Svest bi se mogla definisati kao dubok i nedokučiv nivo inteligencije koja omogućava život, izvor onoga što mi jesmo. Ali to svakako nije konačni odgovor.
Hiljadama godina, mistici, filozofi a kasnije i naučnici pokušavaju da rasvetle to što nazivamo svešću. Međutim, pošto svi, uključujući i istraživače, subjektivno filtriramo stvari, teško je doći do zajedničke definicije.
Tako da svest uporno (za sada) odoleva svim pokušajuma da bude (do kraja) rasvetljena. Mi smo od početka obuhvaćeni njome (svešću) i ne možemo se naći van nje, dok se ona sama ne može prekinuti, niti iščeznuti.
Svest, sila koja dozvoljava da se život dogodi
Svest je iskonska. Svest je prvobitno stanje, bezpočetno, bezkrajno, neuzrokovano. Svest je naše prirodno stanje postojanja koje gubimo samo kada se identifikujemo sa svojim mislima, emocijama i telom. U ovom stanju sebe doživljavate kao zasebno postojanje a to znači da smo u režimu preživljavanja. Kada se identifikujemo sa svojim telom, granice onoga ko smo, su 100% fiksne.
Dakle, svest je uzrok kao i supstanca čitavog postojanja. To znači da se svesti moramo obratiti ako želimo da otkrijemo tajnu stvaranja, ako želimo da menjamo sebe i ostvarimo sve što poželimo u svom životu. Svesti se obraćamo i kada žlimo da održimo idealni svet koji smo stvorili.
Jedino promenom svesti, tako što ćemo zaista promeniti sopstveni koncept Sebe, možemo “velelepnije graditi vile“ – manifestacije sve viših i viših koncepata. (pod manifestovanjem se misli na doživljavanje rezultata ovih koncepata u našem svetu.)
Od presudne važnosti je jasno shvatati šta je to svesnost. Svesnost je stanje svesti u kome namerno (svesno)obraćamo pažnju na nešto. Bez obzira na šta obraćamo pažnju to se uvek događa u sadašnjem trenutku. Dakle, svesnost je poziv da obratimo pažnju na sadašnji trenutak. Samo u sadašnjem trenutku možemo da osećamo svoju svesnost A sadašnji trenutak i jeste sve što imamo, i jeste čitav naš život.
- Svesnost je jedna i jedina realnost, prva i jedina supstanca – uzrok fenomena života.
Radi se o jasnom opažanju svojih doživljaja i iskustava – biti svestan sebe, iz trenutka u trenutak, biti u sadašnjem trenutku. Ali u normalnim okolnostima, informacije koje nam stižu preko čula, slike, zvuci, mirisi i tako dalje, kao i naše mentalne reakcije na njih, sviđanje i nesviđanje, sanjarenje i fantaziranje, toliko nas sve to obuzima, toliko je to veliki deo našeg uobičajenog polja svesti, da su mogućnosti za svesnost ograničene.
A kada nam nedostaje svesnosti, kada nam manjka pažljivosti. obično tada stvaramo sami sebi probleme, jer u izvesnom smislu mi tada na situacije u kojima se nađemo reagujemo automatski, polusvesno, gotovo mehanički.
Zato je potrebno povećati količinu svesnosti koju posedujemo, povećati količinu pažnje koju imamo iz trenutka u trenutak, tako da JESMO svesni onoga što radimo, JESMO svesni kako se osećamo, JESMO svesni onoga što govorimo i to u trenutku dok govorimo, Više o ovome u tekstu “Svesnost i ja jesam”
Prema tome, treba se okrenuti svesnosti, jer je ona jedini temelj na osnovu kog se može objasniti fenomen života.
Ako je naša svesnost jedina stvarnost, mora takođe biti jedina supstanca. Posledično, ono što nama izgleda kao okolnost, stanje pa čak i materijalni objekat, samo su proizvodi naše svesnosti.
Tako da, ideja prirode kao stvari, ili gomile stvari koje su izvan našeg uma, mora biti odbačena. Mi i naša okolina ne možemo biti posmatrani kao entiteti čije je postojanje odvojeno.
- Mi i naš svet smo jedno!
To znači da se moramo okrenuti od objektivnog privida stvari ka subjektivnom izvoru stvari, našoj svesnosti, ukoliko zaista želimo da shvatimo uzrok fenomena života i kako da iskoristimo ovo znanje da bi ostvarili svoje najluđe snove. U središtu prividnih kontradiktornosti, antagonizama i kontrasta našeg života, na delu je samo jedan princip, samo naša svesnost.
- Različitost ne prizilazi iz raznovrsnosti supstanci već iz raznovrsnosti uređenja jedne supstance – uzroka, naše svesnosti.
Svet se kreće bez motiva i prinudno, odnosno, nema sopstvenih motiva, već je pod prinudom manifestovanja našeg koncepta, uređenja našeg uma, a naš um je uvek uređen u skladu sa svim u šta verujemo i šta prihvatamo kao tačno.
- Bogataš, siromah, prosjak ili lopov nisu različiti umovi, već različita uređenja jednog istog uma, u istom smislu u kom se namagnetisani komad gvožđa ne razlikuje od razmagnetisanog u sastavu, već u uređenju (rasporedu) molekula.
Jedan elektron, koji kruži određenom putanjom, sačinjava osnovnu jedinicu namagnetisanja. Kada se komad gvožđa ili bilo čega razmagnetiše, kruženje elektrona ne prestaje. Prema tome, namagnetisanje nije prestalo da postoji. Samo je raspored čestica preuređen tako da one ne proizvode nikakav spoljašnji ili vidljiv efekat.
Kada su čestice raspoređene nasumično, pomešane u svim pravcima, kaže se da je supstanca razmagnetisana; ali kada se čestice postave u određeni položaj, tako da je jedan broj čestica okrenut u istom smeru, supstanca je magnet.
Magnetimzam se ne stvara, magnetizam se samo prikazuje.
- Zdravlje, lepota, bogatstvo i genijalnost se ne stvaraju, oni se samo manifestuju kroz uređenje našeg uma odnosno kroz koncept koji imamo o Sebi.
- A koncept Sebe je sve ono na šta pristajemo i sve ono što prihvatamo kao istinito.
Ono na šta pristajemo može biti otkriveno jedino nekritičkim posmatranjem naših reakcija na život. Naše reakcije pokazuju gde živimo psihološki. Gde živimo psihološki određuje kako živimo u spoljašnjem, vidljivom svetu. Važnost ovoga u našemsvakodnevnom životu trebalo bi da bude odmah očigledna. Osnovna priroda primarnog uzroka je svesnost. Dakle, ultimativna supstanca svega što postoji je svesnost.
Naše stanje svesti određuje kvalitet našeg života
Čovekova glavna zabluda je njegovo uverenje da postoje uzroci izvan njegovog stanja svesti. Sve što čoveka zadesi, sve što uradi, sve što od njega potekne, dešava se kao rezultat stanja njegove svesti.
Čovekova svesnost je sve ono što on misli, želi i voli, sve za šta veruje da je istinito i na šta pristaje. Iz tog razloga je neophodno promeniti svest pre nego što budemo mogli da menjamo svoj spoljašnji svet.
Kiša pada kao rezultat promene temperature vazduha u višim slojevima atmosfere; na sličan način, promena okolnosti događa se kao rezultat promene u stanju naše svesti. Da bi se tansformisala, mora se promeniti čitava osnova našeg razmišljanja. Ali naše misli mogu se promeniti jedino ako usvojimo nove ideje, jer razmišljamo iz svojih ideja.
Svaka transformacija počinje intenzivnom, gorućom željom za promenom.
- Prvi korak – u “obnavljanju uma” je namera. Moramo se odlučiti da budemo drukčiji pre nego započnemo sa menjanjem sebe.
- Drugi korak – moramo san o budućnosti učiniti sadašnjom činjenicom. Ovo činimo tako što ćemo zauzeti osećaj ispunjene želje.
Time što želimo da budemo drukčiji nego što smo sada, možemo kreirati ideal osobe koja želimo biti i pretpostaviti da već Jesmo ta osoba. Ukoliko u ovom osećaju istrajemo sve dok ono ne postane naše dominantno osećanje, dostizanje našeg ideala je neizbežno.
- Ideal kom težimo je uvek spreman za inkarnaciju, ali ako mu mi ne ponudimo ljudsko roditeljstvo, on je nesposoban za rađanje.
Dakle, naš stav trebao bi biti onaj u kome – budući da želimo dostići uzvišenije stanje – sami prihvatamo zadatak otelotvorenja ove nove i veće vrednosti nas samih. Prilikom rađanja našeg ideala, moramo imati na umu da su načini mentalnog i duhovnog saznanja potpuno različiti. Verovatno je vrlo malo osoba koje ovo zaista razumeju.
Mentalno spoznajemo nešto posmatrajući ga spolja, upoređujući ga sa drugim stvarima, analizirajući i definišući, misleći o tome, dok duhovno stvar možemo spoznati samo tako što ćemo postati ta stvar, tako što ćemo razmišljati iz nje
Poput noćnog leptira – žrtvujmo starog sebe
Moramo biti ta stvar, a ne samo govoriti o njoj ili je posmatrati. Moramo biti poput noćnog leptira koji je u potrazi za svojim idolom, plamenom (priča o leptiru koji posle dugog kruženja oko sveće naprosto se spali tako što uleti u plamen). Baš kao što je noćni leptir bio voljan da nestane samo da bi spoznao plamen, tako i mi moramo biti voljni da sadašnji mi umre u procesu rađanja nove osobe.
- Moramo biti svesni da Jesmo zdravi, ako želimo znati šta je zdravlje.
- Moramo biti svesni da Jesmo bezbedni, ako želimo znati šta je bezbednost.
Dakle, da bi otelotvorili novog i vrednijeg sebe, morašmo pretpostaviti da već Jesmo ono što želimo biti i potom živeti u veri u tu pretpostavku – koja još uvek nije opipljiva u našem životu – u uverenju da će se ova nova vrednost ili stanje svesti otelotvorti kroz našu apsolutnu vernost pretpostavci da već Jesmo ono što želimo biti. To znači potpuno predavanje sebe osećaju ispunjene želje.
U Prirodi ne postoji ništa što se može porediti sa ovom svojevoljnom predajom Sebe idealu koji je iznad nas. Ono što zahteva određeno stanje svesti da bi sebe dovelo u postojanje, očigledno ne može nastati bez našeg stanja svesti odnosno bez naše sposobnosti da pretpostavimo osećj uzvišenijeg života, da usvojimo novu koncepciju Sebe.
- Posedujemo ono što ostatak Prirode nema – Maštu– sredstvo pomoću kogastvaramo svet.
- Naša mašta je instrument, sredstvo koje dovodi do našeg iskupljenja iz ropstva, bolesti i siromaštva.
Ako odbijemo da preuzmemo odgovornost za otelotvorenje nove uzvišenije koncepcije Sebe, onda odbacujemo jedini način kojim se može postići našeiskupljenje – to jest, dostizanje našeg ideala. Mašta je jedina iskupljujuća moć u Univerzumu.
Međutim,naša priroda je takva da imamo izbor da li ćemo ostati u sadašnjoj koncepciji Sebe (gladno biće koje žudi za slobodom, zdravljem i sigurnošću) ili ćemo izabrati da postane sredstvo našeg iskupljenja, zamišljajući da smo onakvi kakvi želimo biti.
Zabavi se i uživaj!