Reč Astral, sa latinskim i grčkim korenima, znači “od zvezda”, dok na sanskrtu znači “svet želja”.
Razumevanje šta je to astralni nivo , “zvezdani svet želja” i razumevanje kako funkcioniše, je od ključnog značaja za razumevanje našeg duhovnog razvoja.
Astralna plan je ne-fizički nivo postojanja. To je nivo ili dimenzija svesti, energije i percipirane stvarnosti koja postoji paralelno sa fizičkim, materijalnim svetom.
Naša svest može da se pomeri iz fizičkog tela i putuje astralnom dimenzijom kao nefizički entitet. Taj fenomen poznajemo kao iskustvo van tela, gde naša svest putuje i posmatra različite dimenzije, u ovom slučaju astralnu dimenziju. Više o tome u tekstu koji sledi.
Dodir fizičkog i mističnog
Astralni nivo je u osnovi nivo nefizičkog postojanja. To je mesto na kome boravimo kada trenutno nismo u posedu fizičkog tela.
Mi kao svesna bića boravimo na više planova postojanja odjednom i imamo više različitih tela. Iako funkcionišemo unutar svih ovih dimenzija istovremeno, obično smo svesni samo fizičkog nivoa. (Više u tekstu “Sedam nivoa postojanja“)
Jedno od naših tela je i astralno. Baš kao što naše fizičko telo boravi na lokaciji u prostoru i vremenu, tako i naše astralno telo boravi negde u astralnoj ravni.
Iako je astral nefizička ravan postojanja, on je isto tako stvaran kao i fizički svet.
Dakle, astralni plan je jedan od nekoliko nivoa postojanja. Za ovo postojanje koriste se i izrazi atralni svet, plan ili dimenzija mada je možda najprikladniji termin Nivo s obzirom na to da se radi o nivou naše svesnosti; kada se čovek proširi u svesnosti njemu postaje dostupan Astralni svet.
- Astralni, nefizički nivo postojanja je carstvo snova, duhova i psihičkih fenomena, supstanca i sredstvo za kontakt između materijalnog i mističnog.
- Astralnom nivou odgovaraju emocije, imaginacija, oblici, strukture, psihicke slike.
- Na astralnom nivou vlada zakon forme – oblika. Uobličavanje ideja, događaja i situacija odvija se upravo na astralnom planu sa koga se ovi oblici spuštaju/preslkavaju na fizicki plan i ostvaruju se.
- Sve što postoji i dešava se na fizickom planu prethodno je uobličeno na astralnom.
- Ovde nisu potrebni ni hrana ni voda; nije potrebno ništa. Ovde smo samodovljni.
- Koliko ćemo ostati u Astralnom svetu isključivo zavisi od naše svesnosti.
Astralna percepcija/viđenje astralnog nivoa – puna je simboličnih slika. Ako se ovim slikama ulije dovoljno energije – putem emocionalne i mentalne koncentracije – one će se manifestovati na fizickom planu.
Svekolika magija, kao i mnoge tehnike samorazvoja zasnivaju se na ovom principu.
Astralni plan je stvorio svet i sve materijalne stvari i bića koje možemo videti, dodirnuti i osetiti. Odatle dolazi sva kreacija – kreativne ideje, božanska kreacija, zakoni prirode, galaksije i multiverzumi.
- Dakle, sve što postoji na fizickom planu u stvari potiče od misli sa mentalnog i slika sa astralnog nivoa.
- Astralna dimenzija je nacrt fizičkog sveta.
Ovaj nacrt je napravljen od svetlosti, vibracije i energije. Kada to kažemo ne možemo mimo veoma često citirane izjave Nikole Tesle: “Ako želite da otkrijete tajne Univerzuma, razmišljajte u smislu energije, frekvencije i vibracije.”
Povezivanje sa Astralnim svetom
Unutar naše svesti nalaze se “vrata” koja nas vode do iskustava udaljenih od obične, fizičke stvarnosti. Do ovih vrata možemo doći na različite načine – kroz astralnu projekciju, meditacijiu, post, molitvu, disanje, …
Da bi fizički čovek imao uvid u Astralni plan može koristiti na primer vidovitost (ako je poseduje). Još jednostavniji i svima dostupan način je – izgraditi blizak odnos sa svojim snovima.
Svaki put kada sanjamo, meditiramo, koristimo svoju maštu i vizuelizaciju, mi koristimo svoj podsvesni um i povezujemo se sa astralnom dimenzijom.
Kada spavamo, naša duša se slobodno kreće astralom, bez mešanja naših misli i obrazaca uma. Kada se povežemo sa astralnim svetom, postajemo slobodni od ograničenja fizičkog sveta; zato kažemo da smo na tom nivou oslobođeni.
Naravno, mi smo uvek povezani sa nivoom svetlosti, energije i vibracije, ali toga jednostavno nismo svesni i zato nam je potrebno da se setimo, da to osvestimo.
Povezivanje sa astralnim svetom počinjemo upravo razumevanjem da dolazimo sa astralnog nivoa, dimenzije svetlosti, energije i vibracije.
Zatim koristimo prakse koje nam pomažu da shvatimo ovu božansku vezu, da shvatimo da je nužno da se odvojimo od materijalnog sveta i oslobodimo se iluzije da smo ograničena bića povezana sa ovim materijalnim prolaznim svetom, koju stvara naš um.
To znači da moramo vežbati nevezanost za stvari, posedovanje, titule, ime, etikete, ideologije, sviđanje/nesviđanje…
- Jer, izvorno mi ne dolazimo iz materijalnog sveta pa zato ne treba da se vezujemo za njega.
- Mi dolazimo sa božanskog astralnog nivoa odakle potiču sve stvari i bića.
- Na to treba da usmerimo svoju pažnju i tome budemo lojalni.
Ulazak u smirenje i tišinu jedna je od najmoćnijih praksi za jačanje naše božanske veze. Opustimo se i s ljubavlju prihvatimo sebe kao bezkonačno astralno biće povezano sa astralnim nivoom.
Ponovno povezivanje sa mestom svetlosti, energije i vibracije, koje je naš istinski univerzalni dom, predstavlja ogroman napredak u ljudskoj svesti.
- Međutim, konačno oslobođenje ljudskog bića se ne nalazi na astralnom nivou.
- Istinsko oslobođenje se postiže kada naša duša spozna svoje jedinstvo sa Jedinstvenom Svešću, Božanskim Kreatorom.
Šta se dešava nakon smrti fizičkog tela?
Astralna dimenzija je mesto svetlosti i neuništive životne sile. Ovo je oblast vibracione energije, mesto iza grubog sveta i materijalnog postojanja.
Astralni svet je mesto gde naša duša odlazi nakon smrti fizičkog tela. Nakon smrti odbacujemo svoje fizičko telo a ono što ostaje je astralno i kauzalno telo. Mi postojimo u astralnom telu koje liči na naše prethodno fizičko telo i u toj tački počinjemo da se zadržavamo na nekom nivou astralne ravni.
Što se tiče ega (“duša identifikovana sa telom”- Jogananda) mi ga nosimo sa sobom nakon fizičke smrti, u Astralni svet.
Imamo tri (3) tela (fizičko, astralno i kauzalno) i dokle god imamo bilo kakvu vrstu tela, da bismo postojali u njemu, mi moramo biti vezani za njega, bar u izvesnoj meri.
Dakle, ego ne može prestati da postoji sve dok ne dođe trenutak oslobođenja (sva tri tela su rastvorena).
Ovo se ne dešava automatski u vreme fizičke smrti jer, iako smo privremeno izgubili fizičko telo, još uvek boravimo u astralnim i kauzalnim telima. Naš ego i sve neispunjene želje i vezanosti i dalje postoje i sa njima se mora pozabaviti pre nego što reinkarnacija prestane.
Ponovo se povezujući sa astralnom dimenzijom, shvatamo svoje pravo JA, suštinu onoga ko mi zaista jesmo. Ponovo, zato jer, kao što smo ranije već rekli, mi smo već bili tamo i uvek smo povezani sa tim svetom ali smo zaboravili. Zbog tog zaborava često živimo u patnji.
Pre nego što smo došli u ovaj fizički život, bili smo u astralnoj dimenziji kao duša, zaogrnuta u astralnu formu ili duh.
Zašto ne vidimo duhovno carstvo?
Nemogućnost da se vide suptilniji svetovi pripisuje se fundamentalnim razlikama između fizičke i metafizičke dimenzije odnosno prirodnim ograničenjima ljudske čulne percepcije.
Naša fizička čula nisu podešena da opažaju više frekvencije tih svetova – ljudski um i čula ograničeni su u svom kapacitetu da direktno posmatraju metafizičke ili nefizičke pojave.
Duhovne dimenzije postoje na drukčijoj vibracija od fizičkog sveta. Ti svetovi se sastoje od vibracione energije veoma, veoma velike brzine, mnogo, mnogo jačeg nivoa brzine, vibracija i energije nego što se susreće u našem fizičkom svetu.
Da bi lakše razumeli o čemu je reč, možemo koristiti analogiju sa ventilatorima. Dok ventilator miruje, lopatice u njegovoj unutrašnjosti su jasno vidljive. Međutim, kada ga uključimo u električnu utičnicu, lopatice ventilatora se okreću tako velikom brzo da praktično postanu nevidljive; isto je i sa propelerima aviona i helikoptera.
Pristup duhovnom svetu zahteva poseban duhovni razvoj, odnosno razvoj duhovnih čula izvan pet fizičkih čula. Zahteva i posebne sposobnosti koje uključuju jasnovidnost, jasnočujnost, astralnu projekciju.
Pomenućemo (bez dubljih objašnjenja) još neke karakteristike ovih, fizičkim čulima nevidiljivih svetova; ideja za dalje istraživanje.
Duhovni svet je mesto gde mi ljudi možemo da prolazimo kroz njega bez ikakvih poteškoća. To se događa zbog velike brzine kojom se atomi okreću…
U astralnom svetu moć uvećanja je izuzetna. Čak i najsitnije fizičke čestice mogu se uvećati do stepena koji je daleko iznad mogućnosti bilo kog mikroskopa. Ovo omogućava posmatranje složenih struktura unutar atoma, koje su složenije nego što ih trenutno shvata zvanična nauka.
Astralni vid se upoređuje sa viđenjem u četvrtoj dimenziji jer nudi sveobuhvatnije razumevanje objekata. U astralnoj ravni, objekti se ne vide samo iz jednog ugla, već sa svih strana istovremeno.
Čak su i unutrašnje čestice čvrstog predmeta vidljive kao i one na površini. Na primer, kada posmatramo staklenu kocku na astralnom planu, sve njene strane izgledaju jednake, onakve kakve zaista jesu, dok u našem fizičkom svetu dalja strana izgleda manja zbog perspektive, što je optička iluzija.
Izvan vidljivog spektra, astralni vid takođe otkriva boje u ultracrvenom i ultraljubičastom opsegu.
Ima još mnogo toga da se istraži na astralnom nivou, uključujući složenost astralne materije i njene različite podele.
Generalno, Astralni nivo je podeljen na tri dela: Viši (anđeoski), Srednji (prelazni) i Niži (tzv.pakao). Više u tekstu “Tri nivoa astrala“.
Zabavi se i uživaj!