Detoksikacija uključuje uklanjanje i eliminaciju toksina iz tela a zatim hranjenje tela zdravim hranljivim materijama. Ovaj proces čišćenja pomaže nam da se zaštitimo od bolesti i obnovimo našu sposobnost da održimo optimalno zdravlje.
Stoga, ako želimo ponovo da uživamo u zdravlju svog tela, onda je od suštinske važnosti da ga oslobodimo tereta koji smo mu tovarili, iznova i iznova. Naše telo je opremljeno organima koji su sposobni da se bore sa otrovima, dok ga mi ne “ugušimo”. Zato, pomozimo svom telu da povrati svoju moć.
Pomozimo telu da se samo čisti
Održavanje zdravlja i vitalnosti fizičkog tela važno je za svakodnevne aktivnosti i održavanje kvaliteta života. Kada razmišljamo o svom fizičkom telu, uvek imajmo na umu da je to i vozilo koje nas nosi na našem duhovnom putu.
Naše telo nije pasivna žrtva toksina. Telo je savršena “mašina” dizajnirana za borbu i izbacivanje štetnih supstanci. Telo ima sve što mu je potrebno za detoksikaciju, ali ponekad mu je potrebna pomoć, jer savremeni način život i njegovi izazovi često mogu opteretiti ovaj proces. – industrijski prerađena hrana, zavisnosti (alkohol, droga…), neaktivnost (sedenje za računarom), zagađena životna sredina (voda, vazduh)…. i, ne zaboravimo na stres – veoma rasprostranjen, ali zanemaren toksin.
Pre nego što krenemo na bilo kakvu detoks dijetu, prvo treba da razmotrimo različite faktore koji mogu uticati na naše zdravlje. Detoks dijete mogu pružiti mnoge prednosti, ali pošto većina ima ograničenja u unosu hrane, trebalo bi da izaberemo onu koja neće pogoršati naše zdravlje.
Takođe, treba shvatiti da detoksikacija nije zamišljena kao dugoročna praksa jer će u tom slučaju ograničiti hranljive materije koje ulaze u naše telo. Najbolji način da utvrdimo da li je detoksikacija dobra ili loša za nas, je da osluškujemo svoje telo i prepoznamo šta mu treba.
Šta su otrovi (toksini)?
Precizna definicija ne postoji. Moglo bi se reći da su to otpadni proizvodi koje naše telo prirodno proizvodi, poput ugljen-dioksida. Međutim, većina ljudi misli o toksinima (otrovima) kao o hemikalijama koje su štetne za ljude i životnu sredinu.
Neke hemikalije su testirane i proglašene kao bezopasne po ljudsko zdravlje, u minimalnim granicama. Međutim, mi ne znamo mnogo o dugoročnim efektima većine hemikalija na naše zdravlje. Da li je, nakon više decenija izloženosti malim količinama štetnih hemikalijama, malo još uvek malo? Još manje znamo o mešavinama ovih hemikalija i njihovom uticaju na žive organizme.
Ono što znamo jeste da su neki od njih povezani sa srčanim oboljenjima, rakom, hormonalnim problemima, problemima rasta kod dece i problemima sa mozgom.
Okruženi smo hiljadama industrijskih hemikalija. One su u našem vazduhu, hrani, vodi i proizvodima za domaćinstvo. One potiču od pesticida, herbicida, dima, usporivača plamena (hemikalije koje čine stvari otpornim na vatru) i drugih hemikalija koje se koriste u fabrikama.
Istraživanja pokazuju da svako od nas, u svom telu ima štetne hemikalije, a u jednom istraživanju (u SAD) pronađeno je čak 200 (?) industrijskih hemikalija, zagađivača i pesticida kod novorođenčadi.
Takođe smo izloženi toksinima kroz proizvode za domaćinstvo – pesticide za travnjake i neorgansku hranu, proizvodi za čišćenje i aditivi za hranu.
Hemikalije se nalaze i u plastičnim omotima za hranu i posudama i površinama koje se ne lepe…
Svemu navedenom, možemo dodati i stres, “otrov”, moćnu “hemikaliju”, koji može uticati na nastanak mnogih oboljenja i predstavlja moćnu prepreku našem telu da se isceli.
Znaci da je našem telu potrebna obnova
Navika mnogih ljudi, ako ne i većine, da svakodnevno u svoj jelovnik uključuju hranu koja je pržena, rafinisana, prerađena i pakovana, nepovoljno utiče na njihovo zdravlje.
Previše ulja, soli, išećera deluju kao toksini sa kojima se telo sve teže bori, a kao posledica javljaju se različiti zdravstveni problemi koji su vidljivi i koji nas upozoravaju da treba nešto učiniti.
Simptomi koji ukazuju da je naš organizam preopterećen toksinima:
- umor (dugotrajan),
- alergija ili netolerancija na određenu hranu (mleko, gluten),
- bolovi u zglobovima,
- bolovi u mišićima,
- poteškoće sa sinusima,
- postnazalno kapanje (sluz iz nosa se skuplja u grlu),
- česte glavobolje bez očiglednog razloga,
- nadimanje i česti poremećaji creva,
- gasovi sa neprijatnim mirisom,
- stolice neprijatnog mirisa,
- zatvor, dijareja, spora eliminacija, neredovno pražnjenje creva,
- česte prehlade i virusna oboljenja,
- gorušica,
- problemi sa spavanjem,
- konfuzija, mučnina, povraćanje zbog nagomilanih teških metala (zbog zagađenosti vode, vazduha…),
- poteškoće sa koncentracijom,
- zavisnos od nezdrave hrane (žudnja za slatkišima ili hranom bogatom ugljenim hidratima),
- zadržavanje vode,
- problemi sa gubitkom težine,
- osip,
- problemi sa kožom – ekcem, psorijaza, afte, bubuljice…,
- natečeni, tamni krugovi ispod očiju,
- predmenstrualni sindrom, bol u dojkama, vaginalne infekcije,
- loš zadah,
- bol u krstima,
- bol u jetri ili žučnoj kesi,
- opšti bolovi koji prelaze sa jednog mesta na drugo,
- gubitak vitalnosti bez očiglednog razloga…
Praktični saveti za pomoć pri detoksikaciji
Naše telo ima ugrađene načine za uklanjanje toksina. Na primer, telo proizvodi ugljen-dioksid kada pretvara hranu u energiju. Ugljen dioksid je otpadni proizvod ili toksin, a mi ga se oslobađamo izdisanjem. Drugi organi koji pomažu u uklanjanju toksina su jetra, koža, bubrezi, creva, limfni čvorovi i krvni sudovi. Osim izdisanja, toksične proizvode uklanjamo urinom, fecesom (izmet) i znojenjem.
Kao i uvek, na nama je da činimo najbolje što možemo kako bismo pomogli da sistem detoksikacije našeg tela radi efikasnije. Na taj način podržavamo prirodni proces čišćenja našeg tela, čuvamo svoje zdravlje i povećavamo nivo energije.
Evo nekoliko načina kako možemo pomoći svom telu:
Uravnotežena ishrana
Ono što jedemo značajno utiče na proces detoksikacije. Hrane koja je uravnotežena i puna hranljivih sastojaka, bogata antioksidansima, vlaknima i esencijalnim hranljivim materijama, omogućava našem telu da efikasno razgradi toksine i izbaci ih.
Ako je moguće, kupujmo organsku hranu, naročito sveže voće i povrće. Voće i povrće koje obično kupujemo u velikim trgovačkim centrima, sadrže najviše pesticida jer se hemijski tretira od semena do konačne faze napajanja hemikalijama da duže ostane sveže.
Mnoge studije potvrđuju da, osim vrste hrane, na naše stanje utiče i boja hrane koju jedemo. Plava boja, na primer, ima moćne efekte na mozak i pamćenje. Čak se smatra da boja tanjira iz kojih jedemo, crvena (po nekima plava), utiče na smanjenje apetita.
Takođe, ukoliko često jedemo hranu koja uključuje namirnice različitih boja, i naš život će postati šarenolik, živahniji.
Unos dovoljne količine vode
Voda nije potrebna samo za preživljavanje (održava celokupnu funkciju našeg tela), već je i od pomoći u uklanjanju neželjenih toksina, koji su zauzeli puno prostora u našem telu.
Ne samo da voda pomaže u efikasnom uklanjanju nečistoća, već pomaže i u gubitku težine, pomaže ozdravljenju kože i podiže nivo energije do optimuma.
U vodu koju pijemo možemo dodati i malo sveže pomorandže, nekoliko listova nane, nekoliko jagoda ili nekoliko kriški limuna (ili sve zajedno), ostavimo nekoliko sati da ostoji, da otpusti hranljive sastojke i mirise, i dobićemo napitak koji je, ne samo zdrav, već i veoma ukusan, predivnog mirisa.
Treba piti dovoljnu količinu vode, a šta je dovoljno treba svako sam da odluči.
Redovno vežbanje
Svakodnevna fizička aktivnost pomaže ubrzanju cirkulacije krvi, što stimuliše rad jetre i probavnog sistem, što pomažu da se ubrza uklanjanje toksina iz krvotoka. Osim toga, ubrzana cirkulacija podstiče znojenje, a znojenje je sredstvo pomoću kojeg koža eliminiše toksine. Koža je sposobna da ukloni metale poput arsena, olova i žive kroz znoj. Znojenje je veoma efikasan način detoksikacije.
Vežbanje ima i mnoštvo dodatnih prednosti za naše zdravlje, kao što su poboljšanje raspoloženja, povećanje energije i povećanje fleksibilnosti. Ukratko, vežbanje održava naše zdravlje i pomaže nam da ostanemo u formi.
Preporučljivo je da svaki dan, ili što češće, radimo vežbe rastezanja pre nego započnemo dan.
Kvalitetan san
San je vreme kada naše telo dobija priliku da se regeneriše i podmladi. Održavanjem dobre navike spavanja, dozvoljavamo svom telu da efikasno obavlja svoje ključne zadatke, uključujući i detoksikaciju.
Dobre navike podrazumevaju raniji odlazak na počinak, svakako pre ponoći, prijatni uslovi u prostoriji – tama, bez buke, bez TV-a, što dalje od elektronskih aparata…
Za dobar san potrebno je da pre spavanja obratimo pažnju na naše psihičko stanje. Kakvi su naši unutrašnji razgovori, da li se u mislima svađamo sa osobom iz događaja koji se davno završio, da li je u našoj duši mir ili smo obhrvani brigama šta je bilo i šta će biti, pa na počinak odlazimo u ne-miru!
Ako se osećamo dobro (ili što bolje) naši snovi će biti prijatniji i živopisniji, pa će nam i jutra biti prijatnija!
Post (gladovanje)
Jedan od popularnih načina da ubrzamo proces detoksikacije našeg tela je povremeni post. Načina da to praktikujemo, ako želimo, je mnogo.
Trenutno je vrlo popularna autofagija, protokol koji podrazumeva da između poslednjeg dnevnog obroka i prvog obroka sledećeg dana mora da prođe najmanje 12h, a poželjno je 16h. Na primer, ako smo zadnji obrok imali u 18h prvi sledeći obrok ne bi trebalo da bude pre 06h, a poželjno je ne pre 10h (ima i drugih opcija).
- Možemo izabrati jedan dan u sedmici kao dan posta.
- Možemo imati dane kada jedemo samo sveže voće, ili povrće, ili pijemo samo sokove.
- Postoji post kada se ništa ne jede, pije se samo voda.
- Postoji post koji religija propisuje i povezan je sa verskim praznicima…
Mogućnosti je mnogo. Povremeni post ne može da čini “čuda” ali može biti deo sveobuhvatnog procesa čišćenja organizna, što uklljučuje detoksikaciju uma i naravno, detaoksikaciju duše.
Osim toga, dobro je dati priliku prebavnom traktu da odmori. Kao što je poznato, naše telo najviše energije troši na varenje hrane.
Kremasti sokovi (smutiji – smoothies)
Kremasti sokovi su ne samo ukusni, već i izuzetno hranljivi. Ovi napici se mogu praviti i od voća i od povrća, na hiljadu i jedan način.
Međutim, za čišćenje organizma smatra se da su njprimerniji sokovi od zelenog lisnatog povrća “Kralj” zelenih čistača je celer; zatim se koristi spanać, kelj … kojima se mogu dodati krastavac, zelena salata, cvekla, šargarepa, jabuka, banana, jagode.
Ti sokovi su bogatim antioksidansima i mogu doprineti jačanju našeg imuniteta.
Ograničavanje stresa
Ovo je lakše reći nego učiniti, ali stres je nešto sa čime se treba suočiti ako želimo da budemo u zdravlju. Smanjenje stresa na najmanju moguću meru može značajno pomoći u održavanju ravnoteže našeg tela.
Stres izaziva oslobađanje kortizola, hormona koji je povezan sa bezbroj negativnih uticaja na naše zdravlje. Ove negativne posledice uključuju povećanje telesne težine, povišen krvni pritisak, visok holesterol i bolesti srca. Ograničavanje količine kortizola u našem krvotoku može mnogo pomoći našem telu da se oslobodi drugih toksina.
Prirodni proizvodi za čišćenje
Odličan, a često zanemaren način detoksikacije našeg tela je ograničavanje količine toksina sa kojima svakodnevno dolazimo u kontakt. Tokom dnevnih poslova u kući koji zahtevaju korišćenje raznih hemijskih sredstava – pranje posuđa, sanitarija… – trebalo bi da ograničimo upotrebu komercijalnih proizvoda za čišćenje.
Ovo uključuje stvari kao što su sredstva za čišćenje u domaćinstvu punjena jakim hemikalijama. Umesto toga, odlučimo se za prirodnu zamenu.
Zabavi se i uživaj!