Meditacija je proces, skup koraka i tehnika, čiji je cilj da promeni našu svest i učini nas prisutnijim u trenutku. To je trening uma da bude prisutan i proaktivan ovde i sada.
Ukoliko taj proces postane naša svakodnevna praksa, rutina, lakše ćemo se nositi sa haosom koji nas okružuje i sa haosom našeg uma. Meditacija može da bude vreme tišine i opuštanja ili vreme stvaranja, kreiranja uz pomoć mašte. Više o tome u tekstu koji sledi.
Meditacija – trening prisutnosti
Meditacija je veština i kao svaka veština zahteva vežbanje za postizanje vidljivih rezultata. Ako je praktikujemo s radoću svakodnevno, ili što češće, ovu naviku usavršavamo kao vešinu. Tako da za one koji se žale i kažu da je to teško, meditacija sigurno nije svakodnevna praksa,
Rečnici definišu meditaciju kao usmeravanje pažnje, svesnu prisutnost, udaljavanje od sopstvenih misli, posmatranje sebe i svog ega sa distance; zamišljanje i planiranje; upuštanje u neprekidno i duboko razmišljanje gde pokušavamo da se udaljimo od svakodnevnog brbljanja našeg uma, koji ima potencijal da razmišlja o hiljadu nepovezanih stvari.
- A sve na šta se meditacija svodi je, u stvari, kontrolisana mašta i dobro održavana pažnja.
Suština je zadržati pažnju na određenoj ideji sve dok ona ne ispuni um i istisne sve druge ideje iz svesti. Moć pažnje je siguran znak unutrašnje snage. Moramo se koncentrisati na ideju koju želimo da ostavrimo ne dozvoljavajući bilo kakve smetnje. To je velika tajna ovog čina.
Ukoliko pažnja odluta, a odltaće, pšosebno u početku prakse, ponovo je vrati na ideju koju želiš da ostvariš i uradi to opet i opet, sve dok pažnja ne postane imobilisana i bez napora krene za idejom koju joj predstaviš.
Ideja mora držati pažnju – mora je “opčiniti”. Svaka meditacija se, na kraju, završava sa misliocem i on uviđa da Jeste ono što je sam zamislio. Pažnja nedisciplinovanog čoveka je sluga njegovog vida, pre nego gospodar. Usmerava se na ono što je trenutno hitno, umesto na ono što je važno.
Vreme tišine
U činu meditacije, tišina je naša najveći saveznik u našoj nameri da budem gospodari svoje vizije. To zahteva upornost i vežbanje opet i opet. To je trening za veće avanturw duše. Proces je zahtevan. Posao orača u njivi je daleko lakši. Divno lice voljene osobe odjednom nam zablista mameći nas u neka druga razmišljanja udaljavajući nas od našeg zadatka. Možda nam se pred očima pojave neko drugo, neprijatno lice pa nas počnu opsedati stare mržnje i strahovi.
Ukoliko krenemo tragom tih priviđenja, nakon ko zna koliko dugog razmišljanja i mozganja, shvatićemo da smo odvučeni daleko od cilja. Napustili smo naš zadatak i zaboravili na onu čvrstinu pažnje koju smo bili rešeni da dostignemo.
Većini ljudi se to događa, češće ili ređe jer, koliko ljudi ima potpunu kontrolu nad svojom pažnjom i maštom? Zato je važna vežva, zato je važno ponvo i ponovo vraćati se svojoj vizi, jer:
- kontrolisana mašta i smirena pažnja, čvrsta i neprestana usredsređenost na ideju čijem ostvarenju težimo, je pšočetak svih magičnih događanja.
Ako čovek istraje, koliko treba, nedjeljama i mesecima, pre ili kasnije, kroz meditaciju, stvara u sebi centar moći. Iz tog centra moći ulazi se na stazu kojom svi mogu putovati, ali malo njih to čini. Ta staza je u nam. Naravno, na početku puta možemo nesigurno tumarati po tami ali kasnije tama biva osvetljena našim unutrašnjim svetlom (naša unutraašnja moć).
Za praktikovanje meditacije nije potreban nekakav poseban dar ili genijalnost. Nije rođenjem data nijednom pojedincu, već se osvaja istrajnošću i praktikovanjem. Ako čovek istraje, mračne jame njegovog mozga će biti osvetljene i on će se, iz dana u dan, radovati tim trenucima namenjenim meditaciji.
Kada to dođe, čovek se u sebi izdiže, poput ronioca koji je bio predugo pod vodom, izranja da bi udahnuo vazduh i ugledao svetlo. U ovom meditativnom stanju čovek u mašti doživljava ono što bi doživeo u stvarnosti kada bi ostvario svoj cilj, kako bi vremenom postao transformisan u oličenje zamišljenog stanja.
Naravno, metode umne i duhovne spoznaje potpuno su različti:
- nešto upoznajemo UMNO posmatrajući njegovu spoljašnjost, poredeći ga sa drugim stvarima, analizirajući i definišući ga,
- nešto spoznajemo DUHOVNO samo tako što ćemo to postati.
Moramo biti sama ta stvar, a ne samo govoriti o njoj ili je posmatrati. Moramo biti zaljubljeni da bismo znali šta je ljubav.
Otvaranje vrata podsvesti
Meditacija, kao i snovi, je kapija koja vodi u podsvest. Meditacija je iluzija sna koja eliminiše utiske iz spoljašnjeg sveta i čini um prijemčivim za sugestiju iznutra.
Um je tokom meditacije u stanju sličnom onom koje dostignemo tik pre nego što utonemo u san. Bilo koja vrsta meditacije tokom koje se povlačimo u sebe bez pravljenja prevelikog napora da mislimo, znači isplivavanje podsvesti na površinu.
Podsvest je kao plima koja raste i opada. Tokom sna, ta plima stvara poplave, dok je u trenucima tokom kojih smo potpuno budni, na najnižem nivou.
Kada smo pospani, sanjivi, uljuljkani u maštanja, plima je visoka. Što smo budniji, plima je niža. Najveći nivo plime koji je usklađen sa svesnim upravljanjem mislima, događa se neposredno pre nego što zaspimo i u trenutku nakon što se probudimo.
Misli o stvarima koje su na dobrom glasu
Lak način za kreiranje ovog pasivnog stanja je da se opustimo u udobnoj fotelji ili na krevetu. Zatvorimo oči i zamislimo da smo pospani, jako pospani, jako, jako, pospani. Ponašajmo se baš kao da ćemo da zaspimo. Čineći ovo dopuštamo plimi da se popne dovoljno da bi naša konkretna pretpostavka postala efektivna.
Kada ovo pokušamo prvi put, može se desiti da svakakve suprotne misli pokušaju da nas ometu, ali ako istrajemo, dostići ćemo pasivno stanje. Kada dostignemo ovo pasivno stanje, mislimo samo o stvarima “koje su na dobrom glasu“ – zamislimo da sada odražavamo svoj najviši ideal, ne kako ćemo to postići, već jednostavno oseti da smo ovde i sada ona divna osoba koja želimo biti. Ta osoba smo – sada. Prizovimo svoj ideal u postojanje tako što ćemo zamišljati i osećati da već sada Jesmo taj ideal.
- Sva sreća zavisi od sposobnosti da se zauzme osećaj ispunjene želje, da se preuzme “maska” nekog drugog, savršenijeg života.
- Ako ne možemo zamisliti da smo drukčiji od ovoga što smo sada i ne možemo pretpostaviti da smo taj drugi – poželji mi, znači da sami sebi ne možemo nametnuti disciplinu. iako ćemo možda prihvatiti da nam drugi nametnu svoju.
Meditacija je aktivnost duše. To je dinamična aktivnost; a dinamična aktivnost je, za razliku od pasivnog prihvatanja zapisanog, teatralna, dramatična. To je nošenje maske.
- Kada je naš cilj prihvaćen, postajemo potpuno ravnodušni u odnosu na mogućnost neuspeha, jer prihvatanje ishoda prisiljava sredstva za dostizanje tog ishoda da se pojave.
Kada izađemo iz meditacije, to je kao da nam je prikazan srećan završetak predstave u kojoj smo mi glavni glumac. Nakon što smo videli kraj u svojoj meditaciji, osećamo se mirno i spokojno uprkos bilo kakvim poteškoćama sa kojima se susrećemo jer znamo kakav je kraj.
Stvaranje je završeno i ono što mi nazivamo stvaranjem je zaista samo dublja prijemčivost ili izoštrenija prijemčivost sa naše strane. Meditacijom mi u sebi budimo središte svetla.
Zabavi se i uživaj!