Verovatno da ne postoji čovek koji se nije nekom vrstom molitve obratio Bogu, posebno kada je u problemima. Kroz molitvu ljudi se obraća Bogu moleći za spas ili pomoć. Ali ovde ne govorimo o takvoj vrsti molitve. Ovde govorimo o uzdizanju vere do potpunog ostvarenja željenog.
Uzdizanje vere podrazumeva veru da sve što želimo već imamo, uprkos našim čulima koja pokušavaju to da negiraju.
Molitva, uzdizanje uma do onoga što želimo
Šta sve ljudi ne bi dali samo da su sigurni da će se njihove molitve manifestovati u ovoj realnosati. To se i dešava, molitve se ostvaruju. Svako je već doživeo radost manifestacije željenog. Međutim, često, a možda i najčešće, događa se da uzalud ponavljamo i ponavljamo molitve koje nikada ne ožive. Zašto neke molitve bivaju uslišene, a neke padaju na nepoldno tlo?
Sve zavisi da li to radimo mehaniči, u grču, tražeći od Stvoritelja – daj mi, daj mi, ili molitvi pristupamo sa verom u sebe i Božansku promisao, započinjući proces u sebi. Čineći to mi stvaramo vezu sa Stvoriteljem dajući mu prilku da nam odgovri. I uvek nam odgovori!
Ako molitvi pristupamo na određen način, Univerzum će odgovoriti jer ćemo stvariti plodno tlo na kome će lako oživeti i procvetati ono što naše srce želi:
- “Kada se moliš, veruj da si primio i biće ti.”
- “Veruj da si primio.”
Ukoliko ne verujemo da smo primili, molitva nam neće biti uslišena. Molitva, uslišena, potvrđuje da je nešto urađeno kao posledica molitve, što inače ne bi bilo učinjeno.
Prema tome, onaj koji se moli je pokretač akcije, upravljački um i onaj koji uslišava molitvu. Čovek odbija da prihvati takvu odgovornost, jer je odgovornost, čini se, nevidljivi košmar za čovečanstvo.
Poznajemo mnogo različitih molitvi, ali nije sve što nosi to ime zaista molitva. Kada podignemo svoj um na nivo onoga što želimo da iskusimo, mi se molimo. Uspeti se na nivo želje je lako ukoliko dozvolimo da nas preuzmu osećaj opuštenosti zbog uverenosti da je želja već ispunjena. Kako bi se osećali kada znamo da je naša molitva uslišena?
Dakle, na nama je da uđemo u taj osećaj sve dok u mašti ne doživimo ono što bi doživeli na javi, kada bi nam molitva bila uslišena. To podrazumeva upornost i istrajnost. To znači da pažnju treba čvrsto držati na ideji da je želja već ispunjena.To zahteva upornost i istrajnost u održavanju pažnje sve dok u potpunosti ne ispuni um i istisne iz svesti sve druge misli.
S obzirom na to da nam je potrebna upornost i istrajnos, može nam se učiniti da je to veoma naporan i zahtevan proces koji od nas zahteva veliki umni napor koji nije moguć bez snažne volje. Međutim, molitva je potpuna suprotnost voljnom činu.
- Molitva je čin predaje.
- Molitva je čin prepuštanja sebe osećaju da je želja ispunjena.
Ako molitva ne urodi plodom znači da nešto sa njom nije u redu. Zbog poistovećivanja molitve sa snagom volje ljudi su skloni ulaganju preteranog napora. Međutim,
- zlatno pravilo je da ne ulažemo nikakav napor; ako se toga budemo držali intuitivno ćemo ući u ispravno stanje.
Ovakav pristup molitvi je direktna veza sa Božanskim. Kada znamo šta tačno želimo i imamo poverenja u Božansku promisao, ona uvek odgovara kroz manifestaciju slike iz naše mašte.
Energiju usmeravamo pažnjom 
Mnogi ljudi imaju naviku da usmeravaju svoju pažnju ka stvarima koje ne žele. Usmeravajući pažnju mi u stvari usmeravamo svoju energiju. Svojstvo energije, pa prema tome i pažnje, je da se širi i raste. Ono čemu poklanjamo pažnju to će da raste i toga ćemo imati sve više.
Silovitost pažnje je obrnuto srazmerna sa njenom zaokupljenošću jednom idejom ili senzacijom. Pažnju je moguće “ukrotiti”jedino stanjem uma koje nam omogućava da vidimo samo jednu stvar. Jer, pažnju umirujemo i povećavamo joj snagu jedino njenim ograničavanjem (sužavanjem).
- Želja koja se realizuje kao iskustvo je uvek ona želja na koju je pažnja ekskluzivno usmerena, jer sanaga ideje zavisi od pažnje koja joj je posvećena.
Zato, kada znamo šta tačno želimo, moramo namerno usmeriti pažnju na osećaj da se je želja već manifestovala. Naravno, kao što je već rečeno, to činiti sve dok taj osećaj ne ispuni um i istisne iz svesti sve druge ideje.
- Snaga pažnje je mera naše unutrašnje snage; usredsređeno posmatranje jedne stvari isključuje ostale, i čini da nestanu.
Tajna uspeha je u koncentrisanju pažnje na osećj da je želja ispunjena, bez dopuštanja uplitanja drugih misli i ideja. Kompletan napredak zavisi od porasta pažnje. Ideje koje nas primoravaju na akciju su ideje koje preovlađuju u našoj svesti, one koje zaokupljuju našu pažnju.
- Ideja koja isključuje sve druge ideje iz svesti nalazi svoj odušak u akciji.
Neprosvetljenima se čini da je sve ovo fantazija, a ipak, kompletan progres dolazi od onih koji ne usvajaju ustaljena mišljenja, niti prihvataju svet onako kako im ga serviraju. Ako možemo zamisliti ono što želimo, i ako su slike u našim mislima jasne i živopisne, kao one u prirodi, mi smo, posredstvom moći naše mašte, gospodari svoje sudbine.
- Naša mašta smo mi sami, a svet, onako kako ga vidi naša mašta, je stvarni svet.
Kada krenemo na put ovladavanja kretanjima naše pažnje, što moramo učiniti ako želimo da uspešno menjamo svoj život, tek onda shvatimo koliko, u stvari, malo kontrolišemo svoju maštu i koliko na nju utiču čulni podsticaji i ćudljive plime i oseke jalovih raspoloženja.
Slušaj kao da čuješ, gledaj kao da vidiš
Moramo istrajati sve dok se ne probijemo do našeg prijatelja na višem nivou svesnosti. Moramo istrajati sve dok osećaj da je želja ispunjena ne poprimi svu senzornu jasnoću stvarnosti.
Ako želimo da se uspešno molimo, moramo umiriti pažnju tako da posmatra svet onakav kakv bismo videli kada bi nam molitva bila uslišena.
Umirivanje pažnje ne zahteva bilo kakvu specijalnu veštinu, ali zahteva kontrolu mašte. Moramo proširiti naša čula – posmatrati našu izmenjenu relaciju u odnosu na naš svet i verovati u to što posmatramo. Novi svet se ne može obgrliti, ali se može osetiti, dodirnuti Najbolje ga možemo posmatrati tako što ćemo ga intezivno postati svesni.
- Drugim rečima, slušajući kao da čujemo i gledajući kao da vidimo, možemo zaista čuti glasove i videti prizore iz naše unutrašnjosti, koji se inače ne mogu ni videti ni čuti.
Kada usmerimo pažnju na željeno stanje, spoljašnji svet se ruši, i zatim svet, poput muzike, pretvara sve svoje disonance u harmoniju.
- Život nije borba već predaja! Molitve nam bivaju uslišene moćima koje pobudimo, a ne moćima koje primenjujemo.
- Sve dok oči obraćaju pažnju, duša je slepa – jer svet koji nas pokreće je onaj u nama, a ne svet koji nas okružuje.
Moramo čitavo naše biće prepustiti osećaju da Jesmo ona plemenita osoba koja želimo biti. Ali, ako postoji bilo kakva rezerva, molitva je uzaludna. Često nam dostizanje bitnih ciljeva uskraćuju naši napori da ih ostvarimo. Delujmo kao da već Jesmo čovek koji želimo da budemo.
Ukoliko to učinimo bez napora – doživljavajući u mašti ono što bismo iskusili uživo da smo ostvarili svoj cilj, shvatićemo da smo ga zaista ostvarili. Isceliteljska moć se nalazi u našem stavu. Ne moramo promeniti ništa izuzev sopstvenog stava o tome šta želimo. Pretpostavi vrlinu, ako je nemaš, i zauzmi osećanje ispunjene želje. Više o tome u tekstu “Kreativna imaginacija“.
Zabavi se i uživaj!