Epifiza/pinealna žlezda je jedinstveni organ koji sintetiše melatonin kao signalni molekul koji reguliše ciklus smenjivanja budnosti i sna. Neoštećena i funkcionalna epifiza je neophodna za očuvanje optimalnog zdravlja čoveka.
Kalcifikacija je, po definiciji, proces u kom se soli kalcijuma nagomilavaju u mekim tkivima i tu se stvrdnjavaju. Nažalost, pinealna žlezda ima najveću stopu kalcifikacije u našem telu. Kada je zarobljena u naslagama kalcijuma ona gubi svoju čarobnu moć.
Jedan od razloga za ovo je svakako taj što više ne sledimo svoj prirodni ritam života. Ostajemo budni uz veštačke izvore svetlosti i tako noć pretvaramo u dan.
Zarobljena moć u naslagama kalcijuma
Epifiza je deo endokrinog sistema u našem mozgu i igra važnu ulogu u regulisanju skoro svake funkcije u našem telu, uključujući reprodukciju, izvršnu funkciju, rast, telesnu temperaturu, krvni pritisak, senzornu i motoričku aktivnost, san, raspoloženje, imunološku funkciju, apetit i dugovečnost.
Osim što reguliše fizičke i mentalne funkcije, epifiza je povezana sa našim duhovnim razvojem – percepcijom, mišljenjem, moralom, intuicijom, pa čak i vidovitošću tako da se često označava kao portal za više dimenzije.
Pinealna žlezda /epifiza se nalazi u epitalamusu koji se nalazi ispod cerebralnog korteksa gde se susreću dve hemisfere mozga. Nalazi se na nivou našeg trećeg oka (6. čeona čakra ). U školama se, uglavnom, o pinealnoj žlezdi ne govori kao o nečem toliko posebnom i moćnom, tako da i nije čudno da su mnogi ljudi zaboravili da je uopšte imaju. Osim toga, moderan način života, tačnije sistem u kome živimo kao da se trudi da tako i ostane, kao da se vodi tihi rat protiv pinealne žlezde.
Posledice su zaraobljavanje prinealne žlezde u naslage kalciuma, tačnije kalcifikacija koja ne dozvolja pinealnoj žlezdi da pokaže svu svoju, Božanstvenu moć.
Isceljenjem i dubljim razumevanjem ove male, ali moćne žlezde, možda ćemo otkriti tajne o našem telu, našem zdravlju i samom shvatanju stvarnosti.
Zašto dolazi do kalcifikacije?
Tehnički gledano, epifiza nije deo mozga i nije zaštićena krvno-moždanom pregradom; za razliku od ostatka našeg mozga, epifiza nije odvojena od ostatka tela krvno-moždanom barijerom tako da prima više krvi od drugih delova tela (osim bubrega).
Ispunjena je vodenastom tečnošću u kojoj se vremenom nakuplja povećana količina mineralnog taloga, neformalno nazvanog “moždani pesak“, sa optičkim i hemijskim odlikama sličnim zubnoj gleđi.
Pošto naša pinealna žlezda ima jednu od najbogatijih zaliha krvi, nije zaštićena od toksina koji se vremenom mogu nakupiti u telu. Stoga, ima potencijal da se začepi ili kalcifikuje; kada se to dogodi manifestuje se kao koštana masa u sredini mozga.
Smatra se da je kod približno 80% odraslih ljudi pinealna žlezda obložena naslagama kalcijuma. Taloženje kalcijuma u pinealnoj žlezdi je slično onom koji se nalazi u kostima. Proces akumulacije kalcijuma u epifizi počinje u detinjstvu a u kasnijim godinama dobija zabrinjavajuće razmere. naslage kalcijuma smanjuju efikasnost žlezde, utičući na proizvodnju melatonina i potencijalno izazivajući različite zdravstvene tegobe.
Postoji više faktora koji doprinose kalcifikaciji epifize. Izloženost otrovnom fluoru se često navodi kao primarni uzrok..
Pojava kalcifikacije zavisi od faktora okoline, kao što je, na prime, izlaganje sunčevoj svetlosti, i povećana metabolička aktivnost
Hrana sa malo hranljivih materija, bogata hemikalijama, bojama za hranu, konzervansima,GMO hrana, meso prepuno hormona, mlečni proizvodi, rafinisano brašno i šećer, takođe dovodi do kalcifikacije epifize.
Teški metali u određenim namirnicama, atmosfersko zagađenje i roba široke potrošnje poput plastike koja sadrži BPA takođe igraju ulogu u zamagljivanju trećeg oka.
Kratko upozorenje na BPA (bisfenol A) – to je hemikalija koja se dodaje u mnoge komercijalne proizvode, uključujući plastične posude za hranu i higijenske proizvode.
Može poremetiti funkciju naših ćelija, jer proizvodi koji sadrže BPA, ne uspevaju da sav bisfenol A zadrže u svojoj strukturi već deo otpuštaju u hranu koja se u njima čuva.
Ustanovljeno je, na primer, da je nivo BPA kod dojenih beba bio do osam puta niži od nivoa kod beba hranjenih tečnom hranom iz bočica koje sadrže opasni BPA.
Kroz lošu ishranu i usled izloženost životnoj sredini i stresu, naša epifiza je takođe podložna akumulaciji i drugih toksičnih metala, uključujući živu, za koju je utvrđeno da je uzročni faktor autizma. Živa smanjuje sposobnost naše epifize da se detoksifikuje, što je čini nesposobnom da eliminiše nagomilane toksične metale. Ovo stvara ciklus u kojem se toksični metali lakše apsorbuju u mozak.
Hormoni, kofein, duvan, alkohol i rafinisani šećer takođe mogu prouzrokovati kalcifikaciju epifize.
Polja zračenja, poput onih koja nas okružuju u obliku dalekovoda, mobilnih telefona i internet mreža, takođe imaju razarajući efekat na ovu važnu žlezdu.
Otrovni Fluor – najveći neprijatelj pinealne žlezde
Hemijski element Fluor je izuzetno agresivan i otrovan; 2mg fluora je smrtna doza za odraslog čoveka
Fluor prirodno privlači kalcijum, a istraživanja pokazuju da povećana fluorizacija dovodi do povećane kalcifikacije epifize. Naime, fluor putuje kroz krvotok gde se zatim hvata za sitne kristale koji već putuju okolo, prekriva ih tvrdim mineralnim naslagama stvarajući bele, koštane kvrge. Kada se naša epifiza puni moždanim peskom ili kada se javlja kalcifikacija zbog delovanja fluora, tada polako gubimo sposobnost stvaranja melatonina.
Smanjeno lučenje melatonina ima pogubne posledice na čoveka. Na primer, prerano nastupanje puberteta ili pojava multiple skleroze za koju se smatra da je direktna posledica okoštavanja (kalcifikacije) pinealne žlezde.
Fluor se u mnogim sredinama dodaje vodi za piće (javni vodovodni sistem) kako bi smanjili karijes, tako kažu. “Brinući” o zdravlju naših zuba većina proizvođača pasti za zube dodaje ovu vrlo opasnu supstancu, većini pasti zbog, kako kažu, sprečavanja kariesa i održavanja i jačanja zubne gleđi.
Mnogi konvencionalni stomatolozi podržavaju korišćenje fluora kao oblika zaštite zuba. Možda su prevideli, slučajno ili namerno, da postoji mnogo, mnogo načina da se poboljša zdravlje zuba bez narušavanja našeg mentalnog zdravlja.
Fluor (i njegiva jedinjenja) se takođe koristi u pesticidima i nekim hemikalijama koje se koriste za stvaranje nelepljivih jedinjenja za lonce i tiganje.
Može se naći u kuhinjskoj soli, mineralnoj vodi, mnogim konvencionalno uzgajanim i prerađenim namirnicama.
Mnogi istraživači su proučavali potencijalnu vezu između povećane izloženosti fluoru i kalcifikacija epifize.
Na primer, jedan eksperimet na miševima, iz 2019. Godine, pokazao je da su miševi koji su bili na režimu ishrane koja nije sadržala fluor, četiri do osam nedelja, imali veći porast broja ćelija epifize u poređenju sa onima koji su konzumirali fluorisanu hranu i vodu za piće.
Posledice kalcifikacije
Mnoga istraživanja pokazuju i otkrivaju koliko problema nastaje zbog kalcifikacije – uključujući depresiju, teskobe, poremećaje u prehrani, šizofreniju i druge oblike mentalnih bolesti. Te spoznaje sugerišu da je melatonin značajno povezan s regulacijom pamćenja, razumevanja, a uključen je i u emocionalne procese.
Emocijama poput sreće upravljaju hemijske supstance u mozgu. Ako naš mozak nema dovoljno serotonina hemijski ćemo biti nesposobni osećati sreću, iako imamo razloga da budemo srećni.
Kalcifikacija u telu može izazvati bolna stanja poput kostobolje (gihta) u kojima su naša stopala i nožni prsti toliko okoštali da stvaraju kristale koji, lomeći se, uzrokuju bol.
Konačno, možda i najeteža posledica zarobljavanja pinealne žlezde je zatvaranje vrata koja vode u više dimenzije našeg postojanja. Svet iza materije, postaje nam nedostupan.
Simptomi kalcifikacije
Simtoma je mnogo, evo nekih od njih:
Poremećeni cirkadijalni ritmovi – previše ili premalo sna, nemir i povećana aktivnost tokom noći, pospanost u neuobičajenim trenucima ili velike teškoće u prisećanju snova.
Glavobolje – uključujući noćne glavobolje i migrene. Ciste epifize mogu biti uzrok glavobolje kod žena i češće su kod žena kako stare. Vrtoglavica, mučnina, povraćanje i drhtavica takođe mogu biti simptomi.
Poteškoće sa osećajem pravca– epifiza, a posebno melatonin, igra ulogu u sposobnosti orijentacije u prostoru. Ljudi sa oštećenom pinealnom žlezdom nemaju dobru navigaciju i teže se orijentišu u prostoru.
Poteškoće s plodnošću – cirkadijalni ritmovi i plodnost su međusobno povezani. Epifiza igra vitalnu ulogu u regulisanju ženskih hormona i menstrualnog ciklusa. Zdrav nivo melatonina neophodan je za optimalnu plodnost. Jedan od razloga može biti taj što melatonin deluje kao antioksidant u jajnicima, uklanja slobodne radikale i sprečava oštećenje ćelija. Nasuprot tome, oštećena pinealna žlezda može izazvati poteškoće, a u nekim slučajevima i neplodnost.
Osteoporoza – povezana je sa nedostatkom estrogena, ali postoje dokazi da značajan pad melatonina i povećana stopa kalcifikacije epifize mogu doprineti bolesti.
Depresija – ljudi koji pate od depresije, uključujući veliki depresivni poremećaj, imaju disfunkciju cirkadijalnog ritma i poremećaj sna uzrokovan abnormalnostima epifize.
Neurološki poremećaji – kalcifikacija epifize može igrati ulogu u neurološkim bolestima uključujući demenciju, Alchajmerovu bolest, epilepsiju i Parkinsonovu bolest. U stvari, smatra se da kalcifikacija epifize predstavlja potencijalno glavni faktor rizika za neurodegenerativne poremećaje.
Zabavi se i uživaj!