Kada osećamo da smo zarobljeni u svom fizičkom telu jer smo budni ali ne možemo da pomerimo svoje telo, mi doživljavamo paralizu sna.
Nauka kaže da ova neprijatna pojava, sama po sebi, nije opasna, bar za većinu ljudi, jer se retko javlja, kratko traje, ne ostavlja traumatične posledice i ne zahteva lečenje.
Međutim, ukoliko je paraliza sna učestalija može izazvati značajne zdravstvene efekte. Više o tome u tekstu koji sledi.
Zašto je demon u mojoj spavaćoj sobi?
Ako nam se dogodi, kada tonemo u san ili kada se budimo iz sna, da imamo zastrašujući osećaj da nam neko ili nešto ne dozvoljava da se pomerimo, da nijedan mišić u našem telu ne možemo da pomerimo, da jedino što može da se pokreće su naše oči i disanje, znak je da smo doživeli paralizu sna.
Svesni smo da smo budni i da nemamo nikakvu kontrolu nad svojim telom. Granice između sna i budnosti nisu jasne.
Nauka kaže da je to zbog “REM atonije”. To znači da kada smo u REM snu, naš mozak parališe naše mišiće.
To je neophodno jer bismo se mogli probuditi izvan kreveta, tačnije sprečava nas da ostvarimo svoje snove. Ako sanjamo da trčimo verovatno ne bismo voleli da ustanemo iz kreveta i krenemo u trku.
Dakle, paraliza sna se javlja kada je osoba u REM i budnom stanju dok je telo još uvek u stanju REM atonije.
S obzirom na to da je događaj vrlo neprijatan jer je praćen osećajem nemoći ali i prisutvom zastrašujućih senki, koje ljudi najčešće doživljavaju kao demonska bića, a sve može biti propraćeno zastrađujućim zvukovima, logično je pitanje – Da li je paraliza sna opasna po naše zdravlje ili možda, čak, po naš živo?
Nauka kaže da paraliza sna nije opasna po život ali može značajno ugroziti naše zdravllje ukoliko se učestalo javlja. U tom slučaju značajno se pojačava anksioznost i povećava stres.
Da li je paraliza sna opasna?
Ljudi su dugo tražili objašnjenja za ovu misterioznu pojavu i prateće osećaje terora. Istraživači snova kažu da je, u većini slučajeva, paraliza sna jednostavno znak da se naše telo ne kreće glatko kroz faze sna; retko je povezana sa dubokim psihijatrijskim problemima.
Tokom paralize sna se ne dešavaju povrede fizičkog tela, tako da u fizičkom smislu čovek nije ugrožen.
Ova epizoda tokom sna možda nije fizički opasna, ali osećaj nemoći zbog nemogućnosti govora ili kretanja, najčešće izaziva vrlo intenzivan strah. Posledice toga mogu biti neprijatne i ozbiljne po naše zdravlje.
Intenzivni strah i osećaj pretnje, koje doživljavamo tokom paralize sna, mogu nam otežati nastavak sna i pretvoriti ga u nemirnu noć, ako se događaj odigrava neposredno posle odlaska u postelju.
Kada natprirodne pojave, zastrašujuće figure, nepozvani noćni gosti, postanu česti posetioci naših snova, uz zastrašujući osećaj da ne možemo da se pomerimo, noć počinje da nas plaši i za nas postaje opasno i nepoželjno mesto.
Poteškoće mogu postati ozbiljne i dugotrajnije jer se može javiti strah od odlaska na počinak. Ulazak u postelju može postati traumatičan. Sama pomisao da je vreme za spavanje može izazvati nelagodu i pojačati strah od odlaska na spavanje, jer nas obuzima strepnja zbog mogućeg ponovnog susreta sa tamnim senkama.
Kao rezultat toga mogu se razviti negativne misli o odlasku u krevet, vreme za spavanje se može znatno skratiti, a anksioznost se može pojačavati što se više približava vreme za odlazak na počinak. Sve to otežava miran san.
Ovo ometanje sna može dovesti do prekomerne dnevne pospanosti i brojnih drugih negativnih posledica po opšte zdravlje osobe.
Ako to dozvolimo, strah od ponovnog doživljavanja paralize sna, okupiraće naš um i doneti nam mnogo nemira.
A strah će se posebno umnožavati zbog očekivanja da ćemo se ponovo sresti demonime i čuti zastrašujuće glasove (šapat, urlike, zujanja, šištanja).
Potpuno je razumljivo da su ovi uznemirujući simptomi obično praćeni intenzivnim emocijama kao što su strah i panika.
Dakle, paraliza sna može biti opasna, ako se sa njom ne suočimo.
Nauka teško može da otkloni strah i neprijatne osećaje koji skoro uvek prate paralizu sna, kao i dileme da li je to samo bezopasan poremećaj u toku sna ili nešto neprijatnije, pa i demonsko.
Lako je razumeti zašto mišići ne mogu da se pokreću ali, uprkos svim naučnim objašnjenjima, teško je prihvatiti da su sablasne figure u našoj sobi bezopasne, posebno dok paraliza sna traje.
Demoni sna su zastrašujući fenomeni koji su previše stvarni za ljude koji doživljavaju paralizu sna, da bi ih smatrali iluzijom.
Bilo kako bilo, sa izazovom zvanim paraliza sna, treba se suočiti, oči u oči.
Šta možemo učiniti da sprečimo pojavu demona?
Da bismo sprečili paralizu sna i povezane halucinacije, treba razmisliti o načinima za rešavanje svih osnovnih okidača za pojavu ove epizode sna:
Upoznavanje fenomena: prvi korak je upoznavanje sa izazovom odnosno razumevanje onoga što se dešava u telu tokom halucinacija povezanih sa spavanjem. Mnogi ljudi se manje plaše kada shvate da su halucinacije zastrašujuće, ali bezopasne.
Suočavanje sa strahom: anksioznost može povećati rizik od lošeg sna i paralize sna; nasuprot tome, paraliza sna može sama po sebi izazvati anksioznost. Zato je važno naučiti kako se suočiti sa svojim strahovima.
Opuštanje pre spavanja: pomaže nam da bolje spavamo i smanjuje šanse za epizodu paralize sna.
Promena položaja spavanja: istraživanja potvrđuju da je to efikasan metod; ako spavamo na leđima, pokušajmo spavati na boku ili na stomaku.
Bolja higijena spavanja: znači kreirati opuštajuću noćnu rutinu; znači održavati dosledan raspored spavanja za odlazak u krevet i buđenje, svaki dan, uključujući i vikende.
Izbegavati supstance koje ometaju san: alkohol i kofein, posebno uveče.
Uklanjanje smetnji: izbegavati svetlost koju stvara elektronika, skolniti elektronske uređaje (telefone), najmanje sat vremena pre spavanja ne gledati i ne čitati vesti i uznemirujuće sadržaje.
Pisanje dnevnika spavanja: znači beležiti probleme sa spavanjem tokom noći i dnevne simptome. Praćenje ovih iskustava može nam pomoći da precizno odredimo rane znake paralize sna i bolje razumemo zašto nam se to događa.
Osim ovih, vrlo korisnih tehnika, dobro je učini još nekoliko stvari:
- Obratimo pažnju šta nam se dešava u životu u vreme kada doživljafamo takav fenomen; kroz kakav životni period prolazimo, sa kakvim izazovima se suočavamo?
- Kakva su naša uverenja o događajima koje proživljavamo?
- Istražimo kakva je naša energija, u kakvom stanju su naši energetski centri (čakre).
- Istražimo da li je naša aura snažna ili oštećena i otvorena za slobodan ulazak entiteta i demona?
Koristimo nauku i njena saznanja ali, činimo najbolje što možemo da sami istražujemo svoj život.
Snovi vs halucinacije
Halucinacije je teško razlikovati od snova, ali nekoliko karakteristika čini ove dve pojave različitim.
Svesnost: ljudi koji doživljavaju paralizu sna su obično svesni da su se probudili, dok sanjari nisu svesni da spavaju (osim u lucidnim snovima).
Mesto događanja: dok se snovi mogu dešavati bilo gde i često uključuju mesta izvan kuće, halucinacije vezane za spavanje, preklapaju se sa stvarnošću i odvijaju se u spavaćoj sobi osobe koja sanja.
Emocije: preovlađujuća emocija tokom paralize sna je strah dok, nasuprot tome, samo oko 30% snova se može smatrati zastrašujućim.
Prisećanje: mnogi ljudi zaborave svoje snove nakon buđenja dok se ljudi sa noćnim halucinacijama živo sećaju tog iskustva.
Zabavi se i uživaj!