Kada se naš um probudi pre nego što je naše telo imalo priliku da to uradi, odigrava se fenomen koji se naziva paraliza sna.
To je stanje u kome možemo normalno da dišemo, vidimo i razumemo sve oko sebe ali ne možemo da pomerimo ni jedan jedini mišić našega tela (osim očiju), ma koliko se trudili.
Unutar tela odigrava se drama dok se spolja ne dešava ništa.
Budan um, uspavano telo
Paralizu sna karakteriše kratak gubitak kontrole mišića, poznat kao atonija, koji se može desiti u dve tačke tokom ciklusa spavanja – kada naše telo ulazi ili izlazi iz REM faze (duboko spavanje) – koji se javlja kada tonemo u san ili kada se budimo. Tada mozak šalje signale koji opuštaju mišiće u našim rukama i nogama. Rezultat toga je atonija mišića što nam pomaže da ostanemo mirni tokom REM faze sna (brzi pokreti očiju).
To znači da su tokom REM faze mišići “isključeni” odnosno telo prirodno ulazi u privremenu paralizu koja služi tome da nas spreči da delujemo u snu (ustajemo, hodamo, izlazimo napolje i sl.). Paraliza tokom spavanja je normalna i mi je uglavnom nismo svesni, osim kada telo ima poteškoća da napravi ove prelaze dok izlazi “u” i “iz” REM ciklusa.
Tokom paralize sna svesni smo svoje okoline, i dalje možemo pomerati oči i disati, ali ne možemo da se pokrećemo ili govorimo.
Mentalno smo budni i svesni smo da smo budni ali naš um i oči vide zastrašujuće stvari. Celo iskustvo se može opisati kao zastrašujuće jer, osim nepokretnosti mišića, ljudi često mogu da čuju neobične zvukove, da vide neobična zastrašujuća bića, tamne obrise, lelujave tamne senke. Ove halucinacije se javljaju kada se granica između sanjanja i budnosti prekine.
Ljudi takođe doživljavaju da nešto teško leži na njihovim grudima zbog čega se osećaju zaglavljeno, bezpomoćno i ugroženo. Čini se da ne mogu da prevaziđu taj pritisak, bez obzira koliko se trudili.
Mnogi otežano dišu ili se osećaju kao da se guše.
Svako pokušava nešto drukčije da izađe iz situacije, neki vape za pomoć, dok drugi zatvaraju oči da bi sve nestalo.
Ranije se verovalo, a i danas mnogi veruju, da su ove čudne pojave izazvali duhovi ili zli duhovi odnosno demoni koji nas proganjaju u snu.
Veoma je izazovno i teško da se izvučemo iz toga jer ne možemo prevariti svoja čula. Međutim, to je moguće ako fenomen razumemo. Za početak treba sačekati nekoliko sekundi ili minuta, koliko paraliza sna može da traje, da se naše telo vrati u normalu. U većini slučajeva, događaji se završavaju same od sebe, a može biti prekinut dodirom ili glasom druge osobe.
Uzroci paralize sna
Uprkos tome da je ovaj fenomen poznat kroz dugu ljudsku istoriju, uprkos mnogim svedočenjima i naučnim istraživanjima, niko sa sigurnošću ne zna šta ga uzrokuje.
Mnogi ljudi veruju da se to dešava iz neobjašnjivih razloga i da ima paranormalni karakter; mnogi je povezuju sa demonima.
Ipak, praksa i istraživanja ukazuju da postoje situacije u kojima je vreovatnoća da se ovaj fenomen pojavi znatno veća. Brojne studije pokazuju da je verovatnoća da čovek doživi paralizu sna mnogo veća kod ljudi koji imaju ozbiljne probleme sa spavanjem.
Istraživanja takođe ukazuju da je kod ljudi koji spavaju na leđima verovatnoća da dožive paralizu sna znatno veća u odnosu na ljude koji spavaju u bilo kom drugom položaju.
Neka istraživanja su otkrila da ljudi koji pokazuju osobine izraženije maštovitosti imaju veće šanse da dožive paralizu sna. Može postojati i veza između paralize sna i živopisnih noćnih mora ili lucidnih snova.
Iako ne postoji definitivan uzrok ili objašnjenje, nauka i istraživači sugerišu da ipak postoje neki faktori koji se mogu smatrati najčešćim, potencijalnim uzročnicima paralize sna:
- hronična nesanica,
- poremećeni obrasci spavanja (cirkadijalnog ritma) – zbog rada u smenama, menjanja vremenskih zona i sl.,
- narkolepsija – stanje koje uzrokuje da osoba iznenada zaspi, i više puta, tokom dana,
- posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) kao i izloženost fizičkom i emocionalnom stresu,
- anksiozni poremećaj,
- panični poremećaj,
- lekovi- posebno za psihičke poremećaje poput antidepresiva ili lekovi za lečenje poremećaja koncentracije,
- droge, alkohol, cigarete,
- porodična istorija paralize sna ali nije identifikovana specifična genetska osnova.
Dalja istraživanja su neophodna da bi se istražile ove korelacije i bolje razumeli brojni potencijalni uzroci paralize sna.
Simptomi paralize sna
Definišući simptom paralize sna je atonija ili nemogućnost pomeranja tela ili govora. Ljudi takođe prijavljuju otežano disanje, pritisak u grudima i uznemirujuće emocije poput panike ili bezpomoćnosti tokom epizoda paralize sna. Uobičajeno je da se osećamo preterano pospano ili umorno dan nakon što smo doživeli paralizu sna.
To se može dogodi dok tonemo u san (hipnagoška paraliza), kada se naše telo postepeno opušta. Svesnost o okolini se postepeno smanjuje, a mi te promene najčešće nismo svesni. Međutim, ako ostanemo budni a telo se opusti do faze paralize, može se dogoditi da iskusimo paralizu sna.
Kada tokom buđenja (hipnopompična paraliza) postanemo budni pre nego što je završio REM ciklus sna, može se dogoditi da kratkotrajno nećemo biti u stanju pomeriti telo, i tada možemo iskusiti paraliza sna pri buđenju.Ovo je najčešća vrsta paralize sna.
Procenjuje se da 75% doživljaja paralize sna takođe uključuje halucinacije koje se razlikuju od tipičnih snova. Halucinacije tokom paralize sna spadaju u tri kategorije.
- Uljez – ove halucinacije uključuju viđenje opasne osobe ili njeno prisustvo u prostoriji.
- Pritisak u grudima – ove epizode mogu izazvati osećaj gušenja ili osećaj da neko sedi na našim grudima; često se javljaju u tandemu sa halucinacijama uljeza. Obično je popraćena teskobom i osećajem gušenja.
- Vestibularno-motorne (V-M) halucinacije – mogu uključivati osećaj kretanja poput letenja odnosno senzacije izvan tela (vestibularni aparat je statički organ smešten u unutrašnjem uvu koji služi za održavanje ravnoteže i za informacije o položaju tela u prostoru).
Atonija je često uznemirujuća, a uznemirujuće halucinacije mogu učiniti epizode još više zastrašujućim. Iz tog razloga,velika većina ljudi koji prolaze kroz ovo iskustvo doživljavaju veliki strah.
Neki ljudi paralizu sna dožive jednom ili dva puta u život i to ne ostavlja nikakve posledice. Međutim, kada se iskustvo ponavlja situacija postaje mnogo ozbiljnija. Tome u prilog govori i podatak da 350 000 ljudi svakog meseca, na engleskom jeziku, na guglu (google) traži informacije i pomoć o paralizi sna. Ako tome dodamo činjenicu da smo tokom noći najispostavljeniji uticaju negativnih energija odnosno najmanje smo zaštićeni, jasno je koliko je važno da dobro upoznamo sve što se u to vreme dešava – san, snovi, paraliza sna…
Zabavi se i uživaj!