Svest je definisana kao sveukupnost doživljaja i psihičkih procesa u pojedincu ili društvenoj zajednici, spodobnost osobe da doživi i oseća. Biti svestan znači obratiti pažnju.
Dakle, sve što nam se događalo i događa mi kreiramo, a šta ćemo iskreirati zavisi od toga kakvu sliku o sebi imamo. Tekst koji sledi govori o tome kako postavljamo sebe na mesto gde jesmo, prijatno ili neprijatno.
U kontaktu sa drugim ljudima ti sebe uvek pozicioniraš
Svaki put kada uđeš u neku prostoriju postaješ neko drugi.
Na primer, kada uđeš u kuću svojih roditelja ti si druga osoba, osećaš se drukčije. Osećaš se bolje ili manje dobro nego kada si sama. Osećaš se ili superiorno ili inferiorno. Osećaš se ili suviše samouvereno ili uplašeno.
- Zašto je u svakoj prostoriji drukčiji osećaj?
- I, ne smo u prostoriji već svuda gde susrećeš ljude.
- U svakom prostoru gde susrećeš ljude osećaš se drukčije.
To nije toliko zbog njihove energije. Mnogo više je zbog slike koju si stvorila o sebi u odnosu prema njima, u sopstvenim mislima.
Postavila si se u određenu poziciju, i ti si sada u toj poziciji svaki put kada si sa tom osobom.
Zašto ljudi u nekom trenutku moraju prekinuti vezu, neki odnos? Jedan razlog je da postane mnogo teško. Ali, to je ono ko smo mi, kako se postavljamo u odnosu prema toj osobi, tom prijatelju, partneru ili mami, tati, sestri, i ne znamo kako to da promenimo. Nemamo svesnu kontrolu nad tim.
Jedino što možemo je da promenimo okolnosti ili prekinemo vezu, što nije loše samo po sebi.
Naravno, mi to možemo da promenimo.
- Ako želimo možemo postati svesni svaki put kada negde uđemo kako nam se energija menja, i da postanemo svesni te predstave koju imamo o sebi, zasnovane možda na onome što mi mislimo da oni misle o nama.
Recimo ,da si u poslovnom svetu, Ili tek ulaziš u taj svet. I, uđeš u prostoriju gde je neko ko je u toj oblasti 30 godina, zaradio je milione, veoma je uspešan poslovni čovek, a ti tek ulaziš u to.
Pozicioniraćeš se na osnovu misli koje imaš o toj osobi. To će biti inferiorna pozicija, najverovatnije. U svom umu ti se osećaš inferiorno u odnosu na tu osobu. On ima nešto da ti pruži, ti imaš nešto da dobiješ iz te situacije.
I tako ćeš se postaviti u tu poziciju, i ponašaćeš se u skladu sa tom pozicijom, ponašaćeš se drukčije.
Ti neprestano filtriraš informacije
Sve ćeš filtrirati što ti je na raspolaganju, u smislu razumevanja, informacije, svesti, i to će prvo proći kroz tu poziciju pre nego što prođe preko tvojih usana.
A onda se vratiš kući. I, možda se tu osetiš donekle superiornije u odnosu na svog partnera, jednostavno zato što si pametnija, ili privlačnija. Ti si daleko iznad ali si se ipak odlučila za brak – kakav god koncept da imaš.
Dakle, vratiš se kući i osećaš se superiorno. Postavljaš se u potuno drukčiju poziciju. I sada, sve što kanališeš, sva inteligencija koja ti je dostupna biće filtrirana kroz to gledište pre nego što pređe preko tvojih usana.
I tu igru stalno igraš, svo vreme, po ceo dan.
Zato su mnogi ljudi identifikovani kao introvertni. Niko nije introvertan. To ne postoji.
- Ti jednostavno ne znaš to da kontrolišeš i osećaš se kao žrtva u toj poziciji u koju si se sama postavila kada si u društvu određenih ljudi, ili ljudi uopšte.
Zašto se mi uopšte bilo kako poziconiramo? Zašto to uopšte radimo? Kada uđemo negde, kada se susretnemo sa ljudima, zašto se pozicioniramo? Zašto jednostavno ne ostanemo prazna, prostrana svest bez lokacije, već slobodni, jedno sa Bogom, Sve Što Jeste manifestacija toga. Zašto ne ostati u tom stanju? Zašto se pozicionirati?
Uvek reaguješ sa polazne pozicije
Postoji nešto što možemo nazvati polazno pozicioniranje koje ne zavisi od tuđeg prisustva, i tu je uzrok. To je početni uzrok.
Recimo, tuširaš se i sama si pod tušem. Koja je tvoja pozicija tada? Nema nikoga, ti se samo kupaš, možda pevušiš neku pesmu, misliš o stvarima koje su se dogodile tog dana. Sama si ali ipak se pozicioniraš. I dalje imaš tu početnu poziciju.
Ako je ta pozicija prilično pozitivna ti si generalno prilično srećna osoba.
Ako je ta pozicija neka vrsta pozicije teške žrtve, ti si generalno u očaju.
Tako je to jednostavno. Kasnije postaje kompeksnije kad dodaš tome misli, ali u suštini je toliko jednostavno,
Ti imaš polaznu poziciju, polazno uverenje o tome ko si.
Tako da sve što radiš, bez obzira na to ko je u blizini, čak i kada nikog nema, prvo ćeš sve filtrirati kroz tu poziciju pre nego što to dospe u tvoju svesnost. Tako da je to nesvesno kod većine ljudi.
Ali, sada više nema izgovor. Možeš biti svesna toga. Ako želiš. A zatim se oslobodi. Oslobodi se tog početnog pozicioniranja.
A kakvo je to polazno pozicioniranje?
U suštini kod većine ljudi to je koncept da si negde locirana. Lokacija. To je polazno pozicioniranje.
Ti veruješ u to, a to nije istina. Ti zapravo ne možeš naći dokaze ako tražiš dovoljno objektivno. Ali mi uvek pretpostavljamo da imamo lokaciju. To nije tačno.
Da Bog ima samo jednu tačku za sve prisutne, bezkonačne paralelne realnosti koje se sada pojavljuju u tebi u smislu da si ti pod tušem i treba da opereš kosu, da se našminkaš, da se pripremiš za dan koji izgleda potpuno isto kao juče. Naravno, da si malo nesrećna. Naravno da to nije tako zabavno kao ljubav, svetlost, blaženstvo, većnost. Više o paralelnim realnostima u tekstu “Šta su paralelne realnosti?”
Ali to je pretpostavka. To nije istina. I telo je to uslovilo u svesti. Više o svesti u tekstu “Šta je svest?”
Nisi locirana u svom mozgu
Drugi način da to kažemo je da je lokacija telo.
Ti veruješ da si ti telo. To je samo nešto što si vremenom pretpostavila, jer sva tvoja čula ukazuju da je tvoja lokacija telo gde se receptori čula spajaju negde u tvom mozgu, možda. Ili, se spajaju unutar tvog srca, ako si produhovljena.
Dakle, vremenom tvoje čulne percepcije uslovile su uverenje da si negde locirana. Ali, ne možemo dokazati da je to istina.
Ni biolozi, ni naučnici, ni neurolizi, ni neurohirurzi nisu uspeli da dokažu da je to tačno.
- Nisu uspeli da te nađu u tvom mozgu.
Naravno da ne, jer mi nismo u svom mozgu, ali mi u to verujemo. I pošto smo počeli u to da verujemo, počeli smo da se fokusiramo na iskustva koja uz to idu.
I sada, naš život, sam život, sami Bog, sama svest filtrirana je kroz poziciju žrtve, bez obzira na to koliko veruješ da si ili nisi ostvarila svoju moć, da si superiorna ili inferiorna, koliko veruješ da si samouverena ili nesigurna.
Čim Bog misli da je negde lociran, on je žrtva. Zašto?
Postaješ žrtva kada veruješ u lokalnost
Pa, ako si ti ovde, onda je nešto drugo tamo. I samo je pitanje vremena kada će to nešto početi da naleće na tebe ovde. Dakle, ti si žrtva ovog Univerzuma, jer ti si ovde a Univerzum je tamo.
- Lokalnost je osnovni uzrok svih misli o tome da smo žrtve.
Naravno da stvari nisu bezizlazne, naravno da nada postoji. Istina, većina ljudi je opsednuta, zato pate toliko. Ti zapravo možeš ublažiti svoju identifikaciju sa lokacijom. Samo se opusti u toj opsesiji oko toga šta je sledeće, šta sada osećaš, šta sada misliš, šta će ti ta osoba sada reći.
Jednostavno se opusti i prepoznaj osnovu, tu nevezanu, prostornu egzistenciju koju nauka ne može opisati, samu činjenicu da postojiš, to bistvo, tu svest, već uspostavljenu, već slobodnu, savršenu, prirodu svega, prazno blaženstvo, praznu jasnost koju prepoznaješ kada prestaneš da misliš, na trenutak.
Tada ostane jasnost. Možeš se povezti sa tom jasnošću i ona će te svemu naučiti. To je unutrašnji učitelj. Samo stanje jasnosti koje je potpuno neometeno u svakom trenutku. Možeš poslati koliko god hoćeš oblaka ka nebu, to neće uticati na nebo.
Zabavi se i uživaj!