Koliko je realan naš svet, Univerzum i sve u njemu? Da li je naš Univerzum samo hologram – projekcija 2D polja i odgovarajućih parametara? Ili možda živimo u kompjuterskoj simulaciji kognitivne i tehnički superiorne civilizacije?
Ljudi o ovom pitanju raspravljaju vekovima, a i u naučnoj fantastici postoji bezbroj varijacija na ovaj scenario. Savremena nauka se takođe bavi odgonetanjem dileme – šta je stvarnost? Više o tome u tekstu koji sledi.
Matriks, zamka iz koje je moguće izaći
- Naučeni smo da verujemo da je materija čvrsta.
- Naučeni smo da verujemo da su okolnosti fiksne.
- Izgleda da smo dezinformisani.
Stvarnost nije onakva kakva se čini da jeste. Mnogo je zanimljivija i potpuno drukčija od stvarnosti koju dešifruju naša fizička čula.
- Da li je moguće da živimo u Matriksu, nekoj vrsti simulacije, odnosno kompjuterskog programa koji je kreirala naprednija inteligencija, čija je tehnologija toliko sofisticirana da se simulacije ne mogu razlikovati od stvarnosti, a učesnici nisu svesni da su u virtuelnom svetu.
Ova ideja nije nešto novo. Njome se bave naučnici i filozofi već vekovima. Mnogo knjiga je napisano, mnogo filmova je snimljeno na temu matriksa, a neodvojivi deo ove teme svakako su Dejvid Ajk (David Icke) i film Matriks (Matrix, 1999, trilogija i četvrti nastavak).
Pre nego kažemo koju reč o filmu “Matriks” pomenućemo “Zvezdane staze”, epizodu Holodek (holodeck). Holodek je soba koju kontroliše brodski računar. Likovi u seriji su u stanju da pišu holodek programe koji mogu da simuliraju bilo šta. Oni mogu reći računaru da odigra scenu iz romana, i program će je savršeno simulirati u stvarnom životnom iskustvu za njih.
Ukoliko bi komandant tog broda Riker želeo da napiše program za simulaciju šume u kojoj je proveo mladost, uneo bi sve detalje kojih je mogao da se seti, zatim bi zakoračio kroz vrata Holodek-a i rekao: “Uključite program“.
Naizgled magijom, našao bi se u bujnoj, zelenoj šumi na otvorenom. Drveće, biljke, ptice, vetar, magla…, sve bi izgledalo, osećalo se, mirisalo, imalo ukus i bilo bi STVARNO. Ali nije. Scene u Holodeku su trodimenzionalne iluzije. Baš kao naša stvarnost. Baš kao i naš Univerzum.
Kada mi ljudi, shvatimo pravu prirodu stvarnosti, moći ćemo da činimo “čuda“ poput hodanja kroz čvrste predmete, savijanja kašika, usporavanja protoka vremena… Do tada, učinimo najbolje što možemo da prepoznamo, razumemo i savladamo Matriks i slie koje nam ga nameću. Daleko su stigli, ali mi smo još uvek tu. Potrebno nam je znanje da bi svoju moć iskoristili. Mnogi ljudi su se već probudili, mada mnogo je onih koji još nisu.
Stvoreni svetovi su napravljeni od misli
Materija dimenzije u kojoj mi živimo je visoko kondenzovan oblik misaone energije. Zamisli svoj um kao računarski sistem holodek u kome hardver (naš um) koristi softverski program (naše misli, informacije) da manipuliše i kondenzuje energiju, što stvara fizički “svet“ koji izgleda, oseća, miriše, ima ukus i zvuči stvarno.
Naš svet je samo iluzija. Mi ga kreiramo upravo sada. Svi mi, kao kolektiv, to stvaramo. Mnoga stara učenja i mistične tradicije vekovima su pokušavale da nas nauče ovom konceptu – da je ovaj svet iluzija. Tek nedavno, sa novim uvidima, posebno sa pojavom kvantne fizike, mnoge tajne su se razotkrile i počeli smo da shvatamo o čemu su stari mistici govorili.
To nam daje šansu da se obračunamo sa Matriksom koji nas je skoro saterao u ćošak. Upoznajmo i savladajmo neprijatelja. Ako je on učinio sve da nas upozna i to iskoristi protiv nas, učinimo isto.
Priča koja nas tera da se zapitamo “Šta je stvarno?”
“Matriks“, legendarni naučno-fantastični serijal naterao nas je da preispitujemo naš svet, realnost, pa čak i sopstveno postojanje. Film pokazuje da je stvarnost zapravo kompjuterska simulacija koja se zove Matriks i da mi živimo u simulaciji.
Jedna od najlegendarnijih scena u Matriksu je ona kada Morfeus ponudi Neu (koji u tom trenutku još živi kao radoznali haker Tomas Anderson) ključni izbor između plave i crvene pilule:
- progutaj plavu pilulu i vrati se životu kao gospodin Anderson, blaženo nesvestan matriksa, simuliranog sveta koji je u tajnosti napravljen da bi se porobilo čovečanstvo ili
- progutaj crvenu pilulu i budi prosvetljen o stvarnosti i tiraniji mašina.
Kakve poruke nam šalje crvena pilula?
Preispitujmo stvarnost u kojoj živimo
Neo je, preispitujući stvarnost, shvatio je da njegov svet nije ništa drugo do iluzija koju su stvorile mašine kako bi kontrolisale čovečanstvo. Ova spoznaja dovela ga je do toga da postane ključni igrač u otporu protiv mašina.
Dakle, možemo početi da preispitujemo pretpostavke i uverenja koja imamo o svetu oko nas. Samo zato što nešto izgleda normalno ili poznato ne znači da je to jedini način na koji stvari mogu biti.
Ponekad se možemo osećati zaglavljeno zato jer smo na to navikli ili zato što se plašimo promena. Dovodeći u pitanje ove pretpostavke i uverenja, možemo početi da sagledavamo stvari iz nove perspektive. Budimo radoznali i skeptični.
Prihvatimo nove ideje
Junaci filma se stalno suočavaju sa novim izazovima i tehnologijama dok se bore protiv mašina. Da bi imali prednost pred svojm neprijateljima, oni moraju stalno da se prilagođavaju i uče nove veštine.
Tako i mi, budimo otvoreni za nove ideje, bilo da se radi o učenju novih tehnologija ili istraživanju novih načina razmišljanja,.Nove ideje možemo isprobavati sami, čak i ako u početku izgledaju zastrašujuće, ili se otvoriti za učenje od drugih.
Prevaziđimo prepreke
Likovi filma se suočavaju sa bezbrojnim izazovima, od agenata i drugih Matriks programa do zastrašujuće armije mašina u poslednjoj bici. Međutim, nikada ne odustaju i nastavljaju da se bore za ono u šta veruju, čak i kada stvari izgledaju nemoguće.
Budimo spremni da se suočimo sa preprekama. Uvek će postojati izazovi – nedostatak resursa, finansija ili jednostavno strah od neuspeha. Uprkos tome, činimo najbolje što možemo da ostanemo usredsređeni na svoje ciljeve i istrajmo u nevoljama.
Povezujmo se sa drugim ljudima
Junaci filma blisko sarađuju kako bi postigli svoje ciljeve i spasili čovečanstvo od mašina.
Razmislimo i potražimo mogućnosti za saradnju sa ljudima koji dele naše ciljeve i vrednosti jer nam to može pomoći da postignemo više nego što bismo ikada mogli sami.
Razmišljajmo izvan okvira
Sposobnost junaka filma da razmišljaju izvan okvira i iznalaze kreativna rešenja za teške izazove je ono što ih čini tako neustrašivim ratnicima.
Na isti način, moramo i mi biti spremni da se oslobodimo konvencionalnog razmišljanja i izazovemo sebe da pronađemo nova i inovativna rešenja za postojeće izazove.
Kako nas Matriks programira?
Agenda je da se ljudi otuđe sami od sebe, da sve što čine, čine na svoju štetu i pri tome veruju da čine sebi dobro. Suština tog programa je držati ljude u neznanju i strahu. Ljudi uglavnom nisu svesni da žive u programima koje su nasledili i stekli. Ti programi su šteni jer njihov cilj nije dobrobit čoveka već održavanje postojećeg sistema odnosno načina života.
Dokaz da su ti programi štetni je izgled današnjeg sveta u kome vladaju pohlepa, posebno za novcem, sebičnost, nesreća. Upitajmo se – koliko crkva ima veze sa Tvorcem; koliko škola ima veze sa obrazovanjem; koliko nauka ima veze sa istinom; koliko medicina ima veze sa zdravljem….?
Kako nas sistem manipuliše? Glavni “alati” su mediji, obrazovni sistem, uništavanje kulture i kulturne tradicije, religija i i nauka. Ovde ćemo ispostaviti medije koji pokrivaju najširu ciljnu grupu i imaju poguban uticaj na društvo. Po mišljenju Naoma Čomskog (Naom Chomski) postoji nekoliko ključnih metoda koje mediji koriste za očuvanje robovlasničkog sistema:
- Preusmeravanje pažnje sa važnih problema na nevažne – zaposliti javnost mnoštvom nebitnih informacija, da ljudi ne bi imali vremena da razmišljaju .
- Postupnost promena – nepopularne mere i promene koje bi mogle izazvati bunt javnosti, jer su za većinu ljudi neprihvatljive, uvode se postepeno, mesecima i godinama. U početku o tome se govori sramežljivo, pojavi se tek poneki naslov, poneka diskusija, afirmativni filmovi…da bi tema postepeno postajala sve prisutnija dok se na kraju na to ne navikneo. Svet se polako menja, a čovek nema svest o promenama.
- Stvaranje problema – čuvena formula “problem-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: namerno izazvati nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, koje je sistem “primoran” da uvede.
- Odlaganje – nepopularne promene se najavljuju mnogo ranije, kako bi se ljudi privikli na samu ideje o promeni.
- Upotreba dečjeg jezika – time se postižu dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam posebno se koristi u reklamama.
- Buđenje emocija – zloupotreba emocija je klasična tehnika koja se koristi kako bi se kritička svest zamenila emotivnim impulsima (bes, strah…) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.
- Neznanje – kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv. Što manje znanja to je lakši pristanak na manipulaciju.
- Veličanje gluposti – javnost treba podsticati na prihvatanje prosečnosti. To podrazumeva nametanje ljudima šta je “in”, podsticanje glupost, vulgarnosti, primitivizama. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
- Stvaranje osećaja krivice – treba uveriti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću jer je nedovoljno obrazovan, ograničenih sposobnosti. Takvo podcenjivanje pojedinca najčešće izaziva osećaj krivice pa lako odustaje od traženja pravih uzroka svog položaja i od pobune protiv ekonomskog sistema.
- Zloupotreba znanja – brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.
Kako je čovek postao digitalni zavisnik?
Kada se film “Matriks” pojavio, masovna upotreba računara bila je na početku. Mnoge mašine i događaji u filmu doživljavali smo kao naučnu fantastiku. Samo dvadesetak godina kasnije, to je postala naša stvarnost. Računalniški svet (mašina) skoro je postao naš život.
Neosetno i ushićeno pristali smo da nas digitalno zarobe. Naše sve veće umreženo (onlajn) prisustvo, poznato kao digitalni otisak, naučnu fantastiku pretvara u stvarnost.
- Naša spremnost da delimo lične informacije i pristajemo na nadzor putem tehnologije, od aplikacija za mobilne telefone do alata za mašinsko učenje, omogućilo je generisanje veoma detaljne slike naših ličnih života i navika.
- Razodeli smo se, iznutra i spolja, moćnoj i sposobnoj mašini!
- Kakva god da je, ipak je samo mašina; ne smemo to zaboraviti!
Postali smo laka meta za sve vrste manipulacija i kontrole. Na “izvolte” smo svim vrstama manijaka, reklamnih agencijama, o političarima da ne govorimo…
Preklapanje naših digitalnih profila i stvarnog života je sve jače. Razmere su zabrinjavajuće, za čoveka ali ne i za Matriks. Setimo se da je Fejsbuk (facebook) na početku bio uzbudljiv. Briljantna ideja da se povežemo sa drugima sa zajedničkim iskustvima i interesovanjima, ojačana je pojavom Tvitera, Instagrama i aplikacija.
Naravno, stvari nisu ostale tako jednostavne, jer nisu ni napravljene da rade u korist čoveka. Ove platforme su se pretvorile u Frankenštajnova čudovišta, pune takozvanih prijatelja koje nikada nismo sreli, zastrašujućih vesti, tračeva o slavnim ličnostima, samoveličanja i reklama, reklama, reklama…
Ne zaboravimo virtuelni metaverzuma – koji će nam omogućiti da se više uživljavamo u život na internetu!? Mnogo je još zamki – algoritmi, veštačka inteligencija… transhumanizam koji veruje da ljudi mogu da se unaprede iznad fizičkih i mentalnih ograničenja i da “izdignu” tela spajajući ih sa tehnologijom.
Da li to znači da je konačni cilj – čoveku ugraditi čip i pretvoriti ga u strogo kontrolisanu mašinu. Da li treba da postoji vrsta koja više nije svoja? Ne dozvolimo da nam uzmu ljudskost. Mi smo ljudi, ostanimo ljudi!
Mi smo moćna bića
Mi smo moćna bića ali uporno pokušavaju da nas uvere da smo mali i nemoćni. Učinimo najbolje što možemo da bolje upoznamo sve svoje potencijalei kako bi se uzdigli na viši nivo svesti. Matriks to ne voli.
Toliko je alata sa kojima raspolažemo a koji nas povezuju sa Božanskim, sa našim Višim JA. Možemo krenuti od pitanja Šta je svest – i šira slika će se pojaviti.
Oslonimo se na našu misterioznu i neuhvatljivu veštinu koju zovemo mašta. Našoj mašti pristupamo kroz kreativnu vizuelizaciju, sanjarenje, noćno sanjarenje, meditaciju. Svaki put kada dođe do produbljivanja aktivnosti moždanih talasa na Alfa, Teta ili Delta, čovek ima potencijal da lako pristupi višem denzitetu iz bilo kog od tih stanja.
Koristimo našu pinealnu žlezdu, našu direktnu vezu sa Božanskim (umesto crkve koju su nam poturili kao posrednika); protiv nje sistem vodi rat.
Znamo li šta su čakre i koje blagodeti nam donose kada su otvorene i uravnotežene.
Istražimo – šta je Mir, jer iz stanja Mira “zvezde su na dohvat ruke”, a Matriks nema šanse. Njegova hrana su Ne–Mir i strah.
Istražuj sebe i svoje potencijale i pomozi drugima da čine isto. Kada shvatimo da se sve promene dešavaju na nivou programa, odatle možemo lako upravljati stvarnošću. Kada shvatimo da svet u kome živimo nije fiksiran kao što smo verovali, počećemo da gradimo nove veštine u upravljanju okolnostima sopstvenog života, na nove i čudesne načine, bez Matriksa!
Zabavi se i uživaj!