Negativna osećanja su neizbežan deo života. Svi smo se, ko zna koliko puta, suočili sa osećanjima tuge, ljutnje, straha ili očaja. One su sastavni deo naše emocionalne palete i ne treba ih potiskivati ili ignorisati.
Međutim, preterane ili nekontrolisana negativna osećanja mogu uticati na naše mentalno i fizičko zdravlje, pa je važno naučiti kako da se suočimo sa njima i kako da ih savladamo. Više o tome u tekstu koji sledi.
Negativna osećanja su korisna ako im ne damo previše slobode
Negativna osećanja su emocije koje proživljavamo kada smo nezadovoljni ili se neprijatno osećamo. To su emocije koje nam mogu doneti bol, patnju ili frustraciju. Obično se smatraju negativnim jer nas mogu odvratiti od ciljeva ili nas učiniti manje produktivnim.
Ali, ta osećanja su sastavni deo našeg života. Mi smo često žrtve razmišljanja da negativne emocije moraju biti proterane iz našeg emocionalnog repertoara. Ako to učinimo, lako možemo pasti u “zamku sreće” odnosno verovanja da su ove emocije znak slabosti ili niske emocionalne inteligencije.
Ali, sa druge strane, preterana ili neadekvatna negativna osećanja, mogu da nas spreče da živimo punim životom i da se osećamo srećno i zadovoljno, jer mogu da utiču na naše fizičko i mentalno zdravlje, uključujući stres, anksioznost, depresiju i druge mentalne zdravstvene probleme.
Negativna osećanja su različita i mogu uključivati strah, teskobu, ljutnju, tugu, bes, razočarenje i mržnju. Ova osećanja su normalna, deo našeg života i teško ih je izbeći.
Kad god osećamo odbojnost prema nekom odnosno prema ljudima sa kojima živimo ili sa kojima dolazimo u dodir, nešto ozbiljno pogrešno je u nama. Šta u takvim situacijama obično činimo u odnosu na svoja negativna osećanja? Pa, najčešće kažemo:“On je kriv. Kakav čovek. Treba da se promeni.”
- Želimo da se neko drugi promeni da bi se mi osećali bolje.
- Pa, i ako se ta osoba promeni, kakve to veze ima sa nama?
- Ranjivi smo kao i pre toga, ponašamo se glupo, kao i pre, i dalje smo spavači.
Spavač uvek misli da bi se osećao bolje ako se neko drugi promeni. Ne! Mi smo to što treba da se menja.
Negativna osećanja mogu da budu korisna za nas, ali ne smemo im dati previše slobode. Kada se sa njima suočavamo treba imati na umu nekoliko važnih stvari i preduzeti nekoliko važnih koraka.
Suočimo se sa bolom – Dobar dan tugo!
Prva stvar koju treba učiniti je doći u dodir sa tim negativnim osećanjima. Ako ih nismo svesni nećemo ih iskusiti. Mnogi ljudi nose u sebi negativna osećanja ali ih ne primećuju. Mnogi ljudi su, na primer, depresivni a da toga nisu ni svesni. Tek kada se susretnu sa radošću shvate koliko su bili depresivni.
Dakle, prvi korak je postati svestan svojih osećanja, u ovom slučaju osećanja koja nam ne prijaju, koja nas proganjaju i muče. Imati svest o prisustvu neprijatnog osećanja.
Potrebno je da ih primetimo, da se suočimo se sa njima, prepoznamo ih i damo im ime. To može biti teško jer često nismo ni svesni kakva osećanja u sebi gajimo.
Recimo da smo ljuti. Možda smo neraspoloženi, osećamo se turobno. Osećamo odbojnost i mržnju prema sebi, obuzeti smo osećajem krivice, nervozni smo, napeti… šta god. Ključno je da dođemo u dodir sa tim osećanjima, za početak.
Kada prepoznamo svoje negativne emocije, važno je da ih prihvatimo. Ne pokušavajmo da ih potiskujemo ili ignorišemo, već prihvatimo da se osećamo tako i da je to sastavni deo života. To nam može pomoći da se osećamo bolje i da se lakše suočimo sa tim osećanjima.
Osećanja su u nama, ne u spoljnjem svetu
Postoje stvari koje su tako očigledne i vidljive, ali ih ljudi ipak ne vide i ništa o njima ne znaju. Ne znaju, na primer:
- OSEĆANJA SU U NAMA A NE U STVARNOSTI!
To je tako očigledna stvar, ali ljudi to ne znaju. Imaju diplome, visoka znanja i zvanja, ali ovo ne razumeju. U školi nas nisu naučili šta znači živeti, ali su nas zato naučili sve ostalo. Koliko godina nam je potrebno da se oslobodimo tog ostalog. U stvari, duhovnost se i bavi time, odučavanjem – kako se osloboditi, tačniji odučiti od stečenih navika i nametnutih znanja (smeća).
Pošto su negativna osećanja u nama, a ne u spoljašnjem svetu, ne pokušavajmo da menjamo stvarnost. Prestanimo da se trudimo da menjamo muža/ženu, prijatelje, neprijatelje, nadređenog, sve ostale i sve ostalo. Ne treba da menjamo ništa. Naravno, to ne znači da posle toga više ništa nećemo činiti. Najpre moramo biti sigurna da smo u Miru. Više o Miru pročitaj u tekstu “Šta je Unutrašnji Mir?”.
- Negativna osećanja su u nama.
- Nijedna osoba na svetu nema moć da nas učini nesrećnim.
- Ne postoji događaj na Zemlji koji ima moć da nas uznemiri ili povredi.
Nikakav događaj, nikakav uslov, nikakva situacija, nijedan čovek nema tu moć. Samo što nam to niko nije rekao. Rekli su nam suprotno. To je razlog zašto smo u takvom neredu sada. To je razlog zašto spavamo. Niko nam nije rekao, a tako je očigledno. Nemojmo smetnuti sa uma da nas nijedan događaj ne opravdava da immo negativna osećanja.
- Recimo da nam iznenadni pljusak upropasti dugo očekivani izlet.
- To nam je pokvarilo raspoloženje i baš smo se razljutili.
- Ali, ko se oseća loše – kiša ili mi?
- Šta je uzrok našeg besa – kiša ili naša reakcija na prolećni pljusak?
Recimo, da smo se udarili kolenom u stolicu. Zabolelo nas je i razbesnelo. Koliko ljutitih reči ili misli smo uputili stolici koja nam se našla na putu? Zašto? Stolica je u redu, ona je zaposlena sa time da bude ono što jeste, stolica. Bol je u našem kolenu a ne u stolici!
Mistici nam to govore iznova i iznova. Stvarnost je u redu. Stvarnost nije problematična. Problemi postoje samo u ljudskom umu, glupom, uspavanom ljudskom umu. Nije problem u stvarnosti.
Kada bi ljudi napustili planetu Zemlju, život bi se nastavio, priroda bi i dalje postojala u svoj svojoj lepoti i nasilnosti. I, gde bi onda bio problem? Pa, ne bi bilo problema.
Mi smo ti koji kreiraju problem. Mi smo problem. Identifikovali smo se sa JA. Treba da razumemo – osećanje je u nama, ne u stvarnosti.
Ne identifikujmo se sa negativnim osećanjem
Nikad, baš nikad ne identifikujmo se sa negativnim osećanjem, jer nema nikakve veze sa našim JA. To osećanje nismo mi. To osećanje je rezultat naše uslovljenosti. Istrenirani smo da reagujemo na taj način.
Ne definišimo suštinu svog bića u terminima tih osećanja. Nikada ne reci:“Ja sam depresivna.” Ako želiš, možeš reći “Ovde je depresivno ili Ovde je sumorno”, Možeš reći:“Depresija postoji ovde, sada, tu u meni. Ja je posmatram i gledam. Ovde postoji povređeno osećanje. Prihvatam da je tu!”
Nemoj reći “Ja sam turobna”, jer etiketiraš, izjednačuješ sebe sa tim (negativnim) osećanjem. To je tvoja iluzija, tvoja greška. Jednostavno priznaj da je tu. Ti samo posmatraj. Pusti neka bude. Ostavi to na miru. I to će proći. Sve prolazi. Baš sve!
Tvoja depresija i tvoja uzbuđenja nemaju nikakve veze sa srećom. To je nihanje klatna. Ako tražiš srećna uzbuđenja pripremi se za depresiju koja dolazi iza toga. Želiš svoju drogu? Pripremi se za mamurluk; s jednog kraja klatno se zanjiše se drugi.
Sreća je tvoje stanje postojanja. Ne moraš učiniti ništa da bi stekla sreću. Ona je već deo tebe. Ne treba ništa da dodaješ, već da odbacuješ. Odbaci svoje iluzije, navezanosti, zablude, negativnosti – i imaš sreću. Sve što si do sada stekla, to nije sreća, to su uzbuđenja. To sve nema nikakve veze sa srećom.
Dakle:
- Dođi u dodir sa svojim negativnim osećanjem.
- Ne pokušavaj menjati stvari.
- Nikada se ne poistoveti sa tim osećanjem.
Ako ovo uzmeš k srcu, i ponoviš to sebi mnogo, mnogo, mnogo puta, a možda ti neće trebati ni tri puta, jer nema pravila, ali učini mnogo puta, i doći ćeš do najvećeg otkrića u svom životu.
Sledeći korak je akcija, proces promene jedine osobe koju možeš (i trba da menjaš), sebe same.
Zabavi se i uživaj!