Kada govorimo o zahvalnosti govorimo o našoj potrebi da obtarimo pažnju na ono što imamo, na ljude koji nas okružuju, na okolnosti u kojima živimo, a koji unose dobro i radost u naš zivot, i kojima, zbog toga, možemo biti zahvalni.
Da bi iskusili sve blagodeti koje ova čarobna tehnika donosi potrebno je upoznati i drugu, tamnu, stranu ovog fenomena da ne bismo upali u zamku koju nam može postaviti. Jer, mi često upadamo u tu zamku a da toga nismo ni svesni. Više o tome u tekstu koji sledi.
Zahvalnost, naš odgovor na Dobro
Kada se u nama pojavi prijatnost dok opažamo ili razmišljamo o nekom ili nečem, mi doživljavamo zahvalnost. Osećamo zahvalnost za nešto ili nekog u svom životu i na to odgovaramo osećajima ljubaznosti, topline i drugim oblicima velikodušnosti.
Generalno, zahvalnost dolazi iz priznanja da nam se nešto dobro dogodilo, praćeno procenom da je neko, bilo da se radi o pojedincu ili bezličnom izvoru (priroda ili božanski entitet), odgovoran za to.
Zašto je zahvalnost važna? Zato jer redovno vežbanje i izražavanje zahvalnosti ima mnoge prednosti, kako kratkoročne tako i dugoročne. Dokazi govore da ljudi koji svesno primećuju svoje blagoslove imaju tendenciju da budu srećniji i uspešniji u životu.
Kako da znamo da smo zaista zahvalni?
Od malih nogu nas uče da se zahvaljujemo, automatski, to je društvena norna. Reč “hvala” je jedna od prvih reči koju smo naučili kao deca. To je takođe reč koju vrlo brzo naučimo kada putujemo u inostranstvo.
Primećujemo ljubaznost drugih ljudi i uzvraćamo svojom ljubaznošću, zahvaljujemo se na dobrim stvarima koje nam se događaju u životu.
Da li to činimo svesno ili je to automatizam? Koliko puta smo izgovorili prazno “hvala”? Koliko puta kažemo “hvala” neiskreno, bez istinskog osećaja zahvalnosti? Pa, kako da znamo da smo zaista zahvalni?
Evo nekoliko pokazatelje koji potvrđuju našu iskrenost:
- kada odvojišmo nekoliko trenutaka vremena (ili duže vreme) i namenimo ga razmišljanju o stvarima u svom životu na kojima smo zahvalni;
- kada zastanemo da bi posmatrali i primetili lepotu, čudesnost nečega sa čime se susrećemo u svakodnevnom životu (nešto iz ličnog života ili iz prirode);
- kada primetimo da smo zdravi ili da su neki delovi tnašeg tela zdravi, i osetimo se dobro zbog toga;
- kada primećujemo da je neka osoba učinila ili čini nešto dobro za nas, i mi joj zbog toga iskazujemo zahvalnost;
- kada učinimo nešto ljubazno za drugu osobu da bi joj pokazala da smo primetili njene pokušaje da nam pomogne (ili nas uteši), kada nam je to bilo potrebno;
- kada obraćamo pažnju na male stvari u našem životu koje nam donose radost i mir…
Zahvalnost je često spontana emocija koju osećamo u datom trenutku. To znači da, ako još uvek nismo postigla autentičnost u izražavanju ovog osećanja, to možemo postići odlukom da to činimo kroz vežbu, svesno. Zahvalnost možemo praktikovati koristeći vežbe (28) koje su detaljno opisane u tekstu: “Preobražaj kroz zahvalnost – uvod”
Možemo li meriti zahvalnost?
Svoju sklonost da doživimo zahvalnost možemo proceniti tako što ćemo sebi postaviti nekoliko pitanja:
- Da li osećam da u mom životu postoji mnogo stvari na kojima mogu biti zahvalan (zahvalna)?
- Ako bi napravio spisak svih stvari na kojima sam zahvalan, da li bi taj spisak bio veoma dugačak?
- Kada pogledam svet, mogu li u tom svetu pronaći mnogo stvari na kojima mogu biti zahvalan?
- Da li je moje poštovanje prema životu i prema drugim ljudima, raslo i jačalo kako sam postajao stariji?
- Da li često doživljavam trenutke u kojima cenim nekoga ili nešto?
- Da li cenim različite ljude u svom životu?
Ako si na većinu ovih pitanja odgovorio (odgovorila) potvrdno, verovatno imaš snažan osećaj zahvalnosti. Ako si odgovorio ne na mnoga, ili na sva pitanja, mogao bi da preduzmeš korake da uneseš više zahvalnosti u svoj život.
Dobrobiti koje zahvalnost donosi
Praksa zahvalnosti može imati značajan pozitivan uticaj na fizičko i psihičko zdravlje. Neke od prednosti zahvalnosti koje su istraživači otkrili uključuju:
- bolji san,
- jači imunitet,
- izraženije samopoštovanje,
- manje stresa,
- snižavanje visokog krvnog pritiska,
- ublažavanje anksioznosti i depresije,
- jačanje veza (međuljudskih, porodičnih, poslovnih; prisniji odnos sa prirodom),
- viši nivo optimizma,
- ljudi koji izražavaju zahvalnost lakše i brže se uklučuju u aktivnosti koje promovišu zdravlje, uključujući fizičke vežbe i praktikovanje zdravijeg načina života.
Dakle, zahvalnost može imati transformativni efekat na život ljudi. S obzirom na to da pomaže ljudima da se fokusiraju na sadašnjost, ima značajnu ulogu u umnožavanju pozitivnih emocija.
Zahvalnosti značajno utiče na pojedinca i njegov odnos prema samome sebi, jer nam pomaže da prepoznamo svoje vrednost i da podignemo nivo samopoštovanja.
Osim toga, zahvalnost blokira toksična osećanja kao što su – zavist, ljutnja, žaljenje, depresija…, koje mogu uništiti našu sreću.
Potencijalne zamke zahvalnosti
Svi znamo da je pozitivan pogled na život dobar za nas, ali problem je u tome da život nije uvek pozitivan. I upravo tu može da nastane veliki izazov za nas.
Svi se suočavamo sa bolnim osećanjima i iskustvima. Ta osećanja, često neprijatna, veoma su značajna i zato je nužno da im pristupimo otvoreno i iskreno, da se sa njima suočimo i dozvolimo sebi da ih osetimo.
- Zahvalnost može postati komplikovana, posebno kada postoji pritisak da se “bude zahvalan” – može čak da potkopa našu sreću.
- Ako nam ne pomaže da smo usredsređeni, i ako nam ne pomaže u procesuiranju svih osećanja, svih iskustava, onda nam zahvalnost neće biti od pomoći koliko očekujemo.
Mnogi istraživači govore o potencijalnoj toksičnosti pozitivnog načina razmišljanja. Šta to znači?
Znači stav da, bez obzira koliko je situacija stresna i teška, treba zadržati pozitivan način razmišljanja. To je pristup životu – samo dobre vibracije (naravno, treba da smo na visokoj vibraciji ali ne prisilino i lažno).
- Naravno, optimizam i pozitivno razmišljanje su korisni i nužni, ali problem sa toksičnom pozitivnošću je u tome da odbacuje teška osećanja u korist vesele, najčešće lažne pozitivne fasade.
Ovaj stav umanjuje i poriče svaki trag ljudskih emocija koje nisu isključivo srećne i pozitivne. Mnogi psiholozi pozitivne psihologije, treneri i terapeuti kroz svoju praksu podstiču svoje klijente na pisanje dnevnika zahvalnosti, jednog od najčešćih alata koji se preporučuje. To je odlično, “ALI”… Ali, iskustva pokazuju da ova odlična tehnika takođe ima i svoju tamnu stranu.
Kada je pisanje dnevnika zahvalnosti štetno?
Odgovor je jednostavan – kada ga koristimo za potiskivanje ili izbegavanje osećanja koja nam ne prijaju.
- Da li se osećaš bolje zato što si se fokusirala na bolje?
- Ili je to zato jer izbegavaš neprijatna osećanja koja zapravo zahtevaju obradu i suočavanje.
- Da li je tvoje beleženje zahvalnosti oblik poricanja, oblik umanjivanja tvojih iskustava i osećanja?
- Ili je to način da izgradiš snažniju sliku o sebi.
Jedan korisnik ove tehnike piše o svom iskustvu: “Otkrio sam da je dnevnik zahvalnosti imao najveći uticaj na mene kada sam bio u mračnom uglu svog života tražeći nadu i svrhu. To je takođe bilo kao droga za narkomana koji nastavlja da poriče da je u problemu. To je bilo bekstvo, potreba da sve bude “dobro” ili da sam na visokom nivou, jer u to vreme sam bio na vrlo niskom nivou i nisam znako kako da se nosim sa tim.”
Ja lično sam imala bolje iskustvo sa dnevnikom i pisanjem pisama jer sam u vreme kada sam ih pisala jednom nogom bila izvan mračnog ugla svog života, ali sve gore opisano sam doživela u malo nežnijoj varijanti.
Pozitivnost može biti isto tako destruktivna kao i depresija, oba stanja su ekstemi koji nas izbacuju iz ravnoteže.
Ne potiskuj svoja osećanja
Kod zahvalnosti se radi o pronalaženju onoga što nam je dostupno, ovde i sada, što možemo da cenimo. Međutim, važno je da kada praktikujemo zahvalnost ne poništmo svoja osećanja stresa kada se pojave.
Da bi izbegli minimiziranje i poništavanje naših osećanja, kada vežbamo zahvalnost, isprobajmo metod:
- Iskusi i potvrdi svoja osećanja pre nego što se usredsrediš na praksu zahvalnosti.
Ako najpre usmerimo svoju pažnju na neprijatna osećanja koja nas prožimaju, možda se smanji ili nestane naša potreba da koristimo zahvalnost kako bi umanjili ili poništili svoja emocionalna iskustva.
- Ne upoređuj svoja osećanja, misli ili situaciju sa drugima. Usmeri se na iskustvo u kome se ti nalaziš.
Na primer, umesto da kažeš: “Treba da budem zahvalna jer su mnogi ljudi u gorem položaju od mene”, samo reci: “Zaista sam zahvalna za…” (zaviri u svoj život i potraži nešto na čemu si iskreno zahvalna).
Tuguj kada si tužna
Postoje trenuci kada treba da budeš u ljutnji, tuzi ili bilo kojoj kombinaciji osećanja – negativnih kao i pozitivnih. Kada doživiš svoja osećanja, ti tada dozvoljavaš da se ta osećanja promene i postanu deo tvog identiteta i putovanja.
Na prim, ako doživiš gubitak, važno je da tugu primetiš, da dozvoliš sebi da tuguješ, na svoj način, umesto da tražiš načine kako da izbegneš proces tugovanja.
Ako tugu pogledaš u oči, u svoje tugovanje možeš uvesti i zahvalnost:
- Možeš biti zahvalna za ljude i stvari koje nisi izgubila. Tu su, uz tebe ili blizu tebe, spremni da ti pomognu dok proživljavaš tugu.
- Osim toga, možeš biti zahvalna za vreme koje si provela sa onim što je izgubljeno.
- Ceni dobro koje ti je donela osoba ili stvar do trenutka kada si ih izgubila.
Neobrađena ili potisnuta osećanja mogu izazvati traumu, komplikovanu i dugotrajnu tugu, kao i razne poremećaje mentalnog zdravlja.
Zato, ne potiskuj osećanja, ne poriči važnost takozvanih negativnih osećanja i iskustava. Dozvoli sebi da iskusiš svoja osećanja dok priznaješ da ih zahvalnost neće zaustaviti ili popraviti
NE uzimaj Život zdravo za gotovo!
Zabavi se i uživaj!