Vežbe za unutrašnji mir – prvi deo

Najviše ljudsko dobro je Duševni Mir. U stvari, možemo meriti uspeh svog života u bilo kom trenutku na osnovu tvog nivoa Sreće i Mira, odnosno po tome koliko se dobro osećamo u svojoj koži u svom svetu.

U tekstu koji sledi opisano je nekoliko vežbi koje nas mogu usmeriti na put upoznavanja Mira koji je već u nama.

Vežbe za prepoznavanje Mira u sebi

Nasred jezera okruzena lokvanjima sedi zena koja meditiraokruzena sumom na obali dok izlazi sunce

Okruženi svakodnevnim brigama, ubrzanim načinom života, zatrpani poslom i mnogobrojnim obavezama skoro da i ne pomislimo na svoj Unutrašnji Mir i duhovno zdravlje.  Često smo napeti i često “nemamo vremena”.

Mi hodimo putevima Ne-Mira koji je više zakrčen nego najprometnija ulica velegrada u takozvanom “špicu”.

Vežbe koje slede uče nas kako da se isključimo sa puta Ne – Mira; putokazi koji pokazuju gde je izlaz.

Dve sreće i jedan Mir

Ako obratimo pažnju na znake koji nam pomažu da prepoznamo sreću, možemo reći da postoje dve vrste sreće.

Prva vrsta sreće – unutrašnji osećaj sreće – više je o tome ko si ti? To što si ti je čista, ne razređena, savršena, uvek prisutna, nepromenljiva, večna svest. Ovaj tip sreće može se još nazvati i samorealizacija ili prosvetljenje.

To je ono o čemu su govorili mnogi sveti ljudi, mistici: onaj unutrašnji osećaj dobrobiti koji se nikada i ni na koji način ne može promeniti; nepromenljivost je u tom osećaju.

Druga vrsta sreće – “tradicionalna” sreća: uzbuđenje, strast, intreakcija, veselje, manifestacija; biti ono što jesi na fizičkom, mentlnom, psihičkom niovu, na nivou odnosa. Ova sreća sastoji se u tome da postaneš ono što si inspirisana da budeš. To je praćenje plana sa kojim si došla, taj osećaj svrhe, taj osećaj radosti, uzbuđenja.

Mir  je mesto gde se rađaju obe sreće, Mir je mesto gde dolazi do samorealizacije, do shavtanja ko je neko ili šta je neko.

Vežba kako iskusiti ovoZuta svetlost u centru raznobojne spiralne svetlosti okruzena planetama i plavim nebomUpravo sada, ovoga časa, udahni duboko, opusti se, otpusti sve svoje misli. otpusti sva razmišljanja na 2,5 sekunde. Odrekni se svih ideja kojih se grčevito držiš, a koje ti uzrokuju stres i napetost. Samo ih vrati nazad Bogu, vrati ih nazad životu, vrati ih nazad Izvoru, vrati ih bilo čemu ali samo nemoj ih imati.

  • Odbaci stres na 2,5 sekunde, samo izdahni “huuu”, i nestale su sve misli, nestale!
  • Prepoznaj Mir, prostor, svesnost, Život, budnost koja ostaje u tom trenutku.
  • To je kratak trenutak samorealizacije.

Sve te priče koje imaš u glavi koje ti uzrokuju stres i napetost, bivaju očišćene, sa samo nekoliko čistih momenata. Sa samorealizacijom, sa odricanjem od svih misli u umu, sa prepoznavanjem Mira, prostora, prisutnosti koja ostaje baš tu, vibracije koja ostaje, ti čistitš svoj “orman” od negativnih misli, i od pozitivnih misli.

  • Samo da bi saznala KO SI u srži.
  • I upoznaćeš taj deo sebe koji se nikada ne menja.

Počećeš uviđati i sve više shvatati da, i kada imaš misli, i kada imaš osećaje, čak i kada imaš drame u svom životu, da ta prisutnost još uvek ostaje, da taj MIR ostaje sa tobom, on je uvek tu. Prisutnost života koja ne može biti uništena. To je samorealizacija.

  • Dakle, 12x dnevno, u sledeće tri sedmice, uzmi te 2,5 sekinde, duboko udahni, otpusti sva razmišljanja i u tišini prepoznaj budnost, prisutnost i trenutak samog života, prepoznaj sada, večno SADA! Oslobođena briga, oslobođena zabrinutosti.

Što više to prepoznaješ, to ti više automatski dolazi i postaje automatizam. Uvek ćeš imati MIR bez obzira šta ti iskrsne; simultano sa najdramatičnijim iskstvom koje će se pojaviti pred tobom, bićeš u mogućnosti da imaš ovaj osećaj Mira u srži svog bića.

Vežbe disanja

Disanje je spontan, ritmički, mehanički proces o kome retko kada razmišljamo jer je automatizovan (dišemo od rođenja), Disanje je proces razmene kiseonika i ugljen-dioksida između živog bića i okoline. Kada udišemo, krvne ćelije dobijaju kiseonik i oslobađaju ugljen-dioksid. Dah je život. Bez disanja nema života.

Disanje pozitivno utiče na naše zdravlje. Kada smo opušteni naše disanje je umireno, a udah i izdah se izmenjuju u pravilnom ritmu. Kada smo napeti ili besni udah i izdah se brzo izmenjuju, a disanje je vrlo “plitko” i isprekidano.

Dakle, povezanost između osećanja i načina disanja je očigledna. Kako osećanja utiču na disanje tako i disanje utiče na osećanja, na naše zdravlje, na naš život. Reč je o jednoj od najvažnijih funkcija u našem organizmu. Zato je od izuzetne važnosti da naučimo pravilno da dišemo.

Generalno ne postoji jedinstvena definicija pravilnog disanja, ali preovlađuje mišljenje da je najbolji način disanje kada se kiseonik dovodi u cela pluća  (ne samo gornji deo), već i u abdomen (stomak), jer tako organizam dobija dovoljnu količinu kiseonika, a krv postaje kvalitetnija.

Postoji mnogo tehnika disanja, ovde ćemo opisati neke od njih:

Disanje kroz nos

Visnu mundra Desna saka, kaziprst i srednji prst savijeni ostali prsti stoje pravo

Disanje kroz nos, tačnije naizmenično disanje kroz jednu pa kroz drugu nozdrvu, podrazumeva blokiranje jedne nozdrve dok dišemo kroz drugu, smenjujući zatvaranje – otvaranje nozdrva po pravilnom obrascu:

  • Postavi desnu ruku savijanjem kažiprsta i srednjeg prsta u dlan, ostavljajući palac, domali i mali prst ispružene (Višnu mudra u jogi).
  • Zatvori oči ili lagano pogledaj nadole.
  • Udahni i izdahni.
  • Zatvori desnu nozdrvu palcem.
  • Udahni kroz levu nozdrvu.
  • Zatvori levu nozdrvu domalim prstom.
  • Otvori i izdahni kroz desnu nozdrvu.
  • Udahni kroz desnu nozdrvu.
  • Zatvori desnu nozdrvu palcem.
  • Otvori i izdahni kroz levu nozdrvu.
  • Udahni kroz levu nozdrvu.

Ovo je jedan ciklus, potrebno je napraviti do 10 ciklusa. Ukoliko osetiš vrtoglavicu, napravi pauzu tako što ćeš osloboditi obe nozdrve i normalno disati.

Disanje stomakom

Dva crteza zene u ljubucastoj majici i lila pantalnoma lezi na podu sa jastucicem ispod glave i ispod kolena udise i izdise vazduh

Prema nekim istraživanjima, 20 do 30 minuta disanja stomakom (dijafragmom, abdomenom) dnevno, može smanjiti stres i anksioznost.

Pronađi udobno, tiho mesto za vežbanje.

Sedi, zauzmi udoban položaj na stolici, opusti ramena i nemoj prekrštati noge, ili lezi na leđa sa malim jastukom ispod glave a drugim ispod kolena.

Nakon toga, stavi jednu ruku na gornji deo grudi, a drugu na stomak (u ravni dijafragme) kako bi mogla da pratiš proces disanja.

  • Polako udahni kroz nos. Oseti kako ti se pluća pune vazduhom. Vazduh treba da se kreće od nosa nadole tako da osetiš kako ti se stomak polako puni vazduhom i izdiže. Broji do četiri dok udišeš.
  • Zadrži vazduh nekoliko sekundi.
  • Polako izdahni kroz blago stisnute usne. Neka izdah traje dok izbrojiš do 6, 7.
  • Oseti kako se stomak uvlači dok polagano ispuštaš vazduh.

Nastavi još 5 do 10 minuta da dišeš na ovaj način. Budi svesna svog disanja i trudi se da ga održiš ravnomernim.

Iako će učestalost sekvenci varirati, u zavisnosti od zdravlja pojedinca, većina ljudi počinje tako što vežbu radi 5 do 10 minuta, jednom do četiri puta dnevno. Ukoliko se pojave poteškoće dok si u sedećem položaju, zauzmi ležeći položaj jer će ti to olakšati vežbanje.

Disanje “u kutiji”

Prazna otvorena kartonska kutija kvadratnog oblika sa natpisima na svakoj otvorenoj stranici

Takođe poznato kao disanje sa četiri kvadrata, disanje u kutiji je veoma jednostavno za učenje i vežbanje. Dok vežbamo ovu tehniku izgleda kao da naš dah putuje po stranicama kutije. Za ovakvo disanje dovoljno je samo da budemo svesni, pratimo dah i usredsredimo se isključivo na disanje. Ide ovako:

  • Udahni na nos brojeći do četiri.
  • Zadrži vazduh u plućima brojeći do četiri.
  • Izdahni vzduh kroz usta brojeći do četiri.
  • Drži pluća prazna brojeći do četiri
  • Udahni i započni ciklus iznova.

Kasnije, kako napredujemo, pomeramo odnos udaha i izdaha sa 4:4 na 4:8, pa 8:16 i tako dalje, bez forsiranja. Rezultati će se ubrzo pokazati. Doći će, kako do fizičkog opuštanja, tako i do mentalnog, a anksioznost će početi da nestaje. Ova vrsta disanje delotvorna je i kod nesanice.

Zanimljivosti

Mnogi naučnici smatraju da je disanje proces koji utiče na dužinu života životinja kao i čoveka. Evo nekoliko primera:

  • Kornjača u minutu udahne 2x i živi više od 100 godina .
  • Čovek u minutu udahne 16 x i živi oko 75 godina.
  • Slon u minutu udahne 18 x i živi oko 60 goina
  • Majmun u minutu udahne 32x i živi oko 8 godina…

Dakle, što organizam ima manji broj udaha u minutu – dužina života je veća, tako kažu!

Zabavi se i uživaj!

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *