Verovanje da se duša nakon smrti tela vraća na Zemlju u drugom telu, tumači se kao reinkarnacija. Nova ličnost u novom telu razvija se tokom svakog života u fizičkom svetu, međutim, duša ostaje konstantna tokom svih uzastopnih života.
To podržava tvrdnje da smo mi večni i da ovaj život nije ni prvi, ni poslednji.
Reinkarnacija – ponovni povratak u telo
Kroz svoje postojanje čovek neprestano postavlja sebi pitanja na koja nema konačan odgovor, i za kojima i dalje traga. Ako bi neko pitanje mogli da izdvojimo i dodelimo mu prvo mesto onda bi to svakako bilo pitanje šta je smrt (i strah od smrti) odnosno šta se dešava sa nama nakon što umremo?
Ova zagonetka je od vajkada obuzimala “običnog” čoveka, naučnike, filozofe i velike mislioce. Danas smo odgovoru blizu koliko i u vremenima kada su prvi treptaji svesti zatreperili u umovima naših, davno zaboravljenih predaka. Konačnog odgovora nema ali ima mnogo ideja.
Jedna od njih je veoma prisutna – ideja da se ponovo rađamo ulazeći u novo telo nakon smrti. Taj trenutak ponovnog rađanja nazivamo reinkarnacija što u bukvalnom prevodu znač – ponovo postati telo.
Taj proces se stalno ponavlja, stalno se reinkarniramo odnosno prolazimo kroz proces stalnog rađanja i umiranja.
- Kada se rodimo imamo telo bebe.
- Posle izvesnog vremena mi imamo telo odrasle osobe.
- Telo bebe je nestalo, ali mi još uvek postojimo.
- Ovo je reinkarnacija, promena tela i doživljavamo je tokom fizičkog postojanja.
- Na isti način na koji menjamo tela u ovom životu, menjaćemo i tela posle ovog, fizičkog života.
Dakle, reinkarnacija je prelazak duše iz jednog tela u drugo. Život u ovom postojanju je krug rađanja, smrti i ponovnog rađanja. Tako da mi nikada ne umiremo; mi samo menjamo svoju fizičku formu. Biti čovek je najviši oblik Života na ovoj planeti.
Zašto se ponovo vraćamo u život?
Ako ne verujemo u reinkarnaciju, to znači da verujemo da se rađamo samo jednom, i to je to. Ako ovako gledamo na naše fizičko postojanje, možemo pretpostaviti da bi trebalo da se svi rađamo jednaki. Rađamo se jednaki jer imamo samo jednu šansu za život, a svi bi trebalo da imamo iste šanse.
Međutim, ako pogledamo, ranije i sadašnje generacije, videćemo da nismo baš svi jednaki:
- neki se rađaju zdravi, a neki bolesni,
- neki su rođeni srećniji od drugih,
- neki su rođeni fizički veoma privlačni dok drugi ne,
- neka deca pate od rođenja i umiru veoma mlada,
- neki su rođeni siromašni, a neki bogati…
To da imamo više od jednog života, u stvari, znači da su naša ponovna rođenja povezana sa istorijom naših prošlih života. Taj uzročno-posledični odnos, koji nazivamo karma, mi gradimo tokom života i vraćamo se da se suočimo sa posledicama naših postupaka, ubiremo plodove ili rešavamo nerešene zadatke.
Duša koja se vraća u telo, vraća se u stanju i sa informacijama sa kojima je otišla. Duša je energetsko polje i kao takva je neuništiva odnosno bezsmrtna, kao i svaka druga vrsta energije. Kada se telo ugasi, energija koja ga je pokretala odlazi dalje noseći sa sobom sva znanja, iskustva i utiske iz života osobe koju je upravo napustila, tražeći sledeću priliku da se vrati u telesni život kako bi ispravila greške i ispunila zadatke koji su ostali neispunjeni.
To znači da je u duši zapisan svaki događaj, stanje, situacija koju je prošla u zadnjem življenju.
Sadašnji život je zaista važan
Iz do sada rečenoga jasno je da su ključna dva pitanja:
- Šta se to ponovno utelovljuje, ulazi u telo i rađa se- šta duša donosi sa sobom?
- Šta se sada događa sa onim što se nalazi u utelovljenju – kako ćemo mi reagovati na zadatke koje nam duša postavlja?
Kada odemo sa ovoga sveta mi sa sobom ne nosimo ništa materijalno (kuće, vile, automobile…) ali zato nosimo sve svoje borbe, težnje, pohlepu, zavist, vezanost, radost, dobronamernost…
To što smo odneli ponovo će se utelotvoriti u sadašnjem životu. Ponovo ćemo se roditi sa svim tim. I tako iz života u život.
Ovo verovanje znači da je ono što smo sada daleko važnije od onoga što će biti u nekom drugom životu.
Delovanje u sadašnjem životu, koje uključuje sva naša iskustva – nasilje, dobra dela… i proživljena osećanja – bes, ljutnja, zavist, mržnja…, možemo preinačiti. Ukoliko to ne učinimo sva naša iskustva će preći u naš sledeći život.
Očigledno da postoji sećanje na prošla iskustva, na prošli život. To se sećanje nagomilava kao naše JA, kao ego, ličnost. I taj splet prelazi onda u naš sledeći život.
Dakle, važno je sadašnje utelovljenje. Ako verujemo u reinkarnacviju važno je šta sada radimo. Sadašnji život je veoma važan i sve što u njemu činimo. Što se više oslobodimo negativne karme, sledeća inkarnacija može biti mnogo prijatnije iskustvo (ako ne nakupimo novu karmu).
Telo – privremeni “čuvar” Duše
Mi smo duhovna bića u materijalnom svetu. Ukoliko damo prednost jednom ili drugom delu ove jednosti naš život postaje neuravnotežen i udaljen od “pravog” puta. Pravi put znači da je fizičko telo zdravo i uravnoteženo i da podržava duhovnu stranu našeg bića.
Naše telo je naš dom sve dok živimo u ovom životu. na nama je da ga volimo, čuvamo i poštujemo čineći najbolje što možemo da naš boravak ovde učinimo prijatnim i pogodnim za duhovni napredak (prosvetljenje). Nasuprot prolaznog tela nalazi se bezsmrtna duša.
Veoma je važno u kakvom je stanju naše fizičko telo jer ono pomaže putovanju duše i konačnoj reinkarnaciji. Telo jeste veran pratilac duše ali na ograničeno vreme, jer je njegovo postojanje ograničeno (bar za sada).
Kada smo u fizičkom telu možemo brže da obradimo svoju karmu. To radimo tako što uparujemo karmičke obrasce naše duše sa inteligencijom našeg tela da bismo se oslobodili prošlih obrazaca ponašanja i trauma. U stanju smo da razmišljamo i da budemo ‘svesni’ svojih izbora, čime prevazilazimo prošlost i na kraju se oslobađamo svih prošlih tendencija.
Ako bismo posvetimo brigu i pažnju našem hramu, našem telu (fzičko, mentalno i psihičko zdravlje) to će nas odvesti do samog “neba” koje tražimo. Osim što brinemo da je naše fizičko telo zdravo svakodnevno istražujmo i isprobavajmo moći koje ima. Na primer, koliko znamo i koliko koristimo našu pinealnu žlezdu, koja predstavlja našu direktnu vezu sa višim svetovima.
Važnost našeg fizičkog tela na ovom duhovnom putovanju je zapravo imperativ! Zato, bez obzira koliko smo dobro ili bolesno, volimo svoje telo. Služi nam decenijama, i to je naš prvi i poslednji saputnik u ovom životu.
Budimo najbolji prijatelj svom telu, a ne neprijatelj. Nagradiće nas stostruko!
Nauka i reinkarnacija
Savremena nauka ima svoje principe i metode delovanja. Gledano iz tog ugla ne postoje jaki objektivni dokazi niti specifične istraživačke metode koje mogu otkriti misteriju reinkarnacije. Međutim, ljudi ne mogu sve da znaju sa trenutnim nivoom svesti odnosno trenutnim umom i inteligencijom koji su dovoljno ograničeni da ne mogu da percipiraju takav takozvani paranormalni fenomen.
Ljudski um je sklon da stvara koncepte koji se uklapaju u njegovo verovanje i da onda veruje da je to apsolutna istina. Koliko koncepata toliko i istina. Koliko religija toliko istina o reinkarnaciji. Međutim, istina ne može biti mnogo, ali mnogo ih je i sve su u opticaju. Svaki koncept (religija) svoju istinu proglašava pravom.
Očigledno da je “istina” van domašaja ljudskog uma. Možda je jedini način da saznamo da li postoji reinkarnacija kada umremo. Smrt je neizbežna (za sada). Dakle, svi ćemo saznati pre ili kasnije!
Zabavi se i uživaj!