Zabrinutost ili mentalna napetost uzrokovani teškom situacijom mogu nas uvesti u stanje nemira koje nazivamo stres.
Stresno stanje može nam pomoći da izbegnemo trenutne izazovne i opasne situacije. Međutim, ukoliko se ne-mir naseli u naš život i postane deo naše svakodnevice, može imati pogubne posledice na naše fizičko, mentalno i psihičko zdravlje.
Veoma opasan neprijatelj koga je moguće savladati, a često i izbeći.
Stres, grmljavina koju ne čujemo
Stres je prirodan ljudski odgovor na izazovne i opasne situacije. Stres podstiče ljude da se pozabave poteškoćama i pretnjama u svom životu. To je način na koji naše telo reaguje na bilo koju vrstu izazova ili pretnje. Kada osetimo opasnost – stvarnu ili zamišljenu – odbrambene snage tela se aktiviraju brzom, automatskom akcijom poznatom kao reakcija „bori se ili beži“.
Reakcija na stres je način na koji nas telo štiti – pomaže nam da ostanemo fokusirani, energični i budni. U vanrednim situacijama, stres nam može spasiti život dajući nam dodatnu snagu da se odbranimo ili nas može podstaći da pritisnemo kočnice kako bismo izbegli saobraćajnu nesreću.
Svi doživljavamo napete situacije i odbrambenu reakciju tela. Prirodno je da smo pod stresom u izazovnim situacijama kao što su, na primer, razgovori za posao, ispiti, prevelika opterećenja, nesiguran posao, sukob sa porodicom, prijateljima ili kolegama…
Kod mnogih ljudi stres se smanji ili nestane kada se situacija umiri ili kakda nauče da se emocionalno nose sa situacijom.
Međutim, nakon određene tačke, stres prestaje da bude od pomoći i počinje da uzrokuje veliku štetu vršeći negativan uticaj na naše zdravlje, raspoloženje, produktivnost, odnose i kvalitet našeg života.
Stres ima tendenciju da bude široko rasprostranjen tokom događaja kao što su velike ekonomske krize, epidemije bolesti, prirodne katastrofe, rat i nasilje u zajednici.
Reakcija na stres
Stres doživljava svako jer živimo ubrzanim ritmom koji nam neprestano govori da nešto moramo. Kada se osećamo ugroženo, automatski se pokreće reakcija našeg tela na stres koja nas uvodi u borbu sa nastalim izazovom. U tom trenutku naš nervni sistem reaguje tako što oslobađa hormone koji podstiču telo na hitnu akciju, što nam omogućava da brzo reagujemo na situacije opasne po život.
Ove fizičke promene povećavaju našu snagu i izdržljivost, ubrzavaju naše vreme reakcije i poboljšavaju naš fokus – pripremajući nas da se borimo ili pobegnemo od opasnosti koja nam preti.
Međutim, problemi se javljaju kada je stresnih situacija previše, kada su suviše jake ili suviše dugo traju, tako da mi nemamo vremena da se opustimo. Ustvari, svo vreme smo u stanju pripravnosti, u stanju alarma.
Zbog toga, naš način razmišljanja se menja, postajemo napetiji, nervozniji, pojavljuju se poteškoće u koncentraciji, razmišljamo – svi me pritiskaju, ne mogu više.
Na fizičkom nivo stresni događaj mogu izazvati lupanje srca, stezanje mišiča, povišen krvni pritisak, ubrzano disanje, znojenje… a čula postaju oštrija.
Kada alarmni sistem postaje deo naše svakodnevice on se aktivira i u situacijama koje nisu opasni po život – saobraćajna gužva, pritisci na poslu, sukobi u porodici… Tako da, hronična aktivacija ovog mehanizma preživljavanja direktno narušava naše zdravlje.
Kada je čovek preplavljen stresom može reagovati na različite načine:
Naglašen nemir– ljutnja, nervoza, ratobornost, povišena temperatura, uzbuđenje, preterana emotivnost, velika uznrmirenost.
Pasivnost – povučenost, depresivnost; čovek se isključuje, povlači i pokazuje vrlo malo energije ili emocija.
Istovremeno oba načina – pod pritiskom čovek “zamrzne” i ne može ništa da uradi; izgleda paralizovano, ali ispod površine je izuzetno uznemiren; u njemu “ključa” ali se spolja to ne vidi.
Zašto nam se ovo događa? Zato što smo okrenuti ka spoljašnjem svetu pokušavajući da zadovoljimo očekivanja drugih. Čineći to mi gubimo vezu sa svojim telom i zato teže prepoznajemo znake stresa i ne shavatamo da je vreme da nešto preduzmem kako bi se opustili.
Stresne situacije se pojavljuju u spoiljašnjem svetu ali koreni njihovog nastanka su, ustvari, u nama, u smislu očekivanja i zahteva koje imamo prema sebi. Šta mi očekujemo zavisi od vaspitanja i kultute u kojoj odrastamo, od programa i uverenja koje imamo, od unutrašnjih ragovora koje vodimo sa sobom.
Kako radi naš alarmni sistem?
Reakcija na stres počinje u mozgu. Kada se neko suoči sa nadolazećom opasnošću, oči ili uši (ili oboje) šalju informacije u amigdalu, područje mozga koji je odgovoran za emocionalne reakcije. Amigdala tumači slike i zvukove i kada primeti opasnost, odmah šalje signal za pomoć hipotalamusu.
Ova oblast mozga funkcioniše kao komandni centar koji komunicira sa ostatkom tela preko autonomnog nervnog sistema koji kontroliše nevoljne telesne funkcije – disanje, krvni pritisak, otkucaji srca i proširenje ili suženje ključnih krvnih sudova i malih disajnih puteva u plućima zvanim bronhiole.
Autonomni nervni sistem ima dve komponente:
Simpatički nervni sistem funkcioniše kao pedala gasa u automobilu, pokreće reakciju bori se ili beži, pružajući telu nalet energije tako da može da odgovori na uočene opasnosti. Parasimpatički nervni sistem deluje kao kočnica. Podstiče odgovor “odmori se” koji smiruje telo nakon što opasnost prođe.
Hormoni stresa – adrenalin i kortizol
Nakon što amigdala pošalje signal za uzbunu, hipotalamus aktivira simpatički nervni sistem šaljući signale preko autonomnih nerava do nadbubrežnih žlezda. Ove žlezde reaguju pumpanjem adrenalina (epinefrina ) u krvotok.
Adrenalin pokreće oslobađanje šećera u krvi (glukoze) i masti iz privremenih mesta skladištenja u telu. Ovi hranljivi sastojci ulaze u krvotok, snabdevajući energijom sve delove tela.
Sve ove promene se dešavaju tako brzo da ih ljudi nisu ni svesni. U stvari, veza je toliko efikasna da amigdala i hipotalamus započinju ovu kaskadu čak i pre nego što su vizuelni centri mozga imali priliku da u potpunosti procesuiraju ono što se dešava. Zato su ljudi u stanju da odskoče sa puta isprede dolazećeg automobila, i pre nego što razmisle šta rade.
Kako početni nalet adrenalina opada, hipotalamus aktivira drugu komponentu sistema odgovora na stres – poznatu kao HPA osa – hipotalamus, hipofiza i nadbubrežne žlezde.
Nadbubrežna žlezda oslobađaja kortizol, tako da telo ostaje napeto i u stanju visoke pripravnosti. Kada pretnja prođe, nivo kortizola opada. Parasimpatički nervni sistem – “kočnica” – tada umiruje odgovor na stres.
Uporni skokovi adrenalina mogu oštetiti krvne sudove i arterije, povećavajući krvni pritisak i povećavajući rizik od srčanog ili moždanog udara.
Povišeni nivo kortizola stvara fiziološke promene koje pomažu da se popune zalihe energije u telu koje su iscrpljene tokom odgovora na stres. Ali oni nenamerno doprinose nagomilavanju masnog tkiva i povećanju telesne težine. Na primer, kortizol povećava apetit, može izazvati želju za slatkišima i mastim, tako da će ljudi želeti da jedu više da bi dobili dodatnu energiju. Takođe, povećava skladištenje neiskorišćenih hranljivih materija, kao masti.
Znaci da smo pod stresom
Stres nam otežava da se opustimo. Hronični stres može pogoršati već postojeće zdravstvene probleme. Stresne situacije takođe mogu izazvati ili pogoršati stanja mentalnog zdravlja, kada simptomi stresa postanu uporni i počenu da utiču na naše svakodnevno funkcionisanje, u svim segmentima našeg života.
Dakle, znaci hroničnog stresa mogu se manifestovati u svrstati u fizičkom ili mentalno/emocionalnom obliku. Evo nekoliko najčešćih simptoma hroničnog stresa:
- glavobolje ili drugi bolovi u telu,
- preterano konzumiranje hrane,
- vrtoglavica,
- problemi sa varenjem – dijareja, zatvor ili mučnina,
- problemi sa kožom,
- lupanje srca,
- visok krvni pritisak,
- plitko disanje,
- drhtanje/trzanje,
- stiskanje vilice, škrgutanje zubima (bruksizam),
- anksioznost/napadi brige,
- apatija/letargija,
- konfuzija/dezorijentacija,
- slabo ili depresivno raspoloženje,
- umor, previše ili premalo sna,
- zaboravnost ili problemi sa koncentracijom,
- nedostatak pažnje,
- napadi panike,
- razdražljivost,
- seksualna disfunkcija,
- upotreba alkohola ili droga za opuštanje…
Na sreću ljudi mogu naučiti tehnike kako odgovoriti na stres i kako savladati hronični stres. Otpornost na stres može da se nauči; postoje neke jednostavne, praktične stvari koje ljudi mogu da urade, a koje mogu da naprave primetnu razliku. Na primer možemo razviti veću zahvalnost za svoje živote, porodicu, prijatelji ili druge stvari nakon stresa. Međutim, za suočavanje sa stresom ključni faktori su naša svesnost, opuštanje i Unutrašnji mir.
Zabavi se i uživaj!