Šta su emocije? Da li su emocije isto što i osećanja?

Emocije su složen psihološki i fiziološki odgovor na unutrašnje i spoljašnje stimuluse, i kao takve igraju ključnu ulogu u našem svakodnevnom životu.

Emocijama, kao primarnom obliku mišljenja, jezik (reči) nije neophodan kao, na primer, kod logičkog razmišljanja ili govora.

Odnos koji imamo sa sopstvenim emocijama utiče na naš način razmišljanja, na naše mentlno i fizičko stanje. One nas ili obogaćuju ili osiromašuju, duhovno i materijalno, u zavisnosti od toga da li smo njihovi gospodari ili sluge. 

Učinimo najbolje što možemo da emocije rade za naše dobro i dobro svih koji nas okružuju.

Univerzalni jezik koji oblikuje naša iskustva

Svaki čovek poseduje emocije. Međutim, način na koji se neko suočava sa emocijama, kako i koliko ih ispoljava i kako upravlja njima – je ono po čemu se ljudi međusobno razlikuju; istovremeno to je plodna oblast u kojoj svako može “raditi na sebi” i nadograđivati se.

Kada govorimo o emocijama govorimo o toku životne energije u nama odnosno o načinu na koji naše JA odgovara na ono što nas okružuje i što nam se dešava; one su putokazi koje treba primetiti jer se javljaju iz određenog razloga . 

• Ova definicija emocija poklapa se sa značenjem reči iz koje je izvedena – reč emovere, latinskog porekla, znači kretanje (pokrenuti).
• Dakle, emocije imaju fluidni karakter, kretanje od nečega ili ka nečem.

Emocije igraju ključnu ulogu u oblikovanju naših iskustava i ponašanja u svakodnevnom životu. Igraju izuzetno važnu ulogu u stvaranju odnosa u koje stupamo i određuju kakvu ulogu ćemo imati u tim odnosima.

To su psihološka stanja koja uključuju subjektivna osećanja, fiziološke promene i reakcije u ponašanju. Psihološka stanja mogu biti izazvana raznim unutrašnjim i spoljašnjim faktorima, uključujući događaje, ljude i okolnosti.

Emocije igraju važnu ulogu u našem svakodnevnom životu iz više razloga:

Prvo, pomažu nam da tumačimo i reagujemo na naše okruženje. Pružaju nam vredne informacije o svetu oko nas, omogućavajući nam da identifikujemo različite situacije i na odgovarajući način reagujemo na njih. Na primer, osećanje straha, kao odgovor na uočenu pretnju, može nas podstaći da preduzmemo akciju kako bismo se zaštitili, dok osećanje radosti, kao odgovor na pozitivne vesti, može da nas motiviše da tražimo dalje mogućnosti za sreću i vezu.

Drugo, predstavljaju temeljni aspekt ljudske komunikacije. Omogućavaju nam da izrazimo sebe i prenesemo svoje misli, osećanja i namere drugima. Na primer, možemo da koristimo izraze lica, vokalnu intonaciju i govor tela da prenesemo svoje emocije drugima, pomažući u izgradnji društvenih veza i izgradnji odnosa.

Treće, usko su povezane sa motivacijom i ponašanjem usmerenim ka cilju. Želja da doživimo određene emocije, kao što su sreća ili ljubav, može nas motivisati da sledimo određene aktivnosti ili ciljeve.

Nasuprot tome, izbegavanje onoga što neki doživljavaju kao negativne emocije (negativna osećanja), recimo bes, takođe može da podstakne naše ponašanje i donošenje odluka. Treba imati na umu da bes, krivica, strah…, nisu nužno negativne emocije.

Na primer, ljutnja nas može podstaći da vodimo ključne razgovore; strah nas može podstaći da preduzmemo akciju kako bismo zaštitili sebe i one koje volimo; krivica nas može podstaći da se oslonimo na oprost i otpustimo ono što bi inače moglo dovesti do samodestruktivnog ponašanja.

Emocije i osećanja – postoji li razlika?

U svakodnevnom životu oba pojma se koriste naizmenično, često u istom kontekstu, često se koriste kao da imaju isto značenje. Međutim, iako imaju slične elemente, značajno se razlikuju.

Ovde ćemo kratko predstaviti tumačenje po kome su:

• temelj svakog našeg iskustva dve emocije: Ljubav i Strah; 
• iz tih emocija se zatim rađaju osećanja: radost, tuga, ljubomora, mržnja… ;
• a sve počinje sa našim mislima.

Misli

Misao se dešava u gornjim energetskim centrima (čakre). To je mesto gde zamišljamo kvantne mogućnosti. To je mesto gde se povezujemo sa Božanskim i sa poljem svemogućnosti.

• Misao se javlja u našem umu i mi joj dajemo život kroz Ljubav ili kroz Strah.
• Kada se misao i emocija udruže rađa se osećanje.

Svako od nas može ovo da proveri ako obrati pažnju na svoje odluke i akcije, od malih, svakodnevnih do životnih, i proveri iz koje pozicije pristupa stvari koju čini, ili ne čini. Zatim proverimo da li smo radosni ili nesrećni zbog onoga što nam se dešava.

Ljudi su vrlo često opterećeni svojim mislima, mentalnim konstrukcijama koje ih ograničavaju. Strah je vrlo često pokretačka sila naših misli. Razmislimo o tome, jer mentalno utiče na fizičko. Misao ima moć i utiče na nas. Možemo se čak razboleti od svojih misli. Možemo doživeti emocionalnu oluju, napad takozvanih negativnih misli koje znače da sumnjamo u sebe, i koje mogu imati pogubne posledice za naše telo, za naše odnose – ako ne naučimo da ih kontrolišemo i eliminišemo (ne potiskujemo)

Kao što misao može da proizvede emociju koja je loša, može da proizvede i dobru.

Emocije

strah(engl. -fear); ljubav (engl.-love)

Kao što je već rečeno, emocija je iskustvo kretanja energije kroz telo. Energija emocija povezana je sa prva tri energetska centra. Generalno se ispoljava kao kontrakcija – napetost ili smirenje.

Emocije imaju svoj spiralni efekat nagore ili nadole.

• Uzlazna spirala je u korelaciji sa ekspanzijom, sa Ljubavlju, i može se manifestovati kao radost, sreća…
• Silazna spirala je povezana sa skupljanjem (kontrakciojom) odnosno sa Strahom i može se manifestovati kao ljtnja, bes…

Emocije mogu biti naša snaga ili tama koja obavija naše postojanje. 

Emocije su obično kratkotrajne i automatske, a često uključuju fizičke senzacije, kao što su ubrzan rad srca, znojenje i promene u izrazu lica.

Emocije bi, grubo, mogli podeliti na pozitivne i negativne. Sve što dolazi iz ljubavi, smatra se pozitivnim a sve što dolazi iz straha, smatra se negativnim.

Naš glavni cilj je da se osećamo dobro, a da bi to postigli neophodno je razumeti i negativne emocije. Svaka emocija je zbog nečeg korisna.

Osećanja

 

Sama po sebi, emocionalna energija je neutralna. Osećanja i fiziološka reakcija čine određenu emociju pozitivnom ili negativnom. 

• Osećanje je ono što označavamo kao bes, tugu, radost, sreću...
• Naša tumačenja ili razmišljanja o emocionalnoj energiji je ono što joj daje značenje.
• Emocija služi kao nosilac talasa za čitav spektar osećanja. 

Razumevanje da su emocije energija podrazumeva da su one fluidne, pokretni resursi koji treba da se osećaju i oslobađaju nasuprot potiskivanju i ignorisanju. Ignorisanje je pravi krivac za nisku emocionalnu inteligenciju i neotpornost na stres. 

Osećanja su subjektivnija i često dugotrajnija od emocija. Odnose se na svesno iskustvo emocionalnih stanja i na njih mogu uticati lična uverenja, misli i sećanja. 

Za razliku od emocija, osećanja nisu uvek povezana sa određenim događajem ili stimulusom, i mogu biti izazvana unutrašnjim i spoljašnjim faktorima

Glavna energija osećanja je energija srčane čakre.

Ovo je opširna tema i zahteva istraživanje, na primer, kakva se uverenje kriju iza emocija i osećanja koja doživljavamo. Razlozi su uvek dublji. Ali evo jedne, moglo bi se reći tehnike, kako se suočiti sa osećanjima, posebno olujnim.

• Kada ti se dogodi nešto veoma neprijatno što izaziva buru u tebi, uprkos silini osećanja STANI.
• Stani na trenutak i zapitaj se “Kako se osećam?”
• Ne razmišljaj, ne hrani tu neprijatnost.
• Samo postani svesna kako se osećaš. Samo to!
• Obrati pažnju na to da si panična, histerična, ljubomorna… 
• Obrati pažnju na to i ostani neko vreme u tome.
• Vidi da li će osećanje jednostavno nesetati.

Naravno da će nestati jer nema kiseonika, tvojih miseli, koje mu daju život. Međutim, kada se te misli vrate, jer ti se setiš kako je ta osoba strašna i kako te je povredila, ljubomora će se vratiti. Ali sada znaš kako da se suočiš sa tim. Vremenom, sve ređe će se vraćati. Daj vremena sebi!

Osim toga, i bez oluje, možeš svaki dan, kada se setiš, zastati i obratiti pažnju na to kako se osećaš. Što češće budeš to radila biće ti jasnije kuda si krenula.

Osećaj

Bez obzira da li prihvatamo gore opisanu podelu ili sve stavljamo pod emocije i misli, svejedno je – ako obratimo pažnju na viši oblik postojanja života u nama, a to je OSEĆAJ.

• Emocije su više od misli, ali zavise od misli.
• Kada misao nestane, nestaje i emocija.
• Ono što ostane je osećaj.

Možemo imati osećaj usamljenosti, krivice, manje vrednosti, možemo doživljavati osećaje preko fizičkih čula, možemo imati osećaj za lepo, osećaj da ćemo sresti neku osobu… Međutim, “kralj” svih osećaja, svakako je Unutrašnji Mir.

Koliko često smo u Miru, sa sobom i svetom oko sebe? Veoma često smo u potrazi za Mirom jer živimo u stresu i Ne-Miru. Da bismo bili u Miru nisu nam potrebne misli. Bez i jedne misli možemo osetiti Mir. Jer, Mir je već u nama, treba samo da ga osetimo!

Činimo najbolje što možemo da smo što češće u Miru!

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija se odnosi na sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i emocijama drugih. To uključuje mogućnost korišćenja emocionalnih informacija za usmeravanje misli i ponašanja, i za efikasnu komunikaciju sa drugima u različitim društvenim situacijama. 

Evo nekih od ključnih razloga zašto je emocionalna inteligencija važna i kako utiče na nas:

Efikasnija komunikacija sa drugima – sposobniji smo da se izrazimo na jasan i odgovarajuć način, kao i da razumemo i reagujemo na emocije drugih.

Jače veze -usklađeni smo sa emocijama drugih; reagujući na empatičan i saosećajan način, možemo uspostaviti poverenje, izgraditi odnos i stvoriti dublje veze sa ljudima oko sebe. 

Bolje rešavanje konflikata – bolje smo opremljeni za upravljanje konfliktima i za snalaženje u teškim međuljudskim odnosima (u obostranu korist).

Veća otpornost: – bolje se nosimo sa stresom i nevoljama; prilagodljiviji smo i brže se oporavljamo od neuspeha i izazova. 

Veći uspeh – često imamo uspešnu karijeru, odlični lideri smo i sposobniji smo da ostvarimo svoje ciljeve.

Zabavi se i uživaj!