Šta se događa sa čovekom kada premine? To je pitanje koje čovečanstvo postavlja sebi otkada ljudi postoje. Ova tema budi u ljudima najsnažnija osećanja, bez obzira na sve razlike u emocionalnim stavovima i životnom stilu.
Uprkos tome da ova tema dotiče svakog čoveka, većini ljudi je ipak teško da o njoj govore. Ovu temu često prati nelagodnost i strah. Zašto je to tako, više u tekstu koji sledi,
Smrt – strah od gubitka poznatog
U razmišljanjima i razgovorima o smrti skoro po pravilu uključeni su briga, neprijatnost, nemir, mnogi oblici manifestovanja straha. S obzirom na to da postoje mnoga pitanja povezana sa ovim fenomenom, na koja čovek nema jasan odgovor, mogli bi reći da je normalno da se čovek plaši smrti.
Kada razmišljamo o smreti, naročito kada se osvrnemo na živote onih koji su preminuli, jasno nam je da postoji trenutak kada se to dogodi. Iz prakse možemo videti da taj trenutak ne određuje ni broj godina koje čovek ima, ni poreklo, ni mesto življenja… Ne postoji ništa što bi jasno odredilo trenutak prestanka života na Zemlji.
Bez obzira na to da li verujemo da je naša sudbina unapred određena, pa tako i vreme smrti, ili verujemo da mi, sopstvenim izborom odlujčujemo o tome, ostaje činjenica da je trenutak smrtni nama nepoznat ili nedovoljno poznat (postoje ljudi koji su predosetili ili su tačno znali kada će nastupiti taj poslednji trenutak – no, oni su ipak u velikoj manjini).
Druga važnja činjenica koja “opravdava” strah od smrti jeste neizvesna sudbina čovekovog bića nakon smrti. Upravo ova neizvesnost je najčešći razlog nelagodnosti i izbegavanje ove teme.
- Svet u kome živimo, dobar ili loš, nam je poznat i na neki način predvidiv.
- Zato bismo Strah od nepoznatog mogli preformulisati u Strah od gubitka poznatog.
- Neizvesnost jer ne znamo šta će biti odnosno vezanost za poznato, znamo šta jeste, predstavlja pogonsko gorivo straha od prestanka života.
Kod nekih osoba strah od smrti može biti tako snažan da ih može ometati u svakodnevnom funkcionisanju. Ti ljudi razvijaju visok stepen anksioznosti kada misle o sopstvenoj ili tuđoj smrti. Izbegavaju situacije ili informacije koje za temu imaju bolest, umiranje i smrt. Strah od smrti se može javiti kao fobija (tanatofobija), ali može biti i deo nekog drugog anksioznog poremećaja koji može ljudima zaseniti veselje i umanjiti užitak u srećnim trenucima.
Filtriranje iskustva kroz energetske centre (čakre)
Da li smo mi zaista tako nemoćni pred tim strahom? Da li možemo da ga se oslobodimo? Duhovno uzdignuti ljudi, mislioci, ljudi koji su se susreli sa (kliničkom) smrću, kao i neki naučnici kažu – Da možemo!
Krenimo od činjenice da u našem telu postoje energetski centri, čakre. Glavnih centara ima sedam (inače ih ima mnogo više) i poređani su u stub od prepona do vrha glave. Prva tri centra su takozvani niži centri – korenska, sakralna i čakra solarnog pleksusa, zatim srčana čakra koja predstavlja prelaz u više enrgetske centre – grlena, čeona (treće oko) i krunska čakra.
Svako iskustvo koje imamo najpre se filtrira kroz niže energetske centre gde se najpre javi strah za opstanak. Centar za opsatnak će isfiltrirati neko iskustvo pre nego što se iskustvo obradi i integriše na nivou viših centara, pre nego što smo u prilici da razmotrimo šta to znači za nas lično, kako nas to povezuje sa drugim ljudima i kako nam to iskustvo može pomoći da zađemo dublje u sebe.
Dakle, prvo iskustvo kroz koje se sve filtrira, prvi nivo svesti kroz koji se sve filtrira pre nego što krene naviše, je korenska čakra, prvi energetski centar.
Obično se događa da kroz najniži centar najpre imamo iskustvo straha. Zato, ako nas neko ili nešto uplaši kada se iznenada pojavi iza ugla, noću ili danju, pre nego što uopšte možemo pomisliti bilo šta o tome što se upravo dogodilo, naša prva reakcija biće “Aaaa”.
Jer, prva reakcija kroz koju se filtrira neko iskustvo, je mehanizam opstanka, ona najdublja, animalistička ideja o odvojenosti, koja je veoma instinktivna i generička na neki način.
Dakle, ako je moguće biti uplašen ili imati takvu reakciju, definitivno je moguće osloboditi se i straha od smrti. Moguće je postići stanje u kome na pitanje: “Da li bi ti smetalo da sada umreš?” možeš odgovoriti: “Ne, ne bi mi smetalo”.
To ne znači da treba krenuti u potragu za iskustvima koja će nas ubiti. Čak i kada radimo adrenalinske poduhvate (ako ih radimo) sve to se mora odigravati unutar zone gde se još uvek osećamo prijatno, tako da se ne radi o tome da postanemo nesmotreni ili da nam nije stalo do života, jer stalo nam je. I trteba da nam je stalo, jer mi ovde nismo slučajno. Imamo svoju misiju.
- Ne želeti smrt i plašiti se smrti nije isto.
- Mi možemo biti privrženi svom životu ali svejedno, ne plašiti se da umremo.
Život se, ipak, nastavlja!
Šta je neophodno da osećamo da smo bez straha? Kao prvo, moramo shvatiti da smrt ne postoji. Malo je verovatno da ćemo biti krajnje neustrašivi po pitanju smrti ako zaista verujemo da se naše postojanje ne nastavlja. Kada imamo sumnju, nevericu, strah, naše Više JA nas obaveštava da to uverenje nije usklađeno, pa se zato uvek osećamo loše kada tako mislimo.
- Mada, mi možemo biti u potpunosti u miru, možda čak i ravnodušni, kada je smrt u pitanju, ukoliko nam je život jadan, toliko jadan da nam uopšte nije stalo do života, da radije ne bi bili ovde, radije ne bi postojali.
- Ako smo u takvom stanju, onda i ako u potpunosti verujemo da je smrt konačna, onda nam smrt ne bi smetala, čak i sa tim sistemom uverenja.
Međutim, kod većine ljudi je tako da se boje smrti kada misle o smrti kao o smrti.
- Ali, može doći do tako dubokog razumevanja i jasnog viđenja života posle smrti, dok smo još živi.
- Jer počinjemo da uviđamo da život posle smrti postoji istovremeno sa životom u fizičkoj realnosti. To je upravo ovde, upravo sada.
- To gde idemo posle smrti je to gde već jesmo, gde šetamo naokolo sa delom svoje svesti koja je fizički fokusirana u ovom fizičkom snu.
Što bolje ovo razumemo, bez trunke sumnje, bolje možemo ublažiti sve te strahove, i niže čakre će početi da funkcionišu drukčije dok filtriraju iskustva koja su opasna po život ili se tiču smrti. Više nas neće plašiti razgovori o smrti jer znamo, osećamo da je taj veći deo našeg bića ovde već prisutan, već sada.
- I zato znamo da jedino što će se desiti kada telo nestane, ili umre, da ćemo apsorbovati ovaj deo svoje svesti nazad do nivoa naše sveukupne svesti, odakle se zatim sva životna iskustva i dodaju duši.
Čim prihvatimo to kao činjenicu, a to jeste činjenica, kada to sigurno znamo sa 100%-om sigurnošću, nećemo se više plašiti smrti. Naravno, to ne znači da nismo puno zainteresovani da ostanemo živi trenutno, inače ne bi ni bili živi, jer sve se dešava slobodnom voljom.
- Ne možemo umreti ako to zaista ne želimo.
- Kao što je rečeno, to ne znači da treba hrliti ka nesmotrenom ponašanju, ali znači da ako se desi da umremo, to nije kraj.
- Mi i dalje možemo odabrati da nastavimo to životno iskustvo.
Možda zvuči čak malo misteriozno, ali postoje mnogi ljudi koji su imali takva iskustva, koji su umrli, pa nisu umrli, a sve to je povezano i sa paralelnim realnostima. Više u tekstu “Jedna paralelna realnost ili više paralelnih svetova?“.
Ovo je samo fizički san, budi bez straha
- Ne plaši se i ne brini.
- Ovo je samo fizička predstava, fizički san.
- Ti si večno biće.
- Ti ne možeš stvarno umreti, osim ako to zaista, apsolutno i u potpunosti ne želiš svim svojim bićem.
- Ukoliko to nije relevantno za tebe, nećeš umreti.
Ne moraš se plašiti mogućnosti da ćeš umreti, ili da ćeš napraviti grešku i umreti. Jer, i ako se to desi, imaš slobodu izbora da još ne umreš u potpunosti, i da nastaviš tu istu misiju (temu).
Dok razmišljaš o ovoj temi evo i nekoliko inspirativnih misli o smrti u tekstu “Mudre misli o smrti“.
Dakle, ne brini o tome i znaj da već postoji život posle smrti, i ovde je, sada. Zakorači u taj širi deo svog bića i oslobodićeš se straha od smrti, za tili čas!
Zabavi se i uživaj!