Paraliza sna je privremeni gubitak kontrole mišića koji se dešava neposredno nakon što zaspimo ili pre buđenja. Niko ne zna tačno šta uzrokuje paralizu sna, ali moderna medicina je povezuje sa poremećajima spavanja i određenim mentalnim zdravstvenim stanjima.
Međutim, postoje i drukčija tumačenja. Tokom ljudske istorije različiti narodi su ovu pojavu tumačili kao natprirodnu pojavu. Kao nekada, tako i danas, postoje verovanja da je paraliza sna u stvari napad demonskih sila kojima je potrebna naša energija.
Paraliza sna kao duhovno iskustvo
Svakog dana uveče odlazimo na počinak a ujutru se budimo u novi dan. Kakve god snove da smo imali mi ujutru znamo da je to bio samo san. San i budnost su stanja koja su obično jasno definisana i različita. (više u tekstu “Šta su snovi?“)
Međutim, postoji stanje u kome je ova granica zamagljena, stanje kada smo budni a naše telo spava. Ovaj fenomen poznat je pod nazivom paraliza sna.
Kada doživljavmo paralizu sna mi smo budni ali nismo u stanju da pomeramo telo, nemamo moć govora a sve to prati uznemirujući osećaj gušenja.
Paraliza sna, prožeta misterijom, je iznenađujuće česta. Smatra se da je jedna od pet osoba širom sveta pogođena ovim noćnim morama.
Ova pojava često je u kombinaciji i sa neobičnim prizorima ispunjenim prisustvom zastrašujućiih bića, duhova i demonima.
Čak 40% osoba koje pate od paralize sna halucinira tokom napada. To često uključuje viđenje i osećaj prisutnosti uljeza u spavaćoj sobi koji su nasilini, napadaju, guše spavača tako što mu pritiskaju grudi. Ponekad žrtve prijavljuju da su čak bile napastvovane.
No, uprkos rasprostranjenosti, ovaj fenomen je i dalje zagonetka. Tokom milenijuma, ove vizije su ostavljale različite otiske na ljudsku kulturu, od priča o duhovima do poseta vanzemaljaca. Moderna nauka odbacuje takva tumačenja ali ideje i verovanja i dalje žive.
Tumačenje ovog fenomena, kako na ličnom nivo tako i na kolektivnom, može značajno uticati na događaje koji će se odigrati tokom paralize sna, uključujući i emocije (osećanja).
Istraživanja pokazuje da verovanja o paralizi sna mogu radikalno uticati na iskustvo, ilustrujući upečatljiv tip interakcije uma i tela.
Suočavanje sa demonima
Paraliza sna ima dva tumačenja:
- naučno, koje kaže da se radi o prirodnom fenomenu koji nauka može da objasni; zna kako nastaje, mada ne i zašto nastaje;
- tradicionalne kulture, a i današnji čovek, veruju da se radi o natprirodnoj pojavi oličenoj u demonima koji žele zlo čoveku.
Način na koji interpretiramo bilo koji fenomen, pa tako i paralizu sna, određuje i naš odnos prema toj pojavi.
Primer. U jednom istraživanju o tome kako ljudi tumače fenomen paralize sna, upoređivani su Danci i Egipćani. Ustanovljeno je da Danci pojavu paralize sna, uglavnom, pripisuju fiziološkim faktorima, neskladu mozga i tela. U odnosu na Dance Egipćani se mnogo više plaše paralize sna. Više od 50% Egipćana (ispitanika) bilo je uvereno da paraliza sna može da ubije. Takođe se pokzalo da je učestalost ovog fenomene tri puta češća kod Egipćana nego kod Danaca.
Istraživači su zaključili da verovanja o paralizi sna značajno oblikuju iskustvo. Oni koji su krivili natprirodne sile bili su i terorisani i napadani od natprirodnih sila, a takođe bili su i duže paralizovani.
Sa ponovljanjem doživljaja paralize sna, poguban obrazac se razvijao – paraliza sna je prešla od osnovnog “problema u mozgu“ do hroničnog, produženog i potencijalno fatalnog, natprirodnog susreta.
Ista studija je pokazala da se Italijani takođe češće suočavaju sa paralizom sna, skoro četiri puta češće nego Danci, takođe sa produženom paralizom i ekstremnim strahom.
Rezultati istraživanja su sugerisali da je mašta imala zapanjujuću sposobnost da oblikuje fiziološka iskustva,
I što je možda još važnije, potvrđeno je da naša verovanja mogu da oboje sočivo kroz koje posmatramo svet, ilustrujući neverovatnu moć ljudske mašte, jer mašta stvara realnost, i prijatnu i neprijatnu. Zato, upoznaj moć svoje mašte. To je jedan od načina da se suočimo sa ovim fenomenom.
Iskustvo ne mora da bude zastrašujuće. Dok se iskustvo dešava bolji je pristup imati svest o tome da treba biti u miru, opustiti se i krenuti sa iskustvom.
Možda izgleda lakše reći nego učiniti, ali treba pokušati. Zamenimo strah neustrašivom radoznalošću.
Različiti narodi, različita verovanja, različiti demoni
Paraliza u snu je zastrašujuća jer se ne može objasniti kao “loš san“ jer se doživljava u budnom stanju.
Savremena nauka “demone” sna smatra halucinacijama. Naravno, ovo nije jedino tumačenje ovog fenomena. Društva su kroz istoriju razvijala svoja objašnjenja za ova iskustva, od kojih svako potiče iz jedinstvenog kulturnog konteksta.
Ovi noćni susreti se različito tumače širom sveta i najčešće se pripisuju paranormalnim aktivnostima, crnoj magiji i mitskim bićima. Svaka kultura pruža svoje tumačenje.
Mesopotamija – neki od najranijih spisa vezanih za paralizu sna potiču iz Mesopotamije, oko 2400. godine p. n. e. Ovi izveštaji se odnose na Lilitu, ženskog demona. Istraživači veruju da su iz ovog ranog folklora potekli koncepti inkuba (muški demon koji u snu opšti sa ženama), sukuba (mitološki ženski demon koji spolno opšti sa muškarcima u snu, pojavljujući se u obliku lepe žene) i noćne more.
Egipat – paralizu sna pripisuju džinima (Djinn), natprirodnim bićima koji su povezani sa vradžbinama, ludilom i noćnim morama. Pojavljuju se niotkuda, zaposedaju osobu, terorišu osobu koja spava a ponekad mogu i ubiti svoju žrtvu.
Brazil – u brazilskom folkloru Pisadeira je oličena u liku starice ili žene koja čeka na krovovima i hoda po ljudima koji spavaju na leđima punog stomaka. Ovaj lik poprima nešto drukčije oblike i karakteristike u različitim delovima zemlje.
Afrika – fenomen se zove “veštica koja vam jaše na leđima”. Južna Afrika – starosedeoci veruju da je to izazvano segatelelom, oblik crne magije koja uključuje preteća patuljasta bića, poznata kao tokološe.
Japan – u japanskoj tradiciji koristi se termin “kanašibari” koji znači “stanje potpunog vezivanja, kao da je stegnut metalnim lancima” koje se manifestuje kroz čaroliju prizivača koji koristi osvetnički duh da uguši svoje neprijatelje. Termin kanašibari potiče od reči sličnog značenja koja opisuje magične moći budističkog božanstva, za koje se verovalo da su monasi sposobni da iskoriste da parališu druge ljude.
Kina – pojava se zove , “duh koji pritiska telo”, koji ugnjetava (meng ian).
Meksiko – ovo iskustvo poznato je kao “mrtvo telo popelo se na mene“.
Italija – to je napad Pandafečea, entiteta opisanog kao zla veštica ili opaka džinovska mačka.
Moje iskustvo užasa budnosti
Ovaj fenomen doživela sam davno, pre dve decenije, možda i koja godina više, ali sećanje, ne samo na događaj, već i na osećanja koja su ceo događaj pratila, su kristalno jasna, kao da je bilo juče.
Desilo se jednog lepog prolećnog jutra, malo pre sedam časova. Za razliku od uobičajenog protezanja, okretanja, laganog razbuđivanja, moje oči su se otvorile naglo, u trenutku. Bila sam toga svesna. Kao da je moja svest bila u kapcima, tako jasno sam osetila taj nagli pokret kapaka.
Bila sam svesna svoje postelje, sobe, jutra ali i svog tela koje nisam mogla da pomerim. Ja nisam vršila nikakv umni napor da to učinim, nisam reazmišljala da treba da probam. Jednostavno sam znala i osećala da ne mogu. Osećala sam se vrlo neprijatno, a i strah me je polako grabio.
Događaje nabrajam pojedinačno, a u stvari sve se dešavalo istovremeno. U celom događaju to je bilo najfascinantnije. Nisam otvorila oči, pa pogledala sobu…, ne, sve je bilo istovremeno, sve se odigravalo istovremeno, i ja sam to znala.
Sve je bilo zamrznuto, sve, osim mojih očiju i mojih misli, tačnije osećanja. Znaš šta se događa ali si potpuno nemoćan. Strašan je taj osećaj nemoći.
U sledećem trenutku osetila sam kako se na mene spušta nešto teško. Spustila sam pogled ka svom telu. Ničega nije bilo, nikakvih figura, senki, ništa. Osećaj je postajao sve neprijatniji jer je ono što me je pritiskalo postajalo sve teže. Osećala sam da se to nešto, ili neko, nosilac te energije, sve više “lepi” za moje telo. Pritisak je postajao sve snažniji i neprijatniji. Najneprijatniji osećaj se javio u predelu grudi, oko srca, a i grlo je počelo da mi se steže. Jednostavno, kraj je!
A onda je stigao spas, kažem spas jer ne znam šta bi bilo da mi neko nije pokucao na vrata (bili smo dogovoreni da me probudi oko sedam).
Istoga trena kada se začulo kucanje sve je nestalo, kao rukom odneseno, kao da se ništa nije dogodilo. Mada, osoba koja je ušla u sobu nije me pozdravila sa “Dobro jutro” već me je iznenađeno upitala: “Šta ti se dogodilo?” Bila sam bleda a u mojim očima je bio nemir, čak i strah (tako me je osoba opisala).
U to vreme ništa nisam znala o tom fenomenu, nisam znala ni da postoji.
Bez obzira na to šta kaže zvanična nauka, ja lično misli da je ono što mi se dogodilo bilo duhovno iskustvo, tačnije duhovni napad. Iz ove priče ja ne isključujem demone, naprotiv. E, sada, možemo da razgovaramo o kojim demonima je reč, mojim dubokim strahovima i uverenjima ili zlobnim bićima iz tame…, u svakom slučaju demoni.
Zabavi se i uživaj!