Unutrašnji razgovor je dijalog koji vodimo sami sa sobom o svemu onome što nam se dešava, iz dana u dan. Ako toga nismo svesna, trebalo bi da obratimo pažnju na to, možemo biti iznenađeni koliko pričamo sami sa sobom.
Monolog koji se odvija u našem umu pokazuje gde smo sada i “proriče” nam sudbinu. Jer, unutrašnji govor je naš unutrašnji svet. Zato, prestanmo da kažnjavamo i kritikujemo sebe, jer to je ono što najčešće činimo. Naučimo da budemo dobri prema sebi. Više o ovome u tekstu koji sledi.
Alhemija unutrašnjih razgovora
O čemu razmišljamo u toku dana dok se krećemo u svom svetu? Gde su naše misli? Sigurno ne na dobrom mestu ako sada imamo mnogo želja. Umesto misli o ispunjenim željama, gajimo misli o nedostatku, kao i misli odvučene pažnje u bezpotrebnim dnevnim situacijama.
Razgovor sa samim sobom je navika u koju se svi upuštamo. Mogli bismo prestati govoriti sami sa sobom taman onoliko koliko bismo mogli prestati jesti i piti. Jedino što možemo učiniti po ovom pitanju je da kontrolišemo prirodu i pravac naših unutrašnjih razgovora. Većina nas je potpuno nesvesna činjenice da su naši unutrašnji razgovori uzrok okolnosti u našem životu.
Čovekove misli prate stazu utabanu njegovim unutrašnjim razgovorima. Da bi okrenuo stazu, za koju je prikovan, u pravcu u kom želi putovati, čovek se mora odreći svojih starih razgovora, koji se u Svetom pismu nazivaju Stari čovek, i preporoditi se u duhu svog uma.
Govor je slika uma. Dakle, da bi promenio svoj um, čovek najpre mora promeniti svoj govor. Pod govorom se misli na one umne razgovore koje vodimo sami sa sobom. Svet je magični krug bezkonačnog broja mogućih umnih transformacija, jer postoji bezkonačan broj mogućih umnih, unutrašnjih razgovora.
- Kada čovek otkrije stvaralačku moć unutrašnjeg govora, shvatiće svoju ulogu i misiju u životu. Tada može delovati sa ciljem.
Bez takvog znanja, čovek deluje nesvesno. Sve je manifestacija unutrašnjih govora koji se odvijaju u nama, a mi toga nismo svesni. Ali, kao civilizovano biće, moramo toga postati svesni i raditi sa svrhom. Čovekovi unutrašnji razgovori kreiraju njegov život.
- Svaki čovek unutar sebe priča o svom spoljašnjem svetu.
- Naš unutrašnji govor je zamrznut u svetu oko nas. To je tajna!
- Privlačimo, kreiramo, vidimo spolja ono o čemu razmišljamo unutra.
- Kada mislimo unutra mi vidimo slike.
- Svaka misao ili slika ima određeno značenje u našem životu. To značenje je emocija prikačena za određenu sliku.
- Emocije prate sliku usled prošlih iskustava.
- A to je PROGRAM!
Pokušati promeniti svet pre nego smo promenili naše unutrašnje razgovore, znači pokušati boriti se protiv samog prirodnog poretka stvari. Čovek je u stanju da večito živi u istom krugu razočaranja i baksuzluka, ne videći ih kao posledicu njegovih sopstvenih unutrašnjih razgovora, već kao nešto za šta su krivi drugi. Svako je slobodan da ovu tvrdnju podvrgne ispitivanju i eksperimentima.
Mada, samo mali broj ljudi je spreman da se odrekne trenutne realnosti i da uplovi u maštu, a to je zbog programa odnosno dnevnih navika, nepoverenja pa i lenjosti.
Izgovorena reč nas uvek negde čeka
Naši unutrašnji razgovori na razne načine predstavljaju svet u kome živimo. Prepuštamo se negativnom unutrašnjem govoru i očekujemo da zadržimo kontrolu nad životom.
- Naši trenutni unutrašnji razgovori ne odlaze u prošlost, kao što ljudi veruju, već putuju u budućnost da nas sačekaju, da se sa njima suočimo – kao sa protraćenim ili pametno uloženim rečima.
Obraćajući pažnju na svoje unutrašnje razgovore možemo kontrolisati svoj život, a možemo pomagati i drugima. Recimo da želimo da pomognemo prijatemlju. Kako mu poslati reč? Tako što ćemo upotrebiti svoju maštu.
Zamislimo da čujemo njegov glas, da je fizički prisutan. U svojoj mašti bi mu čestitali na dobroj sreći, govoreći mu da ga nikada nismo zatekli u boljem stanju. Potpuno se prepuštajući slikama u mašti, slušali bi kao da ga čujemo, zamišljali kako nam govori da se nikada i nije osećao bolje, da nikada nije bio srećniji.
Ovaj plemeniti scenario odigran u našoj mašti, praćen lepim mislima i osećanjima, učiniće da se naše reči ne vrate prazne. Poslane reči učiniće ono što je nama drago i srećno će završiti tamo gde smo ih poslali.
Slušati pažljivo, kao da čujemo, znači stvarati. Događaji i odnosi u životu su naša reč otelotvorena. Darovima zvanim um i govor, mi stvaramo uslove i okolnosti života.
Ako je naš um jedno sa našim unutrašnjim razgovorom onda, transformisati se u umu, znači transformisati se u unutrašnjem govoru.
Novi samo-razgovori rađaju novog čoveka
Nalet najdubljeg nadahnuća ponukao je Pavla da napiše: “Ostavite se ranijih razgovora, Starog čoveka, iskvarenog varljivim žudnjama, pa se obnavljajte duhom uma svog. I da obučete Novog čoveka, koji je prema Bogu stvoren u istinitoj pravednosti i svetosti.” (Efescima 4:22-24). Obući novog čoveka i obnoviti se duhom uma svog, znači promeniti svoj unutrašnji dijalog, jer su govor i um jedno.
- Uslove i okolnosti našeg života ne stvara neka moć koja je izvan nas, već su ti uslovi rezultat našeg korišćenja slobode izbora koja nam je data.
- Slobode da biramo ideje na koje ćemo odgovarati.
Sada je prihvaćeno vreme. Ovo je dan spasenja. Koje god su stvari na dobrom glasu – mislimo o njima. Jer, našu će budućnost odrediti reč Božja, koja je naš trenutni unutrašnji razgovor.
Stvaramo svoju budućnost kroz unutrašnji dijalog. Ishod direktno zavisi od početka. Ako želimo dostići uspeh, moramo računati na uspeh. Ideja u našem umu koja započinje čitav proces, je ideja koju prihvatimo kao istinitu. Ovo je vrlo važno, i treba dobro shvatiti.
- Jer, istina zavisi od intenziteta mašte a ne od čičenica.
Pretpostavka, iako netačna – ako se je budemo držali – postaće činjenica. Um se uvek ponaša u skladu sa pretpostavkom od koje polazi. Dakle, da bismo iskusili uspeh, moramo pretpostaviti da smo uspešni. Moramo u potpunosti živeti na nivou same mšte, i tog se poduhvata moramo prihvatiti svesno i namerno. Nije važno ako spoljašnje činjenice, u sadašnjem trenutku, negiraju istinitost naše pretpostavke. Ukoliko istrajmo u svojoj pretpostavci, ona će postati činjenica.
- Naši unutrašnji razgovori, iako ih drugi ne čuju, su značajniji za buduće događaje nego sva obećanja i pretnje koje ljudi izreknu.
Naš ideal čeka da bude otelotvoren. Ali, ako mu mi lično ne ponudimo ljudsko roditeljstvo, on nije u stanju da se sam rodi. Moramo jasno definisati osobu kakva želimo da budemo, i potom zauzeti osećanje ispunjene želje, u veri da će ta pretpostavka kroz nas naći svoj izraz. Testirajmo ovo! Isprobajmo, i proverimo da li će se život prilagoditi modelu koji smo u mašti stvorili.
Unutrašnji razgovori – rasadnik dobra i zla
Sve na svetu je svedočanstvo o (pogešnoj) upotrebi unutrašnjih razgovora koje ljudi vode. Negativni unutrašnji razgovori, a naročito oni zli i zavistni, su rasadnik budućih svetskih bojišta i tamnica.
Kroz naviku, čovek je razvio naklonost ka ovim negativnim monolozima. Kroz njih opravdava svoje neuspehe, kritikuje komšije, likuje nad tuđom nesrećom; ukratko, izliva svoj otrov na sve. Takva zloupotreba Reči pokreće svo nasilje na svetu.
Čvrsto se držimo svojih plemenitih uverenja ili razgovora. Ništa nam ih ne može oduzeti, osim nas samih. Ništa ne može da ih spreči da postanu opipljive činjenice.
- Tajna uspeha su kontrolisani unutrašnji razgovori koji kreću iz pretpostavke da nam je želja ispunjena.
Jedina “cena” koju moramo platiti za uspeh je odustajanje od ranijih razgovora, koji pripadaju Starom, neuspešnom čoveku. Treba preuzeti svesnu odgovornost za stvaranje Raja na Zemlji. Svesno i voljno koristiti sopstvenu maštu da bismo u sebi čuli i govorili samo ono što je u harmoniji sa našim idealom, znači aktivno stvarati Raj na Zemlji.
Tokom korišćenja mašte sa ciljem transformisanja energije sa umnog i emocionalnog nivoa na fizički nivo, oslobodimo svoja čula. Gledajmo i zamišljajmo da vidimo ono što želimo da vidimo, da čujemo ono što želiš čuti i dodirujemo što želimo da dodirnemo. Postanimo intezivno svesni da to činimo.
Dajmo svom zamišljenom stanju sve odlike stvarnosti. Činimo to sve dok u sebi ne pobudimo raspoloženje ispunjenja i osetimo olakšanje. To je aktivno, voljno korišćenje mašte, za razliku od pasivnog, prinudnog prihvatanja privida. Ovom aktivnom i svesnom upotrebom mašte se Drugi čovek u nama budi.
- Za mnoge, mašta je samo sanjarenje.
- A u stvari, ona je kapija koja vodi u stvarnost.
- Mašta je Put ka željenom stanju, Istina o željenom stanju i Život željenog stanja.
- Kada bi ovo u potpunosti pojmili, shvatili bi da je jedino važno ono što radimo u mašti.
- U krugu naše mašte, čitava drama života se odigrava stalno, iznova i iznova.
Kroz odvažnu i aktivnu upotrebu mašte, možemo ispružiti svoju ruku i dotaći prijatelja, koji je stotinama ili hiljadama kilometara daleko, i prineti mu zdravlje i bogatstvo. To je put ka svemu na svetu. Kako bismo drukčije mogli da fukncionišemo izvan naših telesnih ograničenja?
Ali mašta od nas zahteva potpunije proživljavanje naših snova u sadašnjem trenutku. Kroz kapiju sadašnjeg trenutka mora proći celokupno Vreme.
Zamislimo:
- da je negde drugde – ovde,
- da je tada – sada.
Zabavi se i uživaj!