Važan deo ljdskog postojanja je Duša, naša veza sa Božanskim. Naša Duša je direktno povezna i sa našim fizičkim telo. Ta dva dela našeg bića su različita ali neodvojiva, osim u događaju koji zovemo smrt (za sada je tako).
Duša je povezana sa telom ali nije materijalna. Naše fizičke oči ne mogu videti pravednost, strah, harbrosr, jer su to svojstva naše Duše. Ona jeste beztelesna ali joj je potrebna hrana, a to su naše reči i naše misli.
Telo i Duša postoje i rađaju se iz Duha.
Duša, večna suština onoga što jeste
Ono što je našim fizičkim čulima lako uočljivo je naše fizičko telo, i lako nam je reći – to je moje telo, to sam JA.
- Kada smo imali telo deteta govorili smo to sam JA. Kada smo odrasli i postali punoletni i kasnije, bez obzira na godine, i dalje smo govorili – to sam JA.
- Telo se menja ali naše JA i dalje je tu.
Da li je onda naše telo naše JA? Ne, telo ne može biti JA, jer ako neki deo tela nedostaje (ruka, noga…) mi smo i dalje mi (JA), a ne naša noga ili ruka.
Ako nismo telo, da li smo mi ono što osećamo? Jednog dana možemo biti radosni a onda tužni ili ljuti. Sledećeg dan možemo biti iznervirani, zaprepašteni pa oduševljeni. Stalna igra hladno-toplo. Dakle, kako možemo biti naša osećanja kada se ona svakodnevno menjaju.
Isto možemo reći i za naše misl. Naše misli, bar kod većine ljudi, često lutaju u različitim pravcima. Isto je kada govorimo o svojoj ličnosti ili o našim sećanjima.
Bez obzira kakvo telo imamo, šta mislimo i osećamo, čega se sećamo, koliko godina imamo, koliko dana samo već “odživeli”, na kraju svakog dana mi smo i dalje “JA“.
- Dakle, postoji nešto što je suština svega onoga što mi jesmo.
- Postoji nešto što pokreće naše atomske čestice koje se zovu telo, emocija i um.
- To nešto je naša Duša, večna suština onoga što jeste.
- Duša je „JA“.
Šta je, dakle, JA? JA je Duh, koji ima Dušu, koji živi u Telu. (Ti si duh, koji ima dušu, koji živi u telu).
A zašto smo mi Duša? Zato da bi iskusili ovaj život kao ljudsko biće.
Duh, Duša i Telo
Čovek ima svoj vidljivi i nevidljivi deo. Satkan je iz više delova koji su povezani u neodvojivu celinu. Duh u kome prebiva Božanska sila koju zovemo Bog; Duša u kojoj prebiva naše JA; Telo u kome borave fizička čula.
Fizičko telo
Naše fizičko telo je spoljašnji deo našeg bića koji nam omogućava kontakte sa opipljivim, materijalnim svetom koristeći naših pet fizičkih čula.
Naše telo je „zemaljsko odelo“ i predstavlja našu vezu sa ovim svetom. Ono je vozilo kroz koje doživljavamo prirodno carstvo. Svaka interakcija koju delimo sa drugima odvija se kroz naše telo. Sa telom govorimo i komuniciramo. Svojim fizičkim bićem vidimo, čujemo i dodirujemo svet oko sebe.
Ono se kreće, postoji, što je istovremeno dokaz postojanja životne sile u nama. Ako pogledamo svoje telo biće nam jasno da ne postoji spoljašnja sila koja ga pokreće na način kao što se pokreću predmeti. Da bi predmet pokrenuli, pomerili. potrebna je spoljašnja, mehanička sila.
Naše telo radi toliko automatskih radnji, kojih najčešće nismo ni svesni – dišemo, srce kuca, krv teče, hrana se obrađuje, pokrećemo ruke noge…sve to radi bez spoljašnjih pokretača. Dakle, sve se pokreće iznutra, a pokretač je Duša koja telu život daje.
Duša
Kao što smo rekli, Duša je naše JA, medijum između našeg Duha i našeg Tela; poseduje samosvest, da bismo mogli imati svoju ličnost, i predstavlja oblast odlučivanja. Naša Duša je naša ličnost, ono što jesmo. Duša je neutralno tlo između Tela i Duha. Duša nema fizičke delove. U njoj žive naš um, volja, različite emocije i ličnost. Naš um – ono što zamišljamo. Naša volja – ono što želimo. Naše emocije – ono što osećamo. Takođe ima operacije pamćenja i savesti.
Dakle, Dušom mislimo, razmišljamo, razmatramo, pamtimo, čudimo se… Doživljavamo emocije poput sreće, ljubavi, tuge, ljutnje, olakšanja i saosećanja. U stanju smo da rešavamo, biramo i donosimo odluke.
Duh
Naš Duh je naša veza sa Tvorcem (Bogom), naš najdublji deo, unutrašnji organ, koji poseduje svest o Bogu, da bismo mogli da stupimo u kontakt sa Bogom. To je centar nas, izvor našeg identiteta, suština bez forme, koja prethodi svakom pokretu. Naš Duh poznaje savršeno zajedništvo sa Bogom.
Namera Božanske sile je da se izrazi kroz nas. a to je moguće kada je celo naše biće ispunjeno tom moći počevši od našeg Duha, nastavljajući se u našu Dušu, i na kraju obuhvatajući naše Telo.
- Vežbanje našeg Duha je ključ.
- Ne samo da naš Duh ima sposobnost kontakta i zajedništva sa Bogom, već je i mesto gde On živi u nama.
- Možemo se obratiti Njemu u svom Duhu da bismo živeli Božanskim životom.
U ovom tekstu nije priča o tome šta nam je činiti konkretno (vežbe) kako uspostaviti vezu sa božanskim u sebi, već videti i razumeti širu sliku pa onda tražiti put i način. Da shvatimo da smo Duhovno biće koje ima Dušu i živi u Telu.
Svoju komunikaciju sa Bogom uspostavljamo na osnovu toga ko smo u svom Duhu a ne u svom fizičkom telu. Kada smo u komunikaciji sa Božanskim dobijamo pravo na sve što Bog jeste i ima.
Bez obzira kako se osećamo telom ili dušom, naša veza u Duhu ostaje. Mi ne treba da živimo da bismo se povezali sa Bogom, mi treba da živimo od veze koju (već) imamo sa Bogom.
Zabavi se i uživaj!