Jedna posebno vredna sposobnost koju naša amigdala ima je da preskoči korake obrade koji se odnose na naša čula. Na primer, ako čujemo poznat, opasan zvuk, naša amigdala odmah šalje hitne signale kako bismo reagovali pre nego što druge oblasti mozga obrade ono što je bio zvuk.
Zato iznenadni glasni zvuci mogu izazvati akustični refleks uzbune, zbog čega skočimo ili se trgnemo.Taj efekat takođe može imati ekstremniji oblik: “otmica amigdale“ ili “otmica emocija”.
Preuzimanje kontrole nad našim ponašanjem
Amigdala je deo mozga koji je odgovoran za emocionalne reakcije i igra ključnu ulogu u našem odgovoru na stresne situacije. Ako je u opasnoj situaciji, amigdala će poslati informacije drugim delovima mozga kako bi pripremila telo da se suoči sa situacijom ili da pobegne od nje.
Emocije straha, anksioznosti, agresije i besa pokreću ovu reakciju bori se ili beži. Ova reakcija “bori se ili beži “bila je od vitalnog značaja za naše pretke suočene sa fizičkom opasnošću pomažući im da procene da li treba da se upuste u borbu ili je nabolje rešenje da pobegnu sa mesta gde se osećaju ugroženo.
Danas, u modernim vremenima zaštitnička uloga amigdale može biti prekomerna i neadekvatna.
Naime, kada naša amigdala reaguje na stres i isključi naše prednje režnjeve dešava se otimca amigdale koja isključuje racionalne, razumne odgovore. Drugim rečima, amigdala preuzima kontrolu nad našim mozgom i odgovorima, sprečavajući racionalne i promišljene odgovore.
Otmica amigdale je trenutna i neproporcionalna emocionalna reakcija u odnosu na poticaj koji ga je pokrenuo jer se percipira kao pretnja emocionalnoj stabilnosti.
To se događa zato što amigdala krade aktivaciju drugih područja mozga, posebno korteksa, dominirajući u ponašanju subjekta i isključujući područje koje nas čini racionalnijim, ljudskim.
Prednji deo korteksa koji je ometen otmicom odgovoran je za naše logično razmišljanje ili planiranje naših akcija. Nasuprot tome, amigdala je deo najprimitivnijih struktura našeg mozga i ona je ona koja reguliše emocije. Tako, naše logičko razmišljanje podređeno je kontroli naših emocija.
U stresnoj situaciji tipično je da će frontalni režnjevi uskočiti da nadjačaju amigdalu kako bismo osigurali da reagujemo racionalno. Ali, ako stresna situacija izaziva jaka osećanja anksioznosti, besa, agresije ili straha, to može dovesti do nelogičnog i iracionalnog preaktivnog ponašanja.
U suštini, amigdala prevazilazi frontalne režnjeve kako bi otela kontrolu odgovora na stres.
Može izgledati čudno da najrazvijenijim delom našeg mozga, kao što je korteks, dominira struktura koja je primitivna kao amigdala; međutim, to je nešto što ima smisla ako ga posmatramo iz evolucijske perspektive. U davnim vremenima to je bilo pitanje preživljavanja.
U kojim situacijama dolazi do otmice amigdale?
U opasnim situacijama, amigdala, koja ima svojstvo svojevrsnog neuronskog alarma, može preuzeti kontrolu nad našim ponašanjem, a naročito dok je prefrontalni korteks efektivno zbunjen u fazi biranja adekvatne reakcije. Na taj način dolazi do brze instinktivne reakcije koja može napraviti razliku između života i smrti.
Takva reakcija može se dogoditi kao odgovor na stvarnu opasnost – nasilni napad, automobilska nesreća, prirodne katastrofe…
Preterana reakcija amigdala može se dogoditi i na potpuno umišljenu opasnost.
Može nam se desiti, kada imamo javni nastup, govor ili kada javno treba da predstavimo neki proizvod, da u trenutku kada treba da nastupimo, jednostavno “zamrznemo”; sve što smo do tog trenutka znali i bili spremni da predstavimo, biva blokirano jer je amigdala preuzela kontrolu nad našim ponašanjem ocenjujući da smo u opasnosti.
Kada nas očekuje važan sastanak ili se nađemo usred velike gužve u saobraćaju, iako to ne ugrožava naš život, naša amigdala nas takođe može oteti.
Zatim, to može biti i napad rečima, bilo u verbalnom ili čak i pisanom obliku, stanje kada se osećamo uvređeno.
Tokom amigdaline otmice mozga, sve verbalne reakcije i odgovori su isključivo emocionalni i skoro po pravilu potpuno iracionalni. Tada je nemoguće voditi normalan dijalog sa tom osobom. Moguća je, a često i izvesna, neprijatna svađa ili nešto još gore.
Primeri ponašanja osoba kod kojih je u toku amigdalina otmica variraju od blage uvređenosti, praćene obaveznim skretanjem sa teme upravo na tu uvređenost, pa sve do otvorenih pretnji fizičkim nasiljem ili čak do samog fizičkog nasilja.
Ako primetimo da se naš fokus prebacio sa teme o kojoj smo diskutovali na našu ličnu uvređenost, ili ako primetimo da smo počeli da tražimo način kako da uvredimo sagovornika umesto kako da opovrgnemo njegov argument, ili ako primetimo da smo možda ljuti na sagovornika, da mu čak već i pretimo, ili ako primetimo želju da se sa sagovornikom fizički obračunamo, znači da je u našem mozgu u toku amigdalina otmica.
Isto tako, ako bilo šta od ovoga primetimo kod našeg sagovornika, treba znati da je dalji razgovor u tom trenutku potpuno nemoguć.
U takvom trenutku je najbolje, ako je to moguće, privremeno se povući i dozvoliti sagovorniku da povrati kontrolu nad svojim ponašanjem, da bismo imali bilo kakve šanse da mu bilo šta objasnimo.
Otmica amigdale uzrokuje da se celo naše telo napuni adrenalinom i kortizolom. Zbog toga, nakon intenzivne emocije, obično se, neko vreme, osećamo iscrpljeno što možemo nazvati “emocionalnim mamurlukom“. Ovaj mamurluk je posledica hormona koji još uvek cirkulišu kroz naše telo i koji čine da neprijatnost traje mnogo duže.
Poznavanje amigdaline otmice je veoma važno zato što jedino tako možemo da prepoznamo kada se ona u nama događa, a ona se događa svima nama, bez izuzetka. Da bismo se uspešno odbranili od mogućih neprijatnosti, tačnije da bismo racionalnom delu mozga omogućili da dobije šansu da dođe do izražaja, neophodno je da prepoznamo da nam se događa amigdalina otmica.
Da bismo prekinuli ili sprečili preuzimanje kontrole od strane amigdale i smirili emocionalne reakcije potrebno je da postanemo svesni da se otmica događa, zatim da identifikujemo misli koje su povezane sa emocionalnom reakcijom, postavimo sebi pitanja koja nam pomažu da sagledamo situaciju iz drukčije perspektive i tako prepoznati okidače koji aktiviraju amigdalu.
Zabavi se i uživaj!