Niži astral je mesto gde postoji najviše nesvesnih entiteta i bića sa niskim vibracijama. To je mesto gde je najveći deo ljudske svesti. Pun je straha, sumnje i negativnosti.
Bića koja borave na ovom nivou frekvencije mogu biti zarobljena u ovom carstvu zbog nerešenih problema, vezanosti ili karme. Više o tome u tekstu koji sledi.
Svet patnje i straha
Donji astral je najniži deo Astralne ravni, nefizičkog carstva. Astralna ravan se opisuje kao oblast postojanja sačinjena od različitih nivoa od kojih svaki ima specifične karakteristike i svoje stanovnike. Više u tekstu “Tri nivoa Astrala“.
Donji astral je niži i gušći nivo Astrala povezan sa nižim vibracionim energijama. Astralni putnici koji su posetili ovo mesto često ga opisuju kao mesto koje daje osećaj gustine i neverovatne materijalnosti, i da imaju osećaj da se “kreću” kroz crn, lepljiv tok u okruženju koje je veoma neprijatno.
- Ovaj deo astrala se opisuje kao mesto naseljeno entitetima (bićima) koji se odlikuju negativnim emocijama, željama i namerama.
Veruje se da su ovi entiteti privučeni ovom delu Astrala zbog svoje vezanosti za zemaljske želje, nerešene probleme ili negativne energije. Ponekad duše mogu napustiti fizički svet ali ostati “vezane za Zemlju”; iz ekoliko razloga:
- Jednostavno ne žele da idu na sledeće mesto. Ako ne žele da odu, ne moraju. Niko ih ne može naterati da urade nešto što ne žele. Čak ni u “smrti”.
- Neke duše su zbunjene i još ne shvataju da su umrle. Ovi ljudi su često žrtve ubistava, zavisnici od droga, alkoholičari ili ljudi koji su dugo patili zbog mentalnih bolesti; ovi ljudi će često pokušavati da ponovo uđu u svoje telo, ali ne mogu.
Niža astralna ravan je ogledalo naše sopstvene stvarnosti. Veoma liči na našu trenutnu 3D stvarnost i uvek je povezana sa patnjom i strahom.
Put do pakla
Koliko puta smo čuli da neko živi u paklu, a možda smo i sami to doživeli. U svakodnevnom životu možemo često čuti da je paklena vrućina, da je bila paklena atmosfera….
Izraz “pakleno” koristimo uvek kada govorimo o ekstermno snažnim negativnim osećanjima koja se javljaju povodom nekog događaja.
Igra se odvija spolja ali oluja besni unutra, u nama.
Što je čovek češće i duže u takvom raspoloženju, bliži je Nižem astralu. U fizičkom svetu živimo u patnji, na najnižoj vibraciji, a noću posećujemo svet koji nam je blizu po vibraciji, a to je Niži astral. Noćne more su naš “izlet” u pakleni svet.
Šta znači živeti u paklu?
Znači birati negativno raspoloženje i osećati se loše. Pozitivno i dobro postoji, ali mi to ne primećujemo, previše patimo.
- Kao što čovek zloupotrebljava svoje fizičko telo nezdravim načinom života, na isti način astralna bića iskorištavaju ljudsku dušu i kradu joj energiju.
- To je moguće jedino u trenutku kada doživljavamo traumu, koja širom otvara prolaz za dolazak i naseljavanje entiteta, demona iz Nižeg astrala.
Aura je inače neprobojna, međutim kreiranjem traumatskih okolnosti otvara se prolaz kroz koji mogu proći razni nepoželjni entiteti.
Entiteti se nasele u čoveka, u njegovu dušu, i od tamo deluju. Mogu “progutati” čoveka do te mere da čovek prestane da bude svestan sopstvenog izvornog identiteta.
Astralna bića upravljaju ljudskom voljom. Jednom kada se naseli u dušu čoveka, astralno biće će nastojati svim sredstvima da drži prolaz otvoren kako bi što više mračnih bića naselilo fizički svet.
Što je više tamnih bića u svetu kreacije, to im je lakše da sebi osiguraju hranu (energiju), i što je najvažnije, sebe manifestuju u fizičkom svetu.
Šta to praktično znači, biće nam jasno kada pogledamo svet u kome živimo – ratovi, vesti koje su većinom “šokantne”, pretnje nuklearnim ratom, biohemijska oružja, nevidljivi neprijatelji (virusi), ekonomske krize… Sve što čoveka drži u stanju straha i traume kako bi se osigurao otvoren prolaz i nesmetan dolazak entiteta.
Sve proizlazi iz jednog Izvora, tako da i sva astralna bića služe Bogu, ali lažnom Tvorcu, koji ima razna imena; u hrišćanstvu je poznat kao đavo. Ovo biće (đavo) se nikada ne pojavljuje “lično”, već deluje iz senke. Ima svoje pomagače koji sprovode njegove zamisli i naredbe.
Što su prljaviji poslovi koje čovek opravlja, bliži je lažnom Tvorcu. Oni koji su spremni da prodaju svoju dušu, brže napreduju. Trenutno stanje u svetu svedoči da je takvih duša mnogo, tako da je sigurno velika gužva pri vrhu piramide. Borbe za pozicije pri vrhu su bezpoštedne, tako da opstaju samo “najbolji” (najzlobniji), ostali bivaju iskorišteni i odbačeni.
Krutu borbu zla da zavlada svetom, Dejvid Ajk (David Icke) naziva “Igre gladi”, ilustrujući to podatkom da 1% ljudi iskorištava 99% čovečanstva. Stvara se zavisnost od drugih, strah i glad za sopstvenim opstankom.
Patnja umesto radosti
Birajući patnju umsto radosti i ljubavi, jer sve je naš izbor, čovek može, nesvesno, svoj život na Zemlji pretvoriti u pakao.
Što duže živi u drami, čovek se lakše navikava na nju i postepeno postaje zavisan od nje. Za njega život postaje borba.
Slično kao bolesnici koji se toliko naviknu na svoju bolest, uprkos svom bolu, da na kraju ni ne žele da ozdrave. Bolest im je postala zona komfora.
- Čovek u patnji bira da živi u problemima jer oni opravdavaju njegvu patnju.
- Čovek koji traži lepotu i radost u sebi i oko sebe sigurno će ih naći, a kada se pojave neprijatnosti on ih ne pretvara u dugotrajnu patnju, prihvata ih kao izazov.
Nije bitno da li ponekad sami sebe sabotiramo ili nam to čine drugi ljudi, suština je u našem odgovoru na ono što nam se događa, pre svega emocionalnom odgovoru.
Kada počnemo svesno obraćati pažnju na svoja osećanja mi imamo izbor.
Možemo izabrati da volimo svoj Život i sve što nam se dešava. Možemo izabrati da svoju pažnju usmeravamo na dobro oko sebe i u sebi.
Ali možemo gledati i u suprotnom pravcu, i živeti Život pun bola i patnje. Takav život nam otvara vrata Nižeg astrala, pa kada završimo život u fizičkom svetu, nastavićemo da živimo u bolu i patnji, a da toga nismo ni svesni. Pako na Zemlji vodi u pakao Nižeg astrala.
Zemaljski pakao vs Niži astral
Pakao, zemaljski ili astralni, svejedno, uvek podrazumeva patnju, tamu, negativnost.
Koliko puta smo čuli, a verovatno i sami doživeli, da se u masi osećamo usamljeno, da dok se drugi vesele i pevaju, u nama besni oluja; u nama je toliko patnje da radost ne dopire do nas.
To ukazuje da mi ne zavisimo od okoline koja nas okružuje, već je tumačimo na osnovu toga kako se osećamo unutar sebe. Naš unutrašnji čemer ne može videti ništa lepo oko sebe, ma koliko toga bilo.
- Po crnilu i morbidnosti “oba pakla” se mogu izjednačiti, ali iapak nisu isto.
- Ako bi se malo poigrali rečima mogli bismo reći da je pakao na Zemlji “rajski pakao” u odnosu na svet Donjeg astrala.
Šta je tu rajsko?
Prvo, mogućnost da u svakom trnutku promenimo postojeće stanje našeg bića. U svakom trnutku imamo priliku da tamu pretvoriti u svetlost, pakao u raj.
Dovoljno je da osvestimo stanje u kome se nalazimo i odlučimo se da to promenimo.
Promena može biti trenutna, ali je to vrlo, vrlo retko. To obično znači da započinjemo proces izlaska iz pakla patnje koji zahteva naše puno angažovanje.
Drugo, promena nije jednokratna, sada i nikada više. Naprotiv. Svaki put kada posrnemo imamo priliku da ustanemo i ponovo krenemo u ublažavanje i isceljivanje negativnih osećanja.
Treće, je svesnost da u Pakao ne odlaze samo zli ljudi koji čine zla i nemnorala dela, “grešnici”, kako ih hiršanstvo imenuje, već svaki čovek koji čini “zlodela” prema samome sebi. Zlodela, znači da se skoro sva njegova iskustva koja proživljava na Zemlji, manifestuju kroz bol i veliku patnju.
Ukoliko ostanemo u tom svetu košmara i patnje, u trenutku odlaska iz fizičko postojanje, naći ćemo se u Nižem astralu, jer to je nivo naše vibracije. Kakav je svet u nama u takvom svetu nastavljamo svoje postojanje.
Zašto je Niži astral tako nepoželjan?
U Nižem astralu više nemamo priliku, a kamoli stalne prilike, da se oslobodimo razornih osećanja i da, u slučaju neuspeha, pokušavamo opet i opet.
- Na ovom nivou osećanja više ne možemo ublažavati.
- Sada ćemo ih doživljavati direktno, u njihovoj punoj brutalnosti, svo vreme.
Što je u nama to ćemo gledati oko sebe sve dok patnju ne osvestimo. A to može trajati stotinama i hiljadama godina, a možda i duže.
Znanje o Astralu, posebno donjem, je od neprocenjive važnosti jer nam ukazuje na važnost Fizičkog sveta i blagoslovima koje nam pruža.
Ako obratimo pažnju kako živimo i šta nam se dešava, biće nam jasno na kom nivo astrala ćemo živeti posle fizičke smrti.
Na primer, kao što smo već pomenuli, noćna mora nije ružan san, to je pokazna vežba kakav svet nas očekuje ako nastavimo da živimo u bolu i patnji.
Izlazak iz tame
Kao što znamo, tama je u čoveku samom i upravo taj mrak u njemu isijava iz njega i boji to mesto crnom bojom, i čini da se njegovo postojanje na tom nivou odvija u neprestanoj noći zla i groze. To je istinski pakao.
- Ako je sve u čoveku, onda je i ovo zastrašujuće mesto, kao i sva druga mesta, u potpunosti kreacija čoveka samog.
- Čovek sam stvara svoje okruženje, pa i ovo mesto.
- Jer, ovo nije fizička lokacija, već opis vibracije u astralu.
Čovek koji živi čisto i plemenito ni nema potrebu da dotakne to krajnje nepoželjano mesto za boravak duše, čak ne mora ni da bude svestan njegove prisutnosti.
Ako ga se ipak dotakne, što se veliki većini ljudi i dogodi, to je posledica njegovih grubih i zlih dela, reči i misli, prema drugima ali pre svega prema sebi.
- Spoljašnji svet je važan, jer je živa slika onoga što mi jesmo unutra.
- To znači da ako želimo promene moramo preusmeriti pogled sa spoljašnjeg sveta na unutrašnji.
To je početak procesa koji zovemo “rad na sebi”. To je proces istražaivanja ko smo mi zaista, zašto doživljavamo sve te traume. To je proces!
Međutim, ono što možemo učiniti odmah, to je da promenimo odnos prema sebi. Preispitujmo kako se ponašamo sami prema sebi.
- Pokažimo razumevanje, nežnost i ljubav prema sebi i Život će nam odgovoriti na isti način.
Važno je napomenuti da niko nije zaglavljen u Nižem astralu. Na kraju, duša će shvatiti da može napustiti niži astralni nivo.
Međutim, da li nam je potrebno da hiljade godina provedemo u tami kada nam fizički svet pruža priliku da živimo u svetlosti, i na Zemlji i u drugim dimenzijama.
Zabavi se i uživaj!