MILD tehnika, koju je osmislio dr.Stefan Laberg(dr Stephen La Berge), dizajnirana je da pomogne da postavimo i sprovedemo nameru da prepoznamo kada sanjamo.
MILD tehika nije samostalna već uključuje i druge tehnike, kao što su lucidne afirmacije i programiranje našeg sledećeg sna da sadrži umapred određene okidače snova za podsticanje lucidnosti.
MILD tehnika je nezaobilazna kada je reč o lucidnom sanjanju i idealna je za početnike. Više o ovoj tehnici u tekstu koji sledi.
Kako prepoznati kada sanjamo?
Tokom dana mi često postavljamo nameru da ćemo završiš neki zadatak u budućnosti, uradićemo kasnije. Možda čak sebe podsećamo na ovu nameru, periodično, tokom dana. Možemo, takože, zamisliti korake koji su potrebni da bi uspešno završili zadatak.
Na isti način možemo ojačati svoju nameru da lucidno sanjamo, koristeći MILD tehniku (Mneumonic Induction of Lucid Dreams-Mnemonička indukcija lucidnih snova; mnemonika je svaka tehnika učenja koja pomaže pamćenju). Ova tehnika nas vodi kroz niz koraka koji će nam pomoći da planiramo da prepoznamo kada sanjamo i kako da postignemo produktivan cilj lucidnog sanjanja.
Tokom 70-ih godina prošlog veka, pionir istraživanja svesnog sanjanja, dr. Stephen LaBerge, kreirao je ovu tehniku kako bi povećao namerni pristup stanju lucidnog sanjanja. Otkrio je da određeni prekidi u redovnim obrascima spavanja poboljšavaju nivo uspeha. To ga je navelo da zaključi da budnost, umetnuta tokom spavanja, povećava šanse da postanemo lucidni.
Ova tehnika je jedna od najjednostavnijih dostupnih metoda, veoma efikasana i idealana za početnike. (O ostalih tehnikama više u tekstu “Ulazak u svesni san”).
Dakle, osnovni princip ove tehnike je prospektivno pamćenje – sposobnost da se setimo da izvršimo budući zadatak, kako bismo se pripremili da zapamtimo da sanjamo, dok sanjamo. Zbog toga je mudro da razvijemo svoje potencijalne veštine pamćenja tokom budnog vremena.
MILD je sastavljen iz 4 tehnike, koje kada se praktikuju zajedno značajno povećavaju šanse da početnik postane lucidan u svojim snovima. Čak i ako nisi početnik, ova tehnika je i dalje od velike pomoći.
1. Prisećanje snova
Posebno je važno imati što više snova kojih se sećamo – to znači, zapamtiti i zapisati bar jedan san svakog jutra. Ako ne možemo da se setimo svojih snova, onda oni verovatno nisu baš živopisni, pa je verovatnoća da ćemo postati lucidna u njima, mala. Štaviše, ako spontano sanjamo lucidan san, nećemo moći ni da ga se setimo!
Postoje jednostavni i moćni načini da poboljšamo pamćenje snova:
- Koncentriši se na prisećanje svog sna čim se probudiš. Ne pomeraj se i ne radi ništa. Ostani u istom položaju u kom si se probudila i pokušaj da se setiš što je više moguće o svom snu, pre nego što počneš da razmišljaš o bilo čemu drugom.
- Zapiši svoj san u svoj dnevnik snova. Zapiši što više detalja – lokacija, osnovna radnja, likovi, emocije (uplašenost, radost) i sve slike kojih se možeš setiti. Ako ne možeš da se setite ničega o svom snu, zapiši prvu stvar koja ti padne na pamet kada se probudiš. Možda je na neki način povezano sa snom i može podstaći sećanja.
- Češće se buditi noću. Imamo nekoliko REM ciklusa tokom noći, a oni postaju sve duži i duži prema jutru. Kada se vratiš na spavanje usred noći, iskoristi priliku da se setiš šta si sanjala pre buđenja. Ovo se preporučuje samo ljudima koji dovoljno spavaju i koji mogu lako da zaspe.
- Smiri um i telo pre spavanja. Da li ti mozak obično “zuji” pre spavanja? Puno stresnih misli u glavi može otežati pamćenje snova, što zahteva dubok fokus. Pusti svoj um da se opusti i oslobodi se teških misli. Neka mirno utone u san. Izbegavaj da nosiš telefon ili laptop u krevet sa sobom.
2. Proveria, da li smo u snu ili na javi
Da bi sanjali lucidne snove moramo poznavati razliku između stvarnosti i sna. To je trenutak tokom dana kada se upitamo: “Da li sanjam?”, dok istovremeno testiramo svoju stvarnost i radimo “proveru” ili fizičku akciju koja ima različite rezultate u budnom životu, u poređenju sa snom. O njima treba razmišljati kao o “okidaču” zbog koga ćemo postati lucidni.
Provere vrši:
- nasumično u određenim i nasumičnim intervalima,
- kad god uradiš, čuješ, vidiš ili pomirišeš nešto neobično,
- u trenucima kada samo gledaš po sobi.
Provera realnosti nas obučava (našu podsvest) da ispitujemo stvarnost svaki put kada doživimo nešto čudno; tada je mnogo veća verovatnoća da će se ta provera stvarnosti pojaviti u našim snovima i učiniti nas lucidnim.
Ovo je od suštinskog značaja i zaslužuje da dosta vremena potrošimo na ovom koraku. Moguće je i bez provere realnosti, ali ako je uradimo, to lucidne snove čini mnogo lakšim i verovatnijim.
Pstoji mnigo načina provere stvarnosti. Svaka od njih radi malo drukčije. Treba da testiraš šta je najefikasnije za tebe. Primeri provere realnosti:
Potiskivanje prsta kroz dlan– držii jednu svoju ruku ispred sebe, a onda prst druge ruke pokušaj da je gurneš kroz dlan. Dok to radiš, zapitaj se: “Da li sanjam?”. U stvarnom životu uvek ćeš dobijati isti odgovor i isti osećaj: otpor, napetost i osećaj pritiska prsta na dlan će biti konstantan.
Međutim, u snu prst će proći kroz dlan i verovatno ga nećeš ni osetiti. Sigurno ćeš se osećati čudno i shvatićeš da nešto nije u redu.
Ovo je možda i najefikasniji način provere, jer je nepobitan. Ako prst prođe kroz dlan, znaš da sanjaš. Ovaaj test nema “lažno pozitivan” rezultat provere stvarnosti.
Disanje kroz stisnut nos – prstima stisni nozdrve i pokušaj da dišeš kroz nos pitajući se: “Da li sanjam?”. Ako, uprkos stsnutim nozdrvama, možeš da dišeš, to je siguran znak da si u snu.
Provera koliko je sati – pogledaj na časovniku na zidu ili računaru (ako su ti “pri ruci”). Zatim skreni pogled u stranu i kada se okreneš da ponovo pogledaš, proveri da li je vreme isto. Dok to radiš, zapitaj se: “Da li sanjam?”.U snu, vreme će biti drukčije svaki put kada ga pogledaš, dok se u stvarnom životu jedva pomera.
Čitanje teksta – pročitaj neki tekst – knjiga, reklama, natpis – a zatim skreni pogled. Kada ponovo pogledaš tekst, vidi da li je promenjen. Ako jeste, sanjaš. U stvarnom životu reči su jasno ispisane, ne pomeraju se i možemo ih razumeti, dok će u snu izgledati da se pomeraju po stranici i biće mutno. Važno je zapitati se:”Da li sanjam?” dok čitaš tekst.
Posmatranje ruku – ako pogledaš u svoje ruke i nešto ti izgleda čudno ili nepravilno,pomislićeš – “sanjam!” Tvoje ruke će uvek izgledati čudno u snu, i teško je objasniti zašto, ali gledajući svoje ruke, generalno, možeš reći da li sanjaš. Dok gledaš u ruke zapitaj se: “Da li sanjam?”
Ako misliš da su normalne, tada ne postaješ lucidni, a provera stvarnosti ne funkcioniše. Ali na tebi je, da ga testiraš. Možda za tebe radi.
Mentalna provera realnosti – ponekad može biti teško izvršiti fizičku proveru stvarnosti, posebno ako su drugi ljudi oko tebe, na primer na poslu. U tom slučaju proveru stvarnost možeš izvesti u svojoj glavi (mentalne).
Dok se pitaš da li sanjaš, uradi jednostavne matematičke zadatke u svojoj glavi, na primer 5+4. Ili, pokušaj da analiziraš sobu ili mesto u kome se nalaziš i razmisli kako si tamo stigla. Zapitaj se odakle si upravo došla, gde si bila pre petnaest minuta?
Provera pulsa – postoji tačka sa strane vrata, malo ispod vilice, gde možemo osetiti pulsirajući tok krvi u vratu. To je naš puls. Trebalo bi da kuca ravnomerno kao pumpa. Ne brini ako ga ne možeš odmah pronaći, nekim ljudima to ide malo teže.
Da bi proverila puls, pritisni prste na bočnu stranu vrata. Skloni ruku, a zatim ponovo pritisni na puls. Ako se veoma razlikuje od prve provere, možda sanjaš. Drugi način, ako ne možeš da osetiš nikakv puls, možda sanjaš.
Pogled u ogledalo – u snu ogledala rade malo drukčije. Ako pogledaš ogledalo u snu, izgledaćeš veoma drukčije. Tokom dana gledaj u ogledala (ako je u tvojoj blizini) i zapitaj se “Da li sanjam?“.
Naočare – ako nosiš naočare, a njihovo skidanje ti zamagljuje vid, pokušaj da ih skineš nekoliko puta dnevno. Onda kada ih skineš i vid ti je zamagljen, možeš potvrditi da si budna.
Pokušaj letenja – ako u snu skočiš u vazduh i očekuješ da ćeš leteti, letećeš. Da li ćeš to raditi u javnosti, na tebi je. Možda će se ljudi zabavljati gledajući te kako pokušavaš, neuspešno, da poletiš. Bar ćeš znati da ne sanjaš.
Zaključak – bolje je da više pažnje obratiš na provere koje možeš UVEK uraditi, bez obzira na to koje predmete imaš na sebi ili gde se nalaziš. Ipak, ne treba odbaciti ostale načine, možda rade za tebe.
U stvari, najbolja provera stvarnosti je kada treniraš svoj mozak da koristi više provera realnosti, u različitim situacijama. Koristi različite situacije kao okidač za proveru stvarnosti. Na primer:
- svaki put kada pogledaš svoje ruke, vidi da li ti se nešto čini čudnim,
- ako si slučajno na nekom mestu, zapitaj se gde si bila pre deset minuta (provera mentalne realnosti),
- ako si u prilici uradi pritisak na dlan,
- ako proveriš vreme na telefonu, skreni pogled, a zatim pogledaj ponovo na telefon, da vidiš da li je nešto drukčije…
Radeći ovo, gradiš NAVIKU i praksu samosvesti i testiranja svoje stvarnosti. Nijedna tehnika se ne može meriti sa stvaranjem te navike.
3. Programiranje prisećanja uz pomoć afirmacija
Uveče, u postelji, prođi kroz neke lucidne afirmacije u svom umu. Odavde zapravo dolazi izraz mnemonička indukcija lucidnih snova – ti programiraš komande u svoju memoriju, da bi ih se kasnije prisetila u snovima. Ponovi jednu ili više od sledećih afirmacija:
- Sledeći put kada budem sanjala, setiću se da sanjam.
- Sledeća scena će biti san.
- Noćas ću sanjati lucidan san.
- Sada sanjam.
Ako osetiš da ti um počinje da luta, vrati ga. Ostani usredsređena. Ponavljaj afirmacije dok ne osetiš da ćeš zaspati (koliko će to trajati zavisi od tebe lično; 2 minuta ili 10 minuta). Zatim pređi na poslednji korak.
4. Vizuelizacija sna
Budi u stanju duboke opuštenosti. Oseti da bi lako mogla da zaspiš. Zamisli da si se vratila u nedavni san – ali ovog puta ćeš ponovo proživeti kraj drukčije. Vizuelizuj scenu sa onoliko jasnoće i detalja koliko možeš da se setiš, a zatim potraži znak iz snova. Ovo je neki neobičan lik, lokacija ili predmet, nešto što ne bi videla u stvarnom životu. Onda reci sebi “Sanjam!”
Iako samo sanjaš (ovo nije lucidan san), nastavi da doživljavaš zamišljenu fantaziju o lucidnom snu. Uradi sve što bi radila da je ovo pravi lucidni san. Možda ćeš odlučiti da letiš i istražiš pejzaž…
Tokom ovog procesa, verovatno ćeš zaspati. To je u redu. Primarna svrha Mnemoničke indukcije lucidnih snova je da tvoja poslednja misao, pre nego što odeš na spavanje, bude o lucidnim snovima. Kasnije iste noći (ili ujutru) imaš mnogo veće šanse da postaneš spontano lucidna.
Povremeno će se desiti nešto neverovatno. Tvoj imaginarni svet snova će se iznenada stopiti u pravi lucidni san. Tvoje telo je zaspalo, ali tvoj um – tako zarobljen zamišljenim pejzažom snova – ostao je svestan. Uskočićeš u pejzaž i doživeti san punim intenzitetom.
Dakle, da bi imala lucidnije snove sa MILD-om, možda ćeš želeti da se probudiš noću i dovedeš se do pune svesti na nekoliko minuta. Jednostavno, 20 minuta čitanja o lucidnim snovima dobro funkcioniše. Dok se vraćaš na spavanje, izvedi MILD tehniku.
Zabavi se i uživaj!