Kružni dijagram koji ilustruje odnose između različitih boja. imenuje se točak boja.
Kako da najbolje iskoristimo ovaj točak boja pomaže nam Teorija boja koja predstavlja skup smernica za mešanje, kombinovanje i manipulisanje bojama. Više o tome u tekstu koji sledi.
Boje mapirane na točku boja
Komunikacija sa bojama, svesna ili nesvesna, univerzalno je ljudsko iskustvo. Posmatrajući boje mi ih uvek povezujemo sa određenim emocijama, idejama i predmetima. Svaka boja ima svoju moć. Da bismo oslobodili moć boje, da bismo je razumeli i svesno uključili u svoj život, lični ili profesionalni (posebno dizajneri i umetnici) prvi korak je razumevanje teorije boja.
Teorija boja je praktična kombinacija umetnosti i nauke koja se koristi za određivanje koje boje izgledaju dobro zajedno. Za bolje razumevanje kruga boja dobro je poznavati i psihologiju boja o čemu možeš pročitati u tekstu “Psihologija boja, tumačenje boja“
U srcu teorije boja je točak boja koji je krajem 17. veka stvorio Isak Njutn. Poznat po svojim otkrićima u fizici, Njutn je poznat i po tome da je mapirao spektar boja postavljajući ih u krug.
Točak boja je osnova teorije boja jer pokazuje odnos između boja. Kombinacije boja određuju relativne položaje različitih boja kako bi se pronašle boje koje stvaraju prijatan efekat.
U točku boja boje su podeljene u tri grupe:
1. Osnovne (primerne) boje– to su boje koje se kombinuju kako bi napravile niz drugih boja. Te tri boje se nalaze u središnjem trouglu. Primarne boje su boje koje zajedno stvaraju čisto belo svetlo. Tradicionalno to su:
- crvena,
- zelena,
- plava.
Teorija boja korisi različite primarne boje. Na primer:
RGB model (engl. Red, Green, Blue – crveno, zeleno, plavo) je metod aditivnog mešanja boja kod kojeg se, sabiranjem tri osnovne boje na različite načine, dobijaju sve ostale boje. Primenom pravila ovog sistema, to jest kombinovanjem svetlosti svake od navedenih boja, na različite načine se dobijaju različite nijanse pomenutih boja, ali i mnoge druge boje.
U krugu boja RYB (Red, Yellow, Blue – ctvena, žuta, plava) model boja koji se koristi u umetnosti i primenjenom dizajnu, crveni, žuti i plavi pigmenti smatraju se primarnim bojama.
2. Izvedene (sekundarne) boje – sekundarne boje su rezultat mešanja dve primarne boje. U tradicionalnom modelu boja, tri sekundarne boje su:
- zelena (žuta plus plava),
- narandžasta (žuta plus crvena),
- ljubičasta (crvena plus plava).
Te tri boje se nalaze u trouglovima naslonjenim na središnji trougao sa osnovnim bojama.
3. Tercijarne boje nalaze se u krugu i nastaju mešanjem jedne osnovne i jedne sekundarne boje u različitim odnosima.
Postoji šest tercijarnih boja na tradicionalnom krugu boja:
- crveno-ljubičasta (magenta),
- vermilion (crveno-narandžasta),
- žuto-narandžasta (amber),
- žuto-zelena (šartrez),
- plavo-zelena (tirkizna, teal),
- plava -ljubičasta (indigo).
U RGB krugu boja, na primer, to su narandžasta, šartreuz zelena, prolećno zelena, azurna, ljubičasta i ruža.
Odnos boja, od sklada do antagonizma
Ilustracija Daria V.
Važno je da znamo (ne samo dizajneri i umetnici) kako se pojedine boje slažu jedna sa drugom ali i kako ih naš mozak doživljava i koje emocije izazivaju. Zato je važna teorija boja jer ona se upravo time bavi. Emocije i boje su u direktnoj vezi i sa našim čakrama. Više o tome u tekstu “Šta su čakre?“.
Boje mogu biti dopadljive i harmonične, privlačne većini ljudi. Mađutim postoje i “nesimpatične” odnosno “kontoaverzne” boje. Takva je boja 448C, blatnjavo smeđa boja koja se koristi, na primer, da obezhrabi pušače da udišu duvanski dim. Ovu boju mnogi smatraju prljavom i najružnijom bojom na svetu. Naravno, svako doživljava boje na svoj način, pa ako ti se dopada 448C, koristi je!
Tema je izuzetno opširna i kompleksna, pa ćemo se u ovom tekstu osvrnuti samo na osnove karakterustike odnosa boja. Teorija boja uključuje ideje kao što su:
Harmonična veza boja
Harmonija boja opisuje parove boja koje su vizuelno prijatne i pružaju osećaj vizuelnog reda. Šeme boja zasnovane na komplementarnim i analognim bojama se generalno doživljavaju kao harmonične.
Komplementarne boje su boje koje se nalaze jedna naspram druge na točku boja. Uključuju:
- plavu sa narandžastom,
- crvenu sa zelenom,
- žutu sa ljubičastom.
Analogne boje su jedna pored druge na točku boja. Analogne šeme boja uključuju:
- žutu u paru sa šartrezom i zelenom,
- crvena i vermilion i narandžasta,
- plava sa plavom i ljubičastom.
Tri boje u svakom paru dele zajedničku nijansu, tako da izgleda da se podudaraju.
Ali, pošto ljudi različito reaguju na boje, u zavisnosti od ličnih afiniteta i životnih iskustava, ne postoje univerzalno “prave” boje za postizanje harmonije.
Boje imaju svoju temperaturu
Toplina ili hladnoća boje poznata je i kao temperatura boje. Temperatura boje se bavi podelom boja na tople boje (povezane sa zalaskom sunca i dnevnim svetlom) i hladne boje (povezane sa oblačnim svetlom).
Kombinacije boja koje se nalaze na točku boja često imaju ravnotežu toplih i hladnih boja.
Prema psihologiji boja, različite temperature boje izazivaju različita osećanja. Na primer, za tople boje se kaže da podsećaju na udobnost i energiju, dok su hladne boje povezane sa spokojem i izolacijom.
Tople boje su boje od crvene do žute. Za ove boje se kaže da podsećaju na toplinu, poput sunca.
Hladne boje su boje od plave do zelene i ljubičaste. Za ove boje se kaže da podsećaju na hladnoću, poput vode.
Kontekst može da menja nijansu boje
Čini se da se boje različito ponašaju kada se posmatraju u različitim kontekstima. Na primer: tamno narandžasta može izgledati dosadno i prigušeno kada se stavi pored živo žute, ali kada je uparena sa tamno ljubičastom, narandžasta odjednom izgleda mnogo svetlija.
Zabavi se i uživaj!