Spavanje je prirodno stanje čoveka koje se neprekidno izmenjuje sa stanjem budnosti. Bez spavanja čovek ne može da živi. Dok dremamo ili spavamo mi često i sanjamo.
Na prvi pogled to su dva odvojena stanja koja se ponekad pomešaju pa nismo sigurni da li spavamo ili sanjamo, ali generalno jasno razlikujemo san od stvarnosti.
Više o tome u tekstu koji sledi.
Da li je san stvarnost ili je stvarnost san?
Većina ljudi ima barem jedan san svake noći, mada postoje i ljudi koji retko ili uopšte ne sanjaju, ili se ne sećaju svojih snova. Sanjanje je normalan deo našeg sna i može se pojaviti u različitim oblicima i formama.
Međutim, ponekad možemo da se zbunimo i ne znamo da li smo u stvarnosti ili u snu. Više o snovima “Šta su snovi i zašto ih sanjamo?“. Za razliku od tog stanja svesti, postoji san u kome smo svesni da sanjamo, to su lucidni snovi. Više o tome u tekstu “Šta su lucidni snovi?“.
Naši snovi su potpuno uverljivi. Dok sanjamo mi mislimo da su stvarni: nema određenih indikacija po kojima bismo mogli jasno razlikovati budnost od sna. Mi kada sanjamo ne znamo da sanjamo, osim ako se radi o lucidnim snovima (svesno sanjanje). Dok sanjamo da smo ptica mi ne znamo da smo čovek koji sanja. Mi smo ptica koja leti.
Ko sanja, leptir ili ja?
Priča o Čuang Ceu i leptiru verovatno je jedna od najpoznatijih priča u filozofskoj literaturi.
Čuang Ceu, poznatom kineskom filozofu i učitelju, koji je živeo približno u IV veku p.n.e, pripisuje se priča o snu i leptiru.
Priča kaže da su se jednog dana, kao i obično, okupili učenici da slušaju svog duhovnog učitelja Čuang Cea (“Učitelj Čuang”). Pošto je bio veliki mudrac, svakoga dana kod njega su dolazili ljudi da čuju njegove svakodnevne mudrosti.
Učitelj je tog dana izgledao umorno i zamišljeno, što mu inače nije bilo svojstveno. Učenici su se zabrinuli i upitali ga zašto je danas tako sumoran. Rekao im da zbog jednog sna koji ga je doveo u dilemu. Sanjao je da je leptir:
“Sanjao sam da sam leptir koji lepršavo leti tamo-amo. I dok sam tako leteo ja nisam shvatao da sam ja Čuang Ce koji sanja san. Bio sam svestan samo svoje sreće kao leptira, nesvestan da sam to ja.
Ubrzo sam se probudio i bio sam ponovo sam. Pvo što sam pomislio bilo je: “Ja nisam leptir, već Čuang Ce.”
A sada sedim ispred vas i ne mogu da razumem: Da li sam ja Čuang Ce, kojem se u snu učinilo da je leptir, ili sam možda leptir, koji sada spava i u snu vidi da je on Čuang Ce?”
Ova misao se koristi u filozofiji, čak i uobučajenim razgovorima, kao ilustracija dileme:
- “Ne znam da li sam ja čovek koji je sanjao da je leptir ili sam leptir koji sanja da je čovek.”
Tajnovita je priča o ljudskim snovima. Ovu priču o leptiru ispričao je mudrac a ne leptir. Da li negde neki leptir prepričav san u kome je sanjao da je čovek, a onda se probudio i upitao – “Da li sam ja leptir koji sanja da je čovek ili čovek koji sanja da je leptir?”
Ova priča o leptiru i Čuang Ceu možda je istinita priča, ali čak i ako je izmišljena, ovakve priče nas podstiču da se zamislimo o tome ko smo. Možda si ti leptir, kome se u snu čini da je čovek koji čita ove redove? Ili…
Priča o prosjaku i kralju
U staroj Indiji postojao je kralj po imenu Janak. Priču o njegovom snu indijski mudraci koriste vekovina kao poučnu lekciju.
Kralj Janaka je bio na vrhuncu moći i slave. Njegova vojska je bila velika i dobro obučena i nije bilo značajnih neprijatelja. Njegov narod je bio dobro hranjen i napredan. Život je bio dobar.
Jednoga dana, pošto je pojeo zasitan ručak, kralj Janaka je zaspao i sanjao da ga je napao jedan drugi kralj kome je pomogao jedan njegov izdajnički vojskovođa. Napad je bio iznenadan i počeo je u zoru. Njegovi stražari su ubijeni ali je on uspeo da pobegne.
Janaka je izgubio bitku, svoje kraljevstvo i jedva je uspeo da pobegne u šumu i spase živu glavu. Kralj je, sam i peške, došao u jedno daleko selo u svom carstvu. Bio je bos i zaogrnut samo delom noćne odeće. Odbacio je ostale delove noćne odeće, i sandale jer su nosili kraljevske oznake. Utrljao je blato po licu i telu i nije se razlikovao od prosjaka. Sada je bio gladan i bio je prosjak koji je tražio hranu.
Izuzetno gladan i žedan, očajnički je prišao kolibi iz koje mu je starija žena dala pirinač i sočivo i rekla mu da sam skuva obrok. Kralj je kuvao jelo i dok se spremao da jede, došao je pas lutalica, oteo mu hranu, ugriznuo ga za ruku i pobegao. Bol je bila tako oštar da je kralj jauknuo.
Kralj se iznenada probudio u znoju. Bio je u svojoj tihoj, spokojnoj palati u svom kraljevskom krevetu, u kraljevskoj spavaćoj sobi, okružen slugama.
San je bio toliko živ da je Janaka bio uznemiren. Šta je bilo “stvarno”? Ovo pitanje ga ga je proganjalo. Da li je bio prosjak, kao u noćnoj mori, ili je kralj?
Da li je kralj koji je vladao mirnim, prosperitetnim kraljevstvom bio “stvaran”? Ili je “stvaran”poraženi kralj koji očajnički pokušavao da povrati svoje kraljevstvo?
Kralj je okupio sve svoje savetnike. Svi su pokušali da daju objašnjenje, ali Janak nije bio zadovoljan nijednim odgovorom. Tada je u dvor ušao mladi Aštavakra. Sve je iznenadio odgovorom:
- “Kada ste pokušali da otkrijete koje postojanje je stvarnije, da li ste smatrali da su oba lažna?
- Ni prosjak ni car nisu pravi.
- Vaše postojanje kao prosjaka bilo je lažno i privremeno, kao i Vaše vreme kao kralja.
- Vi sami ste stvarni. Vi ste sama istina.
- Vi, koji ste bili prisutni kao čista svest u stanju sna, igrajući ulogu prosjaka i Vi koji ste prisutni u budnom stanju, igrajući ulogu kralja, ste onaj Vi koji je bio svedok oba ova stanja – to je Vaša prava stvarnost.
- Život danju je dnevni san, noću je noćni san. Oboje su iluzije. Oni su ispunjeni nedostacima i manama jer se stalno menjaju iz jedne stvari u drugu; ne mogu biti stvarni.
- Samo VI koji ostajete nepromenjeni u svim ovim stanjima ste stvarni, slobodni od svih promena i iluzija.”
Zabavi se i uživaj!