Šta je karma i kako utiče na naš život?

Karma, kao termin i koncept, često se prevodi kao “akcija”.
Naše namere nas vode ka akciji i određuju da li ćemo imati pozitivna ili neprijatna iskustva. Ovaj fenomen se najčešće povezujemo sa nečim što je teško, izazovno i neprijatno.
Svako od nas stvara karmu u sadašnjem životu ali u nama je akumulirana i karma naših predaka. S obzirom na to da je karma promenljiva, mi možemo, u svakom, sadašnjem, trenutku činiti pozitivne akcije koje nas mogu osloboditi od uverenja koja nas drže u patnji.

Karma nije zamišljena da bude kazna. Prisutna je radi učenja.

Priča o karmi bliža je ljudima koji veruju u postojanje karme i u reinkarnaciju. Ostalima može biti inspiracija za istraživanje, ako ih tema privuče.

Karma nije kazna već prilika

Nijedna religija ne daje zadovoljavajuće objašnjenje otkuda razlike u bogatstvu naroda i pojedinaca, o nesrećama i nevoljama koje nastaju iznenada, o srećnom nizu koji se pojavljuje niotkuda, o genetskim defektima i deformitetima koji uništavaju živote, o teškim bolestma, o zločinima i kaznama. Ali odgovori su vidljivi kada se događaji ispitaju iz ugla karme. Karmička objašnjenja često prevazilaze sadašnje živote, istražuju prošle živote, dešavanja u prethodnim rođenjima i podstiču na marljivo, odgovorno ponašanje u ovom rođenju kako bi imali miraniji budući život.

Karma znači – prouzrokovati neko dejstvo  koje će imati posledice. To je zakon akcije i reakcije na koji utiču naše reči, misli, osećanja, želje, izbori, postupci.

• Kada mislimo, govorimo ili delujemo mi pokrećemo silu koja će reagovati u skladu sa tim. Reakcija koju imamo, ima uticaj na našu budućnost.
• Doslovno, to bi značilo da naše misli oblikuju našu stvarnost.
• A to znači, da je mesto na kome se sada nalazimo direktan rezultat naših prošlih misli, osećanja i odluka – karme.

Ljudi koji veruju i poznaju karmu postupaju oprezno u svim svojim odnosima, bilo sa ljudima ili prirodom. Karma utiče na sudbinu pojedinaca, porodica, zajednica, sela, gradova, nacija i civilizacija.

Pošto je univerzalna, doktrina karme je iznad svih religija, apsolutno nepristrasna. Niko ne može intervenisati u tuđu karmu, niti iko može preuzeti na sebe karmu drugog.

Tri aspekta karme

Karmu možemo posmatrati kroz tri aspekta:

• akcija (svaka),
• utisak (otisak) koji ta akcija ostavlja,
• reakcija, posledice te akcije.

Kada kažemo akcija, govorimo o svakoj akciji koja je izvršena bilo kojim gradivnim elementom te akcije: um, osećanja, čula, telo odnosno sve što “radi” nešto i čime možemo proizvesti neki rad. 

Utisak bitno utiče na dalji tok zbivanja jer određuje da li ćemo nastojati da izvršenu akciju ponovimo ili ne, da li ćemo je modifikovati ili ne, i ako je modifikujemo, kako. 

Na prime, odlazimo u posetu prijateljima koji imaju psa koji je uvek radostan kada nas vidi. Međutim, ovoga puta nas napadne. Ništa ozbiljno se nije dogodilo, ali to je napravilo utisak na nas i mi smo taj utisak pohranili kao neprijatno iskustvo. Taj događaj će dalje usloviti naše ponašanje u sličnim situacijama. 

Sledeći put možemo se ponašati na mnogo različitih načina, ali sigurno neće biti kao ranije. Generalno, i verovatno, bićemo veoma oprezni u približavanju psu, pokušavajući da ga izbegnemo u širokom luku.

Drugi način je da modifikujrmo svoju akciju (bežanje) na reakciju psa (napad) i pokažemo mu da tako ne može. Direktna akcija, dodir psa koga poznajemo, može izazvati našu fizičku reakciju (da odgurnemo psa).

Naravno, možemo da razmišljamo o dubljim motivima agresivnog ponašanja psa. Bilo šta da je, uzrokovano je utiskom.

Bitno je shvatiti da sva tri aspekta (akcija-utisak-reakcija) ovog događanja, i svakog drugog, sačinjavaju neodvojivu i interaktivnu celinu koja se naziva karma.  (više u tekstu “Karma i principi po kojima deluje“)

Isto tako je bitno bar naslutiti složenost međudejstava i simultanosti ovih aspekata. Od događanja ovakvog tipa sačinjena je naša prošlost, sadašnjost i budućnost. To je naš karmički identitet, stalno u ovakvom tipu previranja, transformacija, nagomilavanja i modifikovanja utisaka, za razliku od onog nepromenljivog, po kome osećamo sebe kao jedno nepromenljivo, uvek istovetno biće.

Ove karmičke naslage, nastale tokom bezbrojnih trovrsnih delovanja, čiji je mehanizam uprošćeno opisan, ne iščezavaju, “dosije” se ne briše, neprimerno tumačenje ne može izmeniti njihovu operativnost niti delovanje – i predstavljaju izvore informacija o izvršiocu. 

Čovek pati samo ako je stvorio uslove za patnju

   

Karma je refleks ili “otisak” u našem umu. Kada vođeni dobrom namerom učinimo dobro delo, znači da je akcija krenula iz uma. To znači, da čineći dobra dela mi razvijamo sklonost našeg uma ka dobrim delima. Ponavljajuća se dobra dela ostavljaju otisak u um i to zovemo dobra karma.

Potpuno isto se dešava kada su naše namere, postupci, misli i govor proistekli iz pohlepe, osvetoljubivosti, mržnje. U tom slučaju razvijamo sklonost našeg uma ka lošim delima. To zovemo loša karma.

Dakle, naša karma utiče na naš um na dva načina: 

Prvi  – utiče na sklonost našeg uma da razmišlja na određen, preovlađujući način. Ako često reagujemo ljutito naš um će biti pun doživljaja ljutnje i namere da tako i dalje postupa.

Zbog ovih refleksa, u svakoj sličnoj situaciji ubuduće, mi ćemo biti skloniji da osećamo ljutnju nego, recimo, blagonaklonost. 

Zapravo, svaka navika stvara i osnažuje čovekove sklonosti da se tako i ubuduće ponaša. I to je nalik začaranom krugu.

Drugi način – utiče na naš doživljaj stvarnosti i naša iskustva. Ono što doživljavamo, osećaj radosti ili neprijatnosti, dolazi uglavnom na osnovu reakcije na naše čulne podražaje. 

Uzmimo za primer osobu koja je vrlo svadljiva, eksplozivna. Mnogo je životnih situacija u kojima će se ta osoba osećati povređeno, uvređeno, besno što će ozbiljno uticati na stanje njenog uma. Takva, eruptivna stanja se teško smiruju.

• Ukoliko ta osoba osvesti svoje stanje i preduzme korake i bes zameni stanjem mira i ljubavi u sebi (naravno govorimo o procesu), doći će do promene.
• Ta osoba može nastaviti da živi istim životom, ali u istim situacijama više neće reagovati isto jer tu situaciju više neće doživljavatii kao bolnu. 

U tom smislu možemo reći i da naša patnja izvire iz naše karme i stanja našeg uma. 

Gledano iz ove perspektive, vidimo da naša namera da učinimo ovo ili ono, ima svoje plodove odmah, u vidu navike uma koju time razvijamo, ali i kasnije u vidu naših reakcija koje će, u istim situacijama, iz tih navika proizaći.

Ako slučajno zgazimo mrava, na primer, a da recimo to nisamo ni primetili, tada nije bilo namere i kako se to može odraziti na naš um? 

Ali, ako ga zgazimo “iz zabave”, želja da ubijemo, ostavlja trag u našem umu. Kasnije, možda ćemo postati manje osetljivi za život kao vrednost, možda će nam takav stav doneti mnoga neprijatna iskustva, verovatno ćemo zbog toga u sebi osećati više mržnje itd. A takva će nam onda biti i karma. 

Na sličan način, recimo da samo izgubili izvesnu svotu novac, a da to nisamo ni primetili. Neko siromašan ga je našao i nahranio sebe i svoju porodicu. Bez obzira na taj dobar ishod, pošto nisamo uložili svoju volju u to, nema nikakvog ni traga u našem umu, a onda ni bilo kakve karme.

Dakle, ma kako zvučalo, mi odlučujemo hoćemo li biti srećni i spokojni ili nesrećni i uznemireni. Imajući na umu ono što je ovde rečeno, potrebno je da promenimo perspektivu iz koje posmatramo svoj život i ono što nam se događa. (Za dodatnu isnspiraciju – Citati o karmi).

Zabavi se i uživaj!