Svakodnevna životna gužva može nas lako sagoreti i dovesti do emocionalne iscrpljenosti i duhovne nepovezanosti. Od naših poslova, hobija, društvenog života, teško je izdvojiti vreme da razbistrimo glavu, opustimo emocije i napunimo se svežom energijom.
Stvaranje navike duhovnog čišćenja je najbolji način da sačuvamo um, srce i energiju od otrovnosti. Duhovno čišćenje nam pomaže da se oslobodimo emocionalnih i duhovnih otrova koji se mogu nakupiti u našem životu.
Duša je naša suština, zaštitimo je od otrova
Dušu možemo zamisliti kao čistu, svetlu belu energiju, koja kada se napuni negativnim emocijama menja boju u sivu, sa potencijalom da vremenom pocrni.
Metafora “mračna duša“ odnosi se na ljude koji izgledaju kao “loši ljudi” koji nemaju saosećanja prema drugima. Svi “loši ljudi” su u početku bili dobri, ali su prošli kroz bolna, mučna iskustva zbog kojih su počeli da veruju da je svet zastrašujuće mesto, a da su drugi ljudi loši. Stoga, oni takođe moraju da budu “loši” da bi se zaštitili od sveta koji proizvodi samo patnju.
Kada učinimo nešto veoma negativno što menja život i šteti i nama i drugima, ili kada izgubimo nekog ili nešto što nam je veoma drago, mi možemo izgubiti delove svoje duše.
Gubitak delova duše nepovoljno utiče na naš život a ponekad može biti i poguban. Jer, duša je skup svih pozitivnih vrednosti koje se nalaze u našim energetskim telima; zapravo, iz naše duše se emituju sva energetska tela. Duša je ono najlepše – sreća, ljubav, sposobnost da se radujemo, da uživamo. Duša je suština onoga što mi jesmo, deo je božanske energije, poseduje božanske darove i božanske moći.
Kada izgubimo delove svoje duše i kada dopustimo drugim ljudima, energetskim vampirima, da crpe našu energiju, mi istovremeno gubimo sve kvalitete i osobine koje naša duša poseduje. Zato postajemo bezvoljni, malodušni, imamo osećaj crne rupe u grudima i čini nam se da nismo u stanju da ponovo osetimo ljubav.
U takvom stanju sigurno ćemo napraviti mnogo loših izbora zbog kojih ćemo izgubiti svoj put. Zato je tako važno paziti na svoju dušu i održavati je u čistom stanju, bez otrova.
Otrovi za Dušu
Postoji mnogo stvari koje truju našu dušu; ovde ćemo opisati četiri najotrovnije koje bezuslovno treba eliminisati.
Neopraštanje
Povređen čovek, uglavnom, smatraju da će zadržavanjem gorčine i besa povrediti drugu osobu i osvetiti se. Jedini problem je u tome što je druga osoba krenula dalje, a mi i dalje ostajemo zarobljeni neprijatnim događajem, doživljavajući ga ponovo i ponovo, zagađujući svoju dušu ponovo i ponovo.
Mudra misao kaže – “Neopraštanje je kao da se zapališ u nadi da će druga osoba umreti zbog udisanja dima.”
- Svaki događaj koji nas je povredio je otrovno seme koje u našoj duši rađa gorčinu.
- Što ga više negujemo i zalivamo, ona brže raste i donosi nam sve veće i veće izazove.
- Puneći se otrovom, dozvoljavamo da neopraštanje i gorčina prerastu u punu zrelost i zatruju nam dušu.
Negativna osećanja – bes, mržnja, želja za osvetom, ljubomora… – zapravo su izuzetno toksična za našu dušu. Jedini način da se oslobodimo loših iskustava iz prošlosti i negativnih emocija jeste opraštanje.
Oprostiti znači stresti prašinu očaja koja nas je zagušila, suočiti se sa bolom i svoje iskustvo posmatrati kao vrednu životnu lekciju. Dakle, učini sebi uslugu i oprosti. U teoriji je to mnogo lakše nego u praksi. Možda osoba koja nas je povredila ne zaslužuje naš oproštaj ili ga uopšte ne želi. Ali to nije važno. Opraštamo zbog sebe i svoje duše, u ime mira i radosti.
Oprosti drugima, ali još važnije, oprosti sebi što si im dozvolila da iskoriste tvoju ranjivost i povrede te. Opraštanje nas isceljuje i jača.
Poređenje sa drugima
Zanimljivo je da današnja kultura, pre svega zapadna, koja je usmerena ka pojedincu, veličajući individualizam, istovremeno veoma očigledno pokazuje zabrinutost za ono što drugi ljudi misle i rade. Na primer, objavljujemo svoje slike na društvenim mrežama, a onda smo povređeni ako pročitamo loše komentare.
Brinemo samo o sebi ali istovremeno želimo da nas svi vole i prihvataju. Ove konfliktne težnje su veoma toksične! Ako se poredimo sa ljudima oko sebe, posebno na društvenim mrežama, vrlo brzo ćemo skrenuti sa puta a da toga nećemo ni biti svesni.
- Kada se poredimo sa drugima obično upoređujemo svoje loše osobine sa onim najboljim u drugim ljudima.
- Poređenje je smrt radosti, jer poredeći se sa drugima proživljavamo osećanja zavisti, niskog samopouzdanja i depresije.
Ako smo neoprezni, uvek će postojati nešto ili neko ko će biti uspešniji, lepši, pametniji… Kada poklanjamo pažnju drugima tuđi život nam postaje prioritet, a ne naš.
Šta dobijamo poređenjem s drugima? Ništa. Samo gubimo samopouzdanje i veru u sebe, postajemo sve nezadovoljniji i tonemo sve dublje. Sabiramo samo ono negativno i fokusiramo se na ono što imaju drugi.
Uzgred, nijednog trenutka ne razmišljamo koliko je osoba sa kojom se poredimo morala da se pomuči, možda nešto žrtvuje, koliko puta se suočila sa preprekama, osudama da bi imala ono što ima, a na čemu joj mi zavidimo.
Ukoliko moramo da se poredimo, poredimo se sa sobom, a to znači da stremimo ka tome da budemo najbolja moguća verzija sebe.
Bes
Bes predstavlja veoma intenzivno, neprijatno, štetno i nezdravo osećanje. Lako je uočiti ljude sa spoljašnjim, glasnim besom. Oni se ne ustručavaju da pokažu šta osećaju i misle o drugim ljudima i njihovim postupcima. Međutim, postoje ljudi koji svoj bes i ostala osećanja (ljubomora, sramota, krivica, tuga…) zadržavaju za sebe. Ovaj bes je podjednako opasan kao i glasan, jer i u njima se dešava eksplozija.
Kada bi besnog čoveka upitali zašto je besan klasičan ogovor, najčešći, bio bi: “Jer je nadređeni nepravedan, jer je kasirka neljubazna… Nikada nismo mi, uvek je neko drugi.
- Međutim, bes je rat koji se odvija u nama.
- Bes sa kojim se nosimo nema nikakve veze sa onim što nam je druga osoba uradila.
- Ima veze sa onim što se dešava u nama.
Javlja se kada želimo nešto a nemamo, i spremni smo na svašta da do toga dođemo. Želimo posao svog nadređenog, ili barem njegovu platu; deca galame a mi želimo malo tišine; želimo da naše emocionalne potrebe budu ispunjene, pa se ljutimo na svog supružnika.
Ne-mir u nama nije naš supružnik ni vozač ispred nas… To je naša duša otrovna zbog svih onih situacija koje nismo uskladili sa božjom promišlju. Umesto toga, pokušali smo da promenimo drugu osobu.
Briga
Niko od nas ne može sa sigurnošću reći šta donosi sledeći trenutak, i da li će ga uopšte biti.
- Budućnost je svima neizvesna.
- Briga je mehanizam, naš podsvesni pokušaj da se odbranimo od ove neizvesnosti.
Ovo važi za većinu ljudi, jer još nismo istražili ko smo i kakva je naša uloga na Zemlji. Postoje ljudi koji su na duhovnom putu, koji znaju da su bezsmrtni, pa ih ne plaši sledeći trenutak.
Ipak, većina je zabrinuta zbog vremena, posla, mogućih bolesti, ratova… Tolika zabrinutost čoveka neminovno uvodi u stres, a posledično u različita oboljenja. Pošto ne znamo šta tačno dolazi, mi u svojoj glavi pišemo cenarije svih mogućih i nemogućih događaja. U većini slučajeva stvari koje predviđamo nikada se ni ne dogode.
Briga se možemo osloboditi na jednostavan način, promenom perspektive. Ako misliš da je ovo jedini život koji imaš, onda imaš razloga za brigu. Ali, ako pređeš na večnu perspektivu u kojoj se podsetiš da je ovaj život tračak u svetlu večnosti, sve se menja.
Hrana za Dušu
Pomenuli smo otrove koji opterećuju našu dušu. Međutim, detoksikacija nije samo izvlačenje otrova, već i unošenje pravih stvari koje “hrane” našu dušu:
Dobri odnosi sa drugim ljudima
Tragajući za istinama o sebi mi se okrećemo najuzvišenijim delovima svog bića, što znači – bavimo se sobo. Međutim, to ne znači brinuti samo o sebi. Naprotiv, u životu koji živimo na Zemlji neophodno nam je povezivanje sa drugim ljudima. To je potreba ljudske prirode.
Kako bi bilo da smo bogat, veoma talentovan muzičar, sa prelepom kućom, autom… ali živimo sami na planeti, u gradu ili na usamljenom ostrvu. Kako bi naš život izgledao? Ko bi čuo našu muziku?
Potrebni su nam ljudi sa kojima ćemo deliti ovaj život. Ljudi koji su tu kada smo u nevolji. Potrebna nam je osoba koja će nas podsetiti da smo možda skrenuli sa pravog puta.
Dobro je stvarati male grupe okupljene oko ideje i sklonosti – ljubav prema automobilima, filozofiji, preduzetništvo…Okupljanje u male grupe je poželjno jer smo potrebni jedni drugima. Potrebni su nam bliski odnosi sa drugima, i kada nam dobro ide i kada smo pred izazovima.
Naravno, ovde se ne radi o udruženjima koja se zasnivaju na pohleti, takmičenju, postizanju uspeha na račun drugih… Ovde govorima o grupama koje misle na dobro pojedinca i kolektiva, sa kojima možemo biti otvoreni i iskreni,
Identifikacija svog postojanja
Pažljivo istražuj sebe. Dok putuješ kroz ovaj životom, čini najbolje što možeš da odgonetneš zagonetku koja ti je data, i prisetiš se Ko sam Ja, zaista. Svet koji te okružuje, ljudi, roditelji, dokumenti koje ti daje država… ne mogu ti dati odgovor na to pitanje. Zato, redovno, spusti svoju pažnju u srce i postavljaj pitanja:
- KO SAM JA?
- Koja je moja najdublja želja?
- Kako mogu da služim?
Slušaj odgovore i koristi ih da usmeravaš svoj život. Istražuj svoje božansko poreklo, prepusti se traganju, koje može da traje dugo, ali ne odustaj jer, ako ne otkriješ ko si, bićeš ono što drugi kažu da jesi.
Mnogo je stvari koje treba istražiti, Na primerm, u kakvom je stanju tvoja pinealna žlezda – tvoja direktna veza sa višim svetovima, kako enrgija teče kroz tvoje energetske centre (čakre)…
Oslobađanje od trovača
Svaki dan odvoji vreme da istražuješ svoj život. Šta je to što zauzima mesto u tvom postojanju a ne bi trebalo tu da bude, jer te blokira. Pronađi i bez milosti eliminiši “uljeza”, izvrši detoksikaciju. Od otrova očišćenu ranu oboji najlepšim isceljujućim bojama radosti, svih prijatnih osećanja, dobrim namerama…
Kao da ne znamo kako da se uvek osećamo dobro. Kupimo novi auto i, pre ili kasnije, pojave se problemi kako i kada smo imali stari. Zaradimo mnogo novca, a opet nije sve posloženo tako da možemo biti bezbrižni – povećavaju se i troškovi i obaveeze.
Možemo imati savršen brak, savršenu decu, savršenu kuću i još uvek će postojati nešto zbog čega nismo srećni. Savršeni život koji smo zamislili u svojoj glavi, i on će nas učiniti nesrećnim. Zato moramo neprekidno tražiti te nečistoće i eliminisati ih što je pre moguće.
Ova Zemlja nema ono što je potrebno da nas učini srećnim. Da bi smo se oslobodili nezadovoljstva potrebno je da svoju dušu nahranimo novom perspektivom o našem večnom postojanju.
Pogled na život iz perspektive večnosti
Planetu Zermlju, fizički svet koji dešifrujemo fizičkim čulima, ne možemo učiniti svojim domom. Svoj život, i život uopšte, moramo pogledati iz druge perspektive. Na Zemlji često možemo čuti fraze ” Samo jednom se živi” ili “Iskoristću sve što mogu, imam samo jedan život!”
- Ali, mi nemamo samo jedan život.
- U stvari, imamo dva života.
- Ovaj koji trenutno živimo i večni život.
- Zato ne stavljajmo sav ulog na fizičko postojanje.
- Međutim, nikada se ne zaglavimo u ideji da ovaj život nije bitan.
- Naprotiv, ono što radimo u ovom životu uticaće na našu večnost.
Sve što radimo treba posmatrati kroz sočivo večnosti. Ako iz te perspektive posmatramo život onda nema razloga da budemo obezhrabreni onim što se dešava na Zemlji, jer ovo nije naš dom. Samo smo u prolazu.
Zabavi se i uživaj!