Detoksikacija je proces uklanjanja otrovnih materija iz organizma. Ovom procesu najčešće pristupamo putem raznih dijata, voćnih sokova, vežbi… Međutim, pre izbora bilo kakvog programa detoksikacije, neophodno je informisati se kako ovaj sistem zaista radi.
Naime, naše fizičko telo ima sve što je potrebno za eliminisanje otrova iz organizma. Naše telo u svakom trenutku vrši detoksikaciju zahvaljujući organima koji su za tu funkciju dizajnirani. Detoksikacija je stalan proces koji se prirodno dešava u nama i koji je suštinski deo našeg opstanka. Zato najpre pogledajmo šta se dešava u nama, pa tek onda posezimo za sokovima i sličnim zdravim tretmanima.
Naše telo ima sopstveni sistem za detoksikaciju
Kada smo na putu samootkrivanja, dok ulazimo u dubine svog bića, otkrivamo da je mnogo stvari koje nam više ne služe, koje su toksične i koje nas blokiraju. Da bismo napredovali potrebno je da se oslobodimo otrova nagomilanih u našem telu, u našem umu u našoj duši. Potrebna nam je detoksikacija fizičkog tela, detoksikacija uma i nezaobilazna detoksikacija duše.
U ovom tekstu govorićemo o detoksikaciji fizičkog tela. Kada govori o oslobađanju od otrova najčešće se koristi reč latinskog porekla – detoksikacija; taj pojam ćemo koristiti u ovom tekstu.
Kada govorimo o čišćenju tela od otrova, prva asocijacija, bar kod većine ljudi, je kremasti sok, široko rasprostranjenog engleskog naziva, smuti (smoothie).
Svakodnevno smo bombardovani reklamama koje pokušavaju da nam prodaju “detoks” kao lepo upakovani proizvod, 7-dnevni plan ishrane ili neke druge vrste dijete. Sugerišu nam da je promena godišnjih doba idealno vreme za čišćenje našeg organizma.
Postalo je moderno imati “dane detoksikacije” ili “mesec detoksikacije”, kao način pročšćenja nakon prejedanja i pijenja.
Međutim, umesto povremenih akcija čičćenja organizma razmislimo o kontinuiranoj detoksikaciji.
Naš zadatak jeste stvaranje “plana detoksikacije”, jer svako od nas ima svoje specifičnosti, a potreba za detoksikacijom zavisi od našeg trenutnog zdravstvenog stanja.
Za taj plan nisu ključni recepti za sokove ili određen način ishrane. Suština je u činjenici da imamo unutrašnje organe čiji je zadatak detoksikacija našeg telo danonoćno. Prema tome, naš “plan” detoksikacije, u meri u kojoj se uopšte može skicirati, treba da bude:
- upoznavanje sopstvenih organe za detoksikaciju unutar našeg tela,
- razumevanje kako funkcionišu procesi detoksikacije i
- spoznaja koji organi zahtevaju pažnju da bi se ti procesi optimizovali.
Ova strategija detoksikacije dobro će nam služiti do kraja života. Ovo nije plan, već jednostavno zdrav način života zasnovan kako treba, na samospoznaji i individualizovanom pristupu.
Nije slučajno da se organi za detoksikaciju često nazivaju „vitalnim organima“. Naši organi za detoksikaciju neprestano vode bitku kako bi zaštitili naše telo, često neprimećeno i još češće necenjeno.
Organi dizajnirani za detoksikaciju tela
Tekući procesi detoksikacije našeg tela su izraz njegove vitalnosti koja se manifestuje kao dobro zdravlje. Naši organi za detoksikaciju moraju u svakom trenutku dobro funkcionisati ili će nam zdravlje brzo biti narušeno.
Naša jetra, bubrezi, pluća i koža su dizajnirani da neprestano vrše detoksikacju. Ovi organi su zaista multifunkcionalni, i njihov posao je da rade bez prestanka, svaki dan, kako bi nas održali u životu i održali zdravlje našeg tela.
- Svaka pojedinačna odluka i razmatranje pitanja detoksikaciji treba da bude u direktnoj vezi sa ovim vitalnm organima i načinom na koji oni treba da vrše detoksikaciji našeg tela.
Imajmo na umu da su svi ovi organi međusobno povezani i da je svaki deo šireg kompleksnog sistema koji čini naše telo. Zdravstveni problem, za koji se čini da nije povezan sa procesima detoksikacije, može zapravo uticati na jedan od ovih organa i ugroziti njegovu sposobnost detoksikacije tela.
Takođe, zdravstveni problemi koji mogu izgledati površni i udaljeni od glavnih unutrašnjih organa (na primer, problemi sa kožom), mogu zapravo biti znak da je sistemu za detoksikaciju našeg tela potrebna pomoć.
Evo kratkog pregleda kako treba da se vrši detoksikacija:
Pluća – detoksikacija se vrši sa svakim udahom i izdahom
Naš sistem organa za disanje uključuje pluća, respiratorni trakt i njegove bronhije. Proces disanja se odvija po automatizmu i bez njega život nije moguć. To nam je poznato. Međutim, koliko ljudi svoja pluća posmatra kao savršen alat za detoksikaciju našeg tela.
- Čistači u našim plućima su naš udah i naš izdah. Ako znamo da u toku samo jednog minuta udahnemo i izdahnemo 15 do 25 puta, a svaki udah – izdah, pročišćava naše telo, postaće nam jasno kako moćnog saveznika imamo, a da toga često nismo ni svesni.
Naša pluća imaju sopstveni sistem za filtriranje koji obavlja ključnu ulogu u tekućim procesima detoksikacije našeg tela.
Dok su jetra i bubrezi zauzeti filtriranjem naše krvi i izbacivanjem toksina iz sistema, naša pluća neprestano filtriraju otpad ugljen-dioksida (u obliku toksičnog gasa) i omogućavaju snabdevanje svake ćelije našeg tela sa dovoljno kiseonika (koji uzimaju) iz vazduha koji smo udahnuli.
Svima dobro poznat mehanizam udah-izdah u suštini je mehanizam detoksikacije. To znači da se toksini (otrovi) eliminišu iz tela dok se korisne hemikalije zadržavaju u telu, i tako iz sekunde u sekunu…
Ako jetra, bubrezi i crevni trakt (deo želuca i digestivnog sistema) nisu u stanju da eliminišu toksin ili razbiju supstancu, tako da se može u potpunosti svariti i izlučiti, tada je predviđeno da naša pluća priskoče u pomoć.
Toksini ili teške supstance se pokupe u krvotok i pomeraju nagore gde ulaze u alveolarne kese koje čine dno pluća. Tu pluća pokupe teške toksine i na kraju ih iskašljaju kao sluz.
Jedan od razloga zašto se pušenje smatra štetnim je taj što dim cigarete može preopteretiti sistem filtriranja pluća, što na kraju može dovesti do smanjenja njihove sposobnosti detoksikacije.
Koža – eliminacija otrova preko znoja
Koža, najveći i najteži organ ljudskog tela, barijera između spoljašnjeg sveta i unutrašnjih organa, osim što aktivira imunski sistem kada štetne bakterije prođu kroz nju, ona takođe igra važnu ulogu u izbacivanju toksina iz našeg tela.
Koža, putem znoja, izbacuje otpadne nusproizvode svarene hrane koja je bogata proteinima, rafinisanim šećerom ili kisele prirode, kao i uklanjanje mokraćne kiseline i uree (krajnji produkt metabolizma belančevina).
Kada su jetra, bubrezi i pluća preopterećeni količinom toksina koji se moraju eliminisati, koža treba da apsorbuje toksični balast i izbaci ga kroz znoj.
- Toksini sa kojima jetra, bubrezi i pluća ne mogu da se nose, opteretiće našu kožu dok pokušava da ih ukloni iz našeg tela.
- To će izazvati reakcije na koži koje će se manifestovati na njenoj površini kao akne, mitiseri, bele tačke, ciste, osip i čirevi.
Iapk, izbacivanje toksina putem znoja je i dalje normalan deo tekućeg prirodnog procesa detoksikacije. Poželjno je da se ovaj proces odvija svakodnevno kroz fizičke vežbe.
Kada kroz vežbe ubrzavamo dah i znojimo se, mi podstičemo cirkulaciju krvi što direktno utiče da se toksini potiskuju na površinu kože, odakle se zatim izbacuju.
Jetra – najpoznatiji čistač otrova
Jetra, najveća žlezda u ljudskom organizmu, predstavlja centralnu laboratoriju tela koja ima važnu ulogu u metabolizmu u kome obavlja mnoštvo funkcija, uključujući i detoksikaciju, koja je jedna od njenih najvažnijih funkcij.
- Naša jetra je dizajnirana da preuzme veliki deo odgovornosti za detoksikaciju celog sistema našeg tela.
- Njen zadatak je da nas zaštiti od toksina koji potiču iz aditiva u hrani, neprirodnih lekova, alkohola i drugih supstanci koje izazivaju zavisnost, dok istovremeno osigurava da se dobre stvari zadrže za ishranu našeg tela.
Jetra prihvata stvari koje unesimo u telo a zatim ih razlaže na hemijske komponente. Zadatak jetre je da zadrži korisne supstance i šalje ih po celom telu putem krvotoka koji prvo prolazi kroz samu jetru.
- Štetne, toksične supstance koje ne smeju da stignu do krvotoka, jetra razgrađuje, pripremajući ih tako za izlučivanje.
Iako jetra nije odgovorna za izlučivanje otpada koji treba da obradi, ne zaboravimo da zatvor (opstipacija) može negativno uticati na sposobnost organa da detoksikuju naše telo. To je zato što, kada su creva zatvorena, toksini koji su trebali da se izluče ostaju u debelom crevu i na kraju se reapsorbuju i pokreću jetru da ih ponovo detoksikuje, čime se troši esencijalna energija jetre.
Bubrezi – “detoks sito”
Bubrezi su jedan od najvažnijih vitalnih organa u ljudskom telu. Bubrezi imaju veoma kompleksnu strukturu i funkcije.
Dve najvažnije funkcije bubrega:
- izbacuju štetne i toksične supstance iz organizma,
- održavaju ravnotežu vode, tečnosti, minerala i drugih hemijskih supstanci, tj. elektrolita kao što su natrijum, kalijum itd.
Njihov zadatak je da naš krvotok bude bez otpada i viška tečnosti. Naši bubrezi obavljaju detoksikaciju jetre tako što filtriraju našu krv i odvajaju nepotrebne materije (toksične supstance, lekove, amonijak, ureu) u ono što na kraju postaje urin koji treba da bude spreman za izlučivanje.
Zato je važno da pijemo dovoljnu količinu vode (količina je individualna), jer naši bubrezi se posebno oslanjaju na naš unos vode.
Ako pijemo, (za nas) dovoljnu količinu vode, onda će naši bubrezi imati dovoljno vode za čišćenje otpada i štetnih hemikalija iz krvotoka, pročišćavajući tako i našu krv u tom procesu.
Čin filtriranja naše celokupne zalihe krvi vrše naši bubrezi između 20 i 25 puta dnevno. To je stalan proces koji uključuje pritisak na krv dok se kreće kroz složenu unutrašnju strukturu nalik situ bubrega.
Dehidracija može ozbiljno potkopati funkcije detoksikacije, zato što je određena količina vode neophodna za razređivanje krvi kako bi mogla da prođe kroz strukturu bubrega kao deo procesa filtriranja.
Osim vode, ključno je i stanje našeg krvnog pritiska. Visok krvni pritisak (hipertenzija) može dovesti do otkazivanja bubrega i trajnog oštećenja organa; danas je to jedan je od glavnih uzroka otkazivanja bubrega širom sveta.
Dok naši bubrezi sprovode glavni deo svakodnevnog procesa detoksikacije, njihova vitalna uloga u kontroli krvnog pritiska, čini ovaj organ za detoksikaciju posebno osetljivim na hipertenziju. Pored toga, sama struktura membrane bubrega nalik je situ, pa je tako i sama podložna da se začepi i ošteti supstancama koje se teško vare.
Osim opisanih organa postoje i drugi organi, koji se takođe smatraju vitalnim organima, koji takođe neprestano uključeni u proces detoksikacije – creva i limfni sistem.
Kada dobro upoznamo funkcionisanje naših vitalnih organa onda dolazi vereme za detoksikaciju fizičkog tela – sokovi, dijete, vežbe, čajevi…
Zabavi se i uživaj!