Istorija snova je duga i fascinantna, a istraživanje snova seže daleko u prošlost. Snovi su uvek bili deo ljudskog iskustva i bili su važni element različitih kultura i verovanja širom sveta.
San, mesto rađanja i odgonetanja tajni života kroz čitavu istoriju, predstavljao je enigmu koju su pokušavali, i još uvek pokušavaju, da reše mistici, filozofi, naučnici, umetnici, antropolozi, psiholozi, neurolozi.
Kratko putovanje kroz istoriju snova je opisano u tekstu koji sledi.
Vremeplov kroz Carstvo Snova
San je univerzalno iskustvo. Svi ljudi u svim kulturama sanjaju bez obzira na njihovu socijalni status, pol, rod, uzrast, a sanjaju i oni koji se, kada se probude ne sećaju svojih snova. Svaka kultura i svaka epoha definiše odnos prema snovima i sanjanju.
Od starog Egipta, sveta u kome su nastale prve škole tumačenja snova, preko postmodernog sveta pa sve do “sajberspejsa” (kiber-prostor u kome se odvija komunikacija putem kompjutera) – kao budnog sna koji nam pokazuje da uvek sanjamo, čak i kad smo budni).
Svaka epoha je donela svoju veliku priču o snovima. Velike, ali nikad dovršene priče.
Mnogi važni događaji kroz istoriju direktno su povezani sa snovima. Sve velike objave dobijene su u snu. Tako je Mojsije dobio Deset Božjih zapovesti, David je dobio Psalme, Isus Jevanđelja, a Muhamed Kuran. Božja reč je stizala do ljudi ovim posebnim tajanstvenim kanalom.
Taj tajanstveni kanal je važan i za današnjeg čoveka s obzirom na to da čovek od 60 godina života provede 20 godina u spavanju, a 4 godine u sanjanju. Izgleda da snovi imaju nešto da nam kažu.
Pre nauke
Hvatač snova
Prvi spisi posvećeni snovima potiču iz drevnog Egipta. Stari Egipćani su verovali da se čovekova duša u snu oslobađa telesnih okova i da uranja u nebeski praokean da bi nakon buđenja izronila podmlađena, osvežena i očišćena.
Pomoću poruka iz snova stari Egipćani su lečili bolesti ali su odlučivali i na kom mestu će podići hram ili započeti bitku. Tumačenje snova bilo je u prisnoj vezi sa najvišim predstavnicima vlasti, onim što danas zovemo visoka politika.
U Kini, slično Egiptu, profesionalni tumači snova bili su visoki državni službenici. U kineskom društvu, u kome je filozof Mo Ce već u 5. veku p. n. e raspravljao o širenju ateizma, položaj duše nije bio na zavidnom nivou. Smatralo se da njena pozicija u podzemnom ili nebeskom carstvu zavisi od pokojnikovog položaja u zemaljskoj hijerarhiji. Snovi su nastajali onda kada se duša (hun) privremeno odvoji od tela i tada se moglo razgovarati sa duhovima, dušama mrtvih ili bogovima.
Budisti su verovali da su snovi znakovi koji presecaju puteve mišljenja i da pred osobu koja sanja, oni izranjaju maglovito, poput odraza u ogledalu.
U takozvanim, primitivnim društvima nema podele na vidljivo i nevidljivo, niti na san i javu. Snove su opisivali kao dar od bogova i natprirodnih sila, i imali su važnu ulogu u davanju saveta i predviđanju budućnosti. U mnogim starim civilizacijama snovi vračeva su se veoma poštovali; značajno su uticali na donošene važnih odluka.
Često su plemenski pristupali tumačenju sna, kao jednom velikom snu koji ima zajedničko značenje za sve članove plemena. Vereovali su u stvarnost svojih snova podjednako koliko i u stvarnost koja ih u budnom stanju okružuje,
Američki Indijanci su verovali da postoje dobri i loši snovi. Oni su pravili zamke za snove. Uz pomoć savitljivih grančica, konopca, probušene perlice i par šarenih ptičjih pera, pravili su obruč u koji bi čekali da se uplete noćna mora.
U jevrejskoj kulturi, u Talmudu piše: “Svaki san je kao jedno nepročitano pismo.” Na nama je da li ćemo da ga pročitamo.
Biblija (Sveto pismo) – se naglašava da su neki snovi od Boga, dok su drugi od ljudi. Stoga, treba biti oprezan prilikom tumačenja snova i proveriti odakle dolaze.
Biblija uči da su snovi jedan od načina na koji Bog obraća pažnju na ljude i pokazuje im svoju volju. U Knjizi Joel, piše: “Poslaću vam sna i proročanstva”, što ukazuje na to da On koristi snove kao sredstvo da nas pouči i da nam pruži vođstvo u našim životima.
U Knjizi Izaija, piše: “Snovi koje sebi sami maštate, to su oni koji vas prazne.” (Izaija 29:8). Ovo ukazuje na to da ljudi mogu imati snove koji su samo rezultat njihovih ličnih misli i želja, a ne poruke Boga.
U Bibliji se takođe spominju poznati proroci koji su imali snove od Boga – da bi objavili Božiju volju i upozorili narod. Jedan od poznatijih je prorok Izaija, koji je imao snove o sudnjem danu i o Božijem sudu nad narodom (Izaija 1:24-28).
Jedan od najpoznatijih proročkih snova u Bibliji je san egipatskog faraona o sedam debelih krava koje su se hranile uz obalu reke Nil i sedam mršavih koje su ih pojele. Faraon je poslao po Josipa koji je objasnio da je san Božji i da se treba spremi za te događaje – jer, posle sedam rodnih godina, uslediće sedam gladnih godina u toku kojih će narod umirati od gladi. San je spasao narod jer su ljudi ostavili dovoljno zaliha hrane da prežive teške, nerodne godine.
Kuran – Mohamed je tvrdio da mu je pregršt onoga što je napisao u Kuranu saopšteno kroz san. Kuran kaže da Bog u snu uzima duše. Onome kome produži život, vraća dušu pre nego što se probudi.
Najraniji arapski tumači snova snažno su verovali da snovi imaju proročku dimenziju i da se u njihovu interpretaciju jedino može upustiti osoba čistog duha i neukaljanog morala, što je tada bilo drugo ime za celibat.
Grčko – rimsko vreme
Prometej
U drevnom Grčkoj, ljudi su verovali da su snovi poslanici bogova (donose poruke o budućnosti) i predstavljaju most između bogova i ljudi.
U antici se verovalo da se tumačenje sna pojavilo u mitsko pradoba, kako nam govori Eshilov vatrodavac Prometej. Granica između stvarnosti i sna bila je tako tanka da ljudi nisu mogli oceniti da li su i sami deo nekog sna..
Zahvaljujući svom prkosnom buntovništvu i hrabrosti, Prometej se odlučio da ljudima podario mogućnost samospoznaje, identitet, razum i govor, kao i celokupnu kulturu, sve zanate i zemljoradnju, darujući im još i veštinu tumačenja snova. Zbog ovog ogrešenja Prometej je surovo kažnjen.
Od trenutka kada ljudi, zahvaljujući Prometeju, poseduju veštinu tumačenja snova, bogovi više nisu superiorni u znanju, pa zbog toga tumači snova dobijaju gotovo status božanstva.
U vreme grčko-rimske antike stalno nalazimo blisku povezanost snova sa stanjem tela, bilo ono zdravo ili bolesno. Na tom modelu insistiraju naročito Aristotel i epikurejci. “Otac nauke”Aristotel (384-322 pre n.e.) u svoja dva kratka ogleda, prilazi ovom fenomenu na racionalan način poričući božansko poreklo snova, pretpostavljajući psihologiju teologiji, smatrajući da bogovi, ako bi želeli da prenesu ljudima znanje, to bi učinili po danu, i pažljivije bi izabrali primaoce.
Aristotel je smatrao da snovi odražavaju čovekovo telesno zdravlje. Predlagao je da prilikom postavljanja dijagnoze lekar obavezno sasluša pacijentov san. Govorio je da je sanjanje razmišljanje tokom spavanja.
Srednji vek i Renesansa
I rana moderna Evropa je imala vlastitu paradigmu sna. Tumačenje snova u tom periodu raspetom između uticaja hemije i alhemije, fizike i egzorcizma, astrologije i astronomije, mističnih kultova i telepatije, kreće se između prirodnog i natprirodnog uzroka, između aristotelovskih i nearistotelovskih teza, a posebno se ističe medicinska primena sna (renesansni lekari su upotrebljavali snove pri dijagnozi bolesti).
Teorijski osnov za ovakvu postavku vraća nas na Hipokrata koji je snove smatrao pokazateljem fizičkog zdravlja. Oko pet vekova kasnije grčki lekar, filozof, pionir estetskih operacija i Hipokratov sledbenik Galen (129-216) je otišao korak dalje uspostavljajući dijagnostičku vrednost snova.
U renesansnoj teoriji snova, na snove se gledalo i kao na sredstvo predskazivanja. Sve do 16.veka Artemidorov spis Oneirocritica (Sanovnik) bio je najpopularniji priručnik za tumačenje snova u Evropi. Bio je izvor za gomilu sanovnika koji su nudili mnoštvo tumačenja za slike kojima su dominirale voda, vatra i krv.
Frojd – Jung
Jedan od prvih modernih teoretičara snova bio je Zigmund Frojd, koji je tvrdio da su snovi produkt naše nesvesne želje i strahova. On je smatrao da su snovi često odraz naših želja koje mi skrivamo od svoje svesne strane psihe. Ali, one se potkradaju u snu i pojavljuju se se prerušene u simbole koje mi posle moramo da otkrijemo, ako želimo da znamo šta nam je san poručio.
Zato ih je nazivao carskim putem u nesvesno. Nesvesno je onaj deo čovekove psihe koji nije pod njegovom kontrolom, za razliku od svesnog. Nesvesno ima svoju logiku i u njemu se, po Frojdu, često odigravaju naši dublji, potisnuti mentalni sadržaji.
Frojd je smatrao da snovi često otkrivaju seksualne konflikte i naše potisnute seksualne i agresivne želje koje ne smemo da izrazimo u budnom stanju, ali i dalje predstavljaju deo nas koji nam nešto pručuje.
Frojd je tumačio snove pomoću tehnike slobodnih asocijacija. Udobno zavaljeni na kauču pacijenti bi, bez cenzure i osuđivanja, govorili šta im pada na pamet i spontano bi se pojavljivali sadržaji koji su bili potiskivani i odstranjivani iz svesti, a koji su bili uzrok njihovh psihičkih simptoma. Otkrivao je šta to muči ljude a ne priznaju sebi ni drugima.
Jung je dalje razvijao teoriju snova, dajući im više univerzalni značaj. Za Junga snovi ne predstavljaju samo potisnute seksualne i agresivne konflikte i želje, već predstavljaju sve važne poruke koje naše nesvesno koristi da nam pomogne da postanemo svesni važnih delova psihe koje će nam pomoći da budemo celovite ličnosti.
Jung je smatrao da kroz snove, osim poruka našeg individulanog nesvesnog, dobijamo i poruke iz kolektivnog nesvesnog. Naime, svaki čovek je i proizvod svih predhodnih generacija i nosi u sebi kolektivno sećanje svojih predaka. Ta sećanja se često u snovima pojavljuju u vidu arhetipova ili slika koje su karaktristične za sve ljude, ali svaki čovek razvija te slike u skladu sa svojim posebnim, individualnim iskustvom.
Nastavak putovanja
Posle hiljede godina istraživanja, promišljanja, još uvek nema jasnog odgovora šta su snovi i odakle dolaze? Potraga za odgovorom se nastavlja. Današnja nauka smatra da snove treba posmatrati iz različitih uglova.
Posle naučne revolucije iz 50-ih godina XX veka, oličenoj otkrićem REM faze sna (nervna aktivnost nalik budnom stanju), mnogo pažnje se posvećuje istraživanjima funkcija mozga odnosno veze između mozga i sna. Istraživanja se nastavljaju.
Zabavi se i uživaj!