Negativna osećanja su neizbežan deo života. Svi smo se, ko zna koliko puta, suočili sa osećanjima tuge, ljutnje, očaja. One su sastavni deo naše emocionalne palete i ne treba ih potiskivati ili ignorisati.
Međutim, preterane ili nekontrolisana negativna osećanja mogu uticati na naše mentalno i fizičko zdravlje, pa je važno naučiti kako da se suočimo sa njima i kako da ih savladamo. Više o tome u tekstu koji sledi.
Negativna osećanja su korisna ako im ne damo previše slobode
Negativna osećanja proživljavamo kada smo nezadovoljni ili se neprijatno osećamo. To su osećanja koja nam mogu doneti bol i patnju. Smatraju se negativnim jer nas mogu odvratiti od ciljeva ili nas učiniti manje produktivnim.
Ipak, ta osećanja su sastavni deo našeg života. Često smo žrtve razmišljanja da negativna osećanja moraju biti proterana iz našeg emocionalnog repertoara. Ako to učinimo lako možemo pasti u “zamku sreće” odnosno verovanja da su ova osećanja znak slabosti ili niske emocionalne inteligencije.
Sa druge strane, preterana negativna osećanja mogu da nas spreče da živimo punim životom i da se osećamo srećno, jer mogu da utiču na naše fizičko i mentalno zdravlje, uključujući stres, anksioznost, depresiju i druge mentalne zdravstvene probleme.
Negativna osećanja su različita i mogu uključivati teskobu, ljutnju, tugu, bes, razočarenje, mržnju... Ova osećanja su normalan deo našeg života i teško ih je izbeći.
Kad god osećamo odbojnost prema nekome odnosno prema ljudima sa kojima živimo ili sa kojima dolazimo u dodir, nešto ozbiljno pogrešno je u nama. Šta u takvim situacijama obično činimo? Pa, najčešće kažemo:“On je kriv. Kakav težak čovek.”
- Želimo da se neko drugi promeni da bi se mi osećali bolje.
- Pa, i ako se ta osoba promeni, kakve to veze ima sa nama?
- Ranjivi smo kao i pre toga, ponašamo se glupo, kao i pre, i dalje smo spavači.
Spavač uvek misli da bi se osećao bolje ako bi se neko drugi promenio. Ne! Mi smo osoba koja treba da se menja.
Negativna osećanja mogu da budu korisna za nas, ali ne smemo im dati previše slobode.
Suočimo se sa bolom – “Dobar dan tugo!”
Prva stvar koju treba učiniti je doći u dodir sa tim negativnim osećanjem, POSTATI SVESTAN da je tu. Ako nismo svesni nećemo ga iskusiti. Mnogi ljudi su, na primer, depresivni a da toga nisu ni svesni.
Svi se susrećemo sa neprijatnim osećanjima, u raznim situacijama. Dođu i prođu. Međutim, nekada ih ne primećujemo ili se pretvaramo da su prošla. To je kao kada voda želi da postane laka i lepršava para, a ostane zarobljena u ledu, koji zbog velike hladnoće može i da pukne.
Isto tako, svako dugotrajno, neprijatno osećanje vremenom postaje sve jače i jače, dok “ne pukne” i odvede nas u bolest ili smrt.
- Dakle, prvi korak je postati svestan svojih osećanja; imati svest o prisustvu neprijatnog osećanja.
Kada smo primetili da je osećanje tu, potrebno ga je prepoznati, DATI MU IME – bes, sramota, prznina, krivica, tuga, ljubomora… To može biti izazovno jer često nismo ni svesni kakva osećanja u sebi gajimo. Ključno je da dođemo u dodir sa tim osećanjima, za početak.
Na primer, ako si tužna jer te neko napustio – preminuo, otišao jer te više ne voli, otišao jer je vreme da ode. Priznaj da te to boli i da si tužna zbog toga. Istražuj zašto te to boli i plaši. Možda se bojiš kako ćeš živeti bez nje/njega, emotivno i/ili materijalno? Odakle to nepoverenje prema sebi?
Dok istražuješ podseti sebe da uvek, čak i kada svi odu, postoji neko ko je uvek tu. To si TI, naravno. Možda je to pravi trenutak da počneš da paziš i voliš osobu koja je uvek tu, a ti je možda ne primećuješ.
Osim toga, u jedinoj preostaloj, postoji i mnogo lepih sećanja, ljubavi, saosećanja i zahvalnosti prema onima koji su otišli. Iskoristi to za svoje isceljenje.
Dakle, kada prepoznamo svoje negativna osećanja, važno je da ih PRIHVATIMO. To znači, ako želimo da razrešimo ovo neprijatno stanje, NE SMEMO POTISKIVATI ili ignorisati negativna osećanja. Priznajmo i prihvatimo da se osećamo tako i da je to sastavni deo života.
Osećanja su u nama, ne u spoljnjem svetu
Postoje stvari koje su tako očigledne i vidljive, ali ih ljudi ipak ne vide, i ništa o njima ne znaju. OSEĆANJA SU U NAMA A NE U STVARNOSTI, to je tako očigledno, ali ljudi to ne znaju. Imaju diplome, visoka znanja i zvanja, ali ovo ne razumeju. U školi nas nisu naučili šta znači živeti, ali su nas zato naučili sve ostalo.
Koliko godina nam je potrebno da se oslobodimo tog ostalog. U stvari, duhovnost se i bavi time, odučavanjem – kako se osloboditi, tačniji odučiti od stečenih navika i nametnutih znanja (smeća).
Pošto su negativna osećanja u nama, a ne u spoljašnjem svetu, ne pokušavajmo da menjamo stvarnost. Prestanimo da se trudimo da menjamo muža/ženu, prijatelje, neprijatelje, nadređenog, sve ostale i sve ostalo.
Ne treba da menjamo ništa. Naravno, to ne znači da posle toga više ništa nećemo činiti. Najpre moramo biti sigurna da smo u Miru. (Više u tekstu “Šta je Unutrašnji Mir?”.)
- Negativna osećanja su u nama.
- Nijedna osoba na svetu nema moć da nas učini nesrećnim.
- Ne postoji događaj na Zemlji koji ima moć da nas uznemiri ili povredi.
Nikakav događaj, nikakav uslov, nikakva situacija, nijedan čovek nema tu moć. Samo što nam to niko nije rekao. Rekli su nam suprotno. To je razlog zašto smo u takvom neredu sada. To je razlog zašto spavamo. Niko nam nije rekao, a tako je očigledno. Nemojmo smetnuti sa uma da nas nijedan događaj ne opravdava da imamo negativna osećanja.
- Recimo da nam iznenadni pljusak upropasti dugo očekivani izlet.
- To nam je pokvarilo raspoloženje i baš smo se razljutili.
- Ali, ko se oseća loše – kiša ili mi?
- Šta je uzrok našeg besa – kiša ili naša reakcija na prolećni pljusak?
Dakle, stvarnost je u redu i nije problematična. Problemi postoje samo u ljudskom umu, uspavanom ljudskom umu.
Kada bi ljudi napustili planetu Zemlju život bi se nastavio, priroda bi i dalje postojala u svoj svojoj lepoti i nasilnosti. I, gde bi onda bio problem? Pa, ne bi bilo problema.
Ne identifikujmo se sa negativnim osećanjem
Nikad, baš nikad ne identifikujmo se sa negativnim osećanjem, jer nema nikakve veze sa našim JA. To osećanje nismo mi. To osećanje je rezultat naše uslovljenosti. Istrenirani smo da reagujemo na taj način.
Ne definišimo suštinu svog bića u terminima tih osećanja.
Nikada ne reci:“Ja sam depresivna.” Ako želiš, možeš reći: “Ovde je depresivno” ili “Ovde je sumorno”, Možeš reći:“Depresija postoji ovde, sada, tu u meni. Ja je posmatram i gledam. Ovde postoji povređeno osećanje. Prihvatam da je tu!”
Nemoj reći “Ja sam turobna”, jer etiketiraš, izjednačuješ sebe sa tim (negativnim) osećanjem. Jednostavno priznaj da je tu. Ti samo posmatraj. Pusti neka bude. Ostavi to na miru. I to će proći. Sve prolazi. Baš sve!
Dakle:
- Dođi u dodir sa svojim negativnim osećanjem.
- Ne pokušavaj menjati stvari.
- Nikada se ne poistoveti sa tim osećanjem.
Ako ovo uzmeš k srcu, i ponoviš to sebi mnogo, mnogo, mnogo puta, a možda ti neće trebati ni tri puta, jer nema pravila, ali učini mnogo puta, i doći ćeš do najvećeg otkrića u svom životu.
Sledeći korak je akcija, proces promene jedine osobe koju možeš (i trba da menjaš), sebe same.
Zaključna misao
Suočavanje sa osećanjima je početak istinskog isceljenja. Naša osečanja nisu jednobojna i jednoznačna, već slojevita. Ispod svakog negativnoh osećanja krije se STRAH. Strah je ispod svake tuge, besa, ljubomore...
- Pre svakog straha bila je MISAO.
- Misao hrani STRAH.
- Strah postaje OSEĆANJE (bes, tuga)
- A šta je iza tuge, besa…? Iza tuge je SRCE!
- Srce je mesto gde strah postajeosećanje sa imenom.
- Misao, Emocija, Srce, Osećanja (sa hiljadu lica) je formula koja nas vodi do otkrivanja i razumevanja svakog našeg emocionalnog iskustva.
To je put koji nas vodi do naših uverenja i do vremena kada su ona nastala. To je put razumevanja i isceljenja.
Negativna osećanja imaju svoju svetlu stranu. Uvek kada se sa njimja suočimo i razrešimo ih, mi jačamo svoj duh i postajemo spremniji za nove izazove, jer kada dostignemo jedan nivo, uvek postoji drugi.
Zabavi se i uživaj!