sitost ni glad, ni bilo šta drugo, nije dobro ako prevazilazi meru prirode.”
“Mudar čovek zdravlje smatra jednim od najvećih blagoslova i zato uči kako da u sopstvenim mislima izvuče korist za svoje zdravlje.”
“Veseli ljudi brže se oporavljaju i duže žive.”
“Napravi sebi kao naviku dve stvari: pomozi a ako ne možeš pomoći bar ne čini štetu.”
“Ko želi da ostane zdrav, snažan i mlad, i sebi produži život, neka bude umeren u svemu.”
“Sve što je prekomerno protivi se prirodi.”
“Bolest uvek dolazi iz viška ili iz nedostatka, odnosno iz neravnoteže.”
“Ne govorite drugima o svojoj bolesti, inače možete dobiti savet koji vam može štetiti.”
Zabavi se i uživaj!